Прочитај ми чланак

Србија „нема” министре одбране и унутрашњих послова

0

ivica-dacic-aleksandar-vucic-2(Данас)

Требало би преиспитати дупле функције премијера и првог потпредседника приликом реконструкције Владе Србије.

Обављајући улоге премијера и првог потпредседника Владе, Ивица Дачић и Александар Вучић запустили су своје министарске функције у ресорима одбране и унутрашњих послова, због чега би требало преиспитати њихове дупле функције приликом најављене реконструкције Владе Србије.

Први потпредседник Владе, а уједно и председник тренутно највеће парламентарне странке СНС, од формирања Владе највише својих активности посветио је борби против корупције. Последњих недеља укључен је и у дијалог са Приштином, недавно је донео одлуку да се укида претплата и да РТС прелази на буџет, иницирао је Комисију за истрагу убистава новинара, а неколико пута бавио се и дешавањима у спорту. Као министар одбране, осим церемонијалних активности, уговарао је војну сарадњу са Русијом, УАЕ, САД, Италијом, Кипром, Анголом, Канадом… С друге стране, саговорници Данаса сматрају, не спорећи улогу Ивице Дачића у бриселским преговорима са Приштином, да је он као министар унутрашњих послова много мање видљив у односу на претходни мандат у том ресору.

Професор Факултета политичких наука Зоран Крстић каже да акумулација функција и персонализација власти „драстично угрожавају и урушавају институционални систем“. Он додаје да би зато правилником о раду владе требало забранити да премијер и потпредседник владе могу бити уједно и министри, јер то није уобичајена пракса ни у другим европским политичким системима.

„Ми данас имамо ситуацију да се премијер и први потпредседник више баве другим стварима него оним што им је основни задатак. Министар унутрашњих послова је заправо министар за Косово, а као премијер уопште се не бави привредом и економијом, већ је то скроз препуштено министру финансија. С друге стране, имамо и министра одбране који то заправо и није, већ је министар за борбу против корупције“, наглашава Крстић.

Према његовим речима, Србија се тренутно налази у једној „парадоксалној ситуацији“ у којој се углавном један човек пита за све, што „врло лако може склизнути у неки облик ауторитарног популизма“.

Извршни директор Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић каже да би у најављеној реконструкцији владе било добро преиспитати и рад премијера и првог потпредседника и утврдити „коју функцију они доиста обављају ваљано, а којих би требало да се одрекну“. Према његовим речима, гомилање моћи у рукама једног човека је „опасно за демократију“ и једна особа не може да обавља ваљано више послова истовремено.

Петровић указује на то да је Александар Вучић најчешће обављао послове који се односе на борбу против корупције и криминала, па је ту највише почетних резултата и имао. Међутим, како додаје, као министар одбране није имао запаженије резултате. „Јесу најављени послови из области војне индустрије, али је то наставак политике претходног министра. Недостаје даља реформа Министарства и војске“, напомиње Петровић.

Он указује да је слична ситуација са Ивицом Дачићем, који обавља две важне државне функције – председника владе и министра унутрашњих послова, док је уједно и председник СПС. То се, како напомиње, одражава негативно на реформу МУП и полиције.

Бивши коминистар полиције Божо Прелевић истиче да нема довољно информација о раду Министарства одбране и МУП, али да генерално није добро за државу имати људе на челу тако важних ресора који имају још неку од важних функција. Према његовим речима, МУП, на пример, дневно има и на хиљаде одлука које треба донети, тако да ако министри нису довољно активни, морају имати добро уиграни тим људи који ће покрити све послове.

 

Министар не контролише полицију

Према последњем истраживању које је Београдски центар за безбедносну политику спровео у марту, трећина грађана Србије сматра да министар унутрашњих послова не контролише полицију, а исто толико њих сматра да се министар о раду полиције информише кроз неформалне, партијске канале. „То све указује да грађани не виде да се у полицији дешавају суштинске реформе, односно да се њоме министар не бави у довољној мери, већ да је препуштена сама себи“, указује Предраг Петровић.

 

БОЈАН ЦВЕЈИЋ