Геополитички савез с Русијом није најбоље решење за Западни Балкан, сматра виши сарадник словачког Института за политику ГЛОБСЕЦ Данијел Мило, који поставља питање да ли ће појачана безбедносна или војна сарадња с Русијом донети користи српским грађанима, или ће пак бити извор регионалне нестабилности.
– Aко погледате мапу – Србија је скоро окружена земљама чланицама НAТО-а. У таквој ситуацији, да ли је дочекивање руских војника и руских војних објеката заиста најбољи начин да повећате безбедност? – каже Мило за портал „Јуропеан Вестерн Балканс“ (European Western Balkans).
Овај бивши саветник Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права рекао је за ЕWB,на маргинама недавно одржаног Форума ГЛОБСЕЦ 2017. у Братислави, и да са Западног Балкана стижу „забрињавајући сигнали“ кад је реч о демократији, медијским слободама и владавини права.
– Изгледи за придруживање ЕУ и НAТО-у за неке земље изгледа да бледе, што има веома негативан утицај на друштва, али и политичку ситуацију у тим земљама – наводи он.
Према његовим речима, губитак реалних шанси у наредних пар година за придруживање ЕУ или НAТО-у могао би тим земљама да лако донесе склизнуће у хаос и екстремни национализам какви су обележили 1990-те.
Као најнестабилније земље у региону наводи Босну и Херцеговину и Македонију, а истовремено упозорава на опасност од васкрснућа прича о „великој Aлбанији“ и „великој Србији“ које су у прошлиости довеле до крвопролића.
Говорећи о кључним безбедносним изазовима у региону Западног Балкана, словачки експерт посебно издваја несразмерно велики број људи из региона који се придружују сукобу у Сирији.
– Када се ти људи врате у земље из којих потичу, оне ће се наћи у истој ситуацији као Белгија, Холандија или Британија, Француска, при том без примене свих оних контрамера које су присутне у западноевропским земљама – упозорава Мило.
Овај експерт за екстремизам, сајбер мржњу, међународне екстремистичке мреже и коришћење пропаганде од стране спољних актера, као можда још већу претњу, види повећану поларизацију у друштвима и пропаст постконфликтних процеса помирења у неким земљама.
Руски приступ земљама Западног Балкана
Упитан да ли, као аутор чланка о повезаности Русије с крајње десничарским политичким актерима у Словачкој, сматра да постоји врста сличног приступа Русије у погледу земаља Западног Балкана, Мило одговара потврдно.
– То је модел који примећујемо широм централне и источне Европе, Балкана, али и у балтичким земљама. Русија покушава да искористи различите домаће актере, било екстремне политичке активисте или паравојне групе, да повећа свој утицај у одређеној земљи – каже Мило.
Он истиче да ће успешан процес интеграције Црне Горе у НAТО бити сигнал другим земљама у региону да „играње с тежњама ка ближој геополитичкој алијанси или сарадњи са Русијом заправо није најбоље решење за њихову будућност“.
– Aко погледате мапу региона, видећете да је – изузев Србије и БиХ, и Македоније која је посебан случај из историјских разлога – НAТО покрио цео регион. Руси су и те како тога свесни и зато су покушали да разним средствима и методама спрече придруживање Црне Горе НAТО – наводи Мило.
Србија део ЕУ, али не и део НAТО-а
Он, међутим, констатује да је Србија јасно рекла да жели да буде део ЕУ, али не и део НAТО-а.
– Постоје историјски, културни, па чак и верски разлози за то, и нико не би требало да буде присиљаван да уђе у НAТО – закључује словачки експерт.
БОНУС ВИДЕО
У ЦЕНТАР – Александар Радић и Зоран Радојичић: Србија између НАТО и ОДБК савеза
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 12.