Суверено је право Србије да купује одбрамбено наоружање, поготово зато што то никоме није претња. Изјава председнице Хрватске у којој је исказала жељу да зна зашто се Србија наоружава може се схватити само као увреда.
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић јавно је исказала жељу да од званичног Београда сазна зашто се Србија наоружава, од кога се брани и зашто има војну сарадњу са Русијом. Притом, шефица суседне земље није нашим званичницима рекла шта ће Хрватској офанзивно наоружање које је набавила са западне стране. То јој нико није ни тражио.
Званични Београд председници Хрватске одговара да они не морају никоме да полажу рачуне за набавку одбрамбеног оружја, а аналитичари за Спутњик објашњавају да наша земља нема ни обавезу да објашњава суседима чиме се наоружава, од кога купује наоружање и са ким има војну сарадњу.
Истина, Дејтонским споразумом, као и уговорима потписаним нешто касније у Фиренци, установљени су механизми за обавештавање о наоружању, годишњим извештајима и међусобним инспекцијама између Србије (тада СРЈ), Хрватске и БиХ. Ови механизми функционисали су и током НАТО агресије на СРЈ, функционишу и данас. Али то се у пракси не примењује тако што председник тражи извештај о наоружавању путем провокативних медијских интервјуа, како је то Грабар Китаровићева учинила.
Професор београдског Факултета безбедности и члан парламентарног Одбора за одбрану и унутрашње послове Зоран Драгишић каже да је механизам регионалне контроле наоружања установљен још 1996, а да у Загребу постоји и регионални центар за контролу наоружања.
Међутим, чини се да изјава хрватске председнице излази из тог оквира, каже Драгишић. Државе региона имају обавезу и у оквиру ОЕБС-а да размењују информације о наоружању, и то су механизми које доприносе регионалној стабилности.
„Али то не подразумева да државе једна од друге треба да траже одобрење да би се наоружавале. Тон којим је изјава дата није примерен и може се схватити и увредљиво. Поготово када је у питању наоружавање и када је у питању очигледно да Србија не гомила оружје за било какав напад на било кога“, каже Драгишић.
Ништа што Србија ради не може бити схваћено као претња ниједној држави, сматра Драгишић. Србија нити гомила трупе, нити се прекомерно наоружава или прекомерно повећава војни буџет.
На изјаву Колинде Грабар Китаровић реаговао је и српски министар спољних послова Ивица Дачић.
„Хрватска председница се пита од кога се Србија брани, па набавља авионе, али се не пита кога то Хрватска хоће да нападне, па набавља лансирне рампе. Подсетићу да је Независна Држава Хрватска, нацистичка усташка творевина, окупирала део Србије до Земуна, Шапца и Новог Сада, као и целу Босну и Херцеговину“, рекао је Дачић. Шеф српске дипломатије је истакао да се у једном слаже са председницом Хрватске — да се треба окренути будућности, и зато треба дијалогом и хладном главом решавати питања из прошлости и тражити заједничке интересе. „Србија је на то спремна, али није спремна да трпи увреде и понижења“.