После најаве из Србије о широком разговору о Косову и Метохији, албански лобисти у Америци предвођени „Фондацијом Клинтон“ ужурбано раде на резолуцији коју би предложили у УН како би Косово добило статус државе-посматрача по узору на Палестину, сазнаје Спутњик.
Америка намерава да овако заобиђе Савет безбедности УН, чије чланице имају право вета, а уколико би Приштина уз помоћ САД успела да оствари своје циљеве пре завршетка преговора у Бриселу, преговори Београда и Приштине би изашли из статусно неутралног формата.
У исто време, „Клинтоновој Америци“ се жури да што пре реализује ову идеју и због Турске, односно све веће подршке Истанбула пројекту „Велике Албаније“, јер званична Америка није за промене граница на Балкану.
Хашим Тачи, такозвани председник Косова, недавно је најавио да би у преговоре у Бриселу требало да се званично убаци и Америка. Такође, обелодањено је и писмо америчког конгресмена и албанског лобисте Елиота Енгела шефици европске дипломатије Федерики Могерини, да Србија „није спремна за ЕУ“. Све то има за циљ да се успори Србија у решавању косовског питања (унутрашњим дијалогом), како би добили време и реализовали своје намере везане за УН.
Но, где има дима, има и ватре, па се тако стиче утисак да је сада више Америци стало да се убаци у преговоре у Бриселу, него самом Косову. Питање је зашто.
Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука, за Спутњик подсећа да је Америка до сада уложила много новца и дипломатског напора да би осигурала независност Косова. С обзиром да преговори Приштине и Београда, додаје он, улазе у завршну фазу, Вашингтон има разлог да постане и формално део преговора и коначног договора.
Сурлић каже да је управо иницијатива Београда за унутрашњим дијалогом и покренута да би Београд одредио своје „црвене линије“ које ће поставити Косову и у том смислу се озбиљно разматра спречавање да столица у УН не буде додељена Приштини.
„Без обзира што Србија није дипломатски јака, она има јаке адуте у својим рукама, а пре свега чињеницу да пет земаља ЕУ још нису признале Косово и да без њихове сагласности сигурно неће постати пуноправни члан УН. Те две кључне димензије отварају простор и могућност да Србија одреди шта то може да допусти Приштини, а шта је оно што ће оставити за себе у контексту завршетка дијалога између Београда и Приштине“, сматра он.
На питање, да ли би се и у којој мери преговори Београда и Приштине изменили уколико би пак Приштина успела уз помоћ Америке да се „дочепа“ УН у било ком облику, Сурлић каже:
„Пре свега, тој иницијативи би требало да претходи једна озбиљна дипломатска борба која би осигурала гласове две трећине чланица УН, а то би свакако имало и снажну политичку и дипломатску поруку за дијалог између Београда и Приштине и уједно би представљало један веома јак притисак на Србију. Сама чињеница да више од две трећине држава света призна Косово као засебну државу, значила би пораз за Србију и додатни притисак за уступке Приштини“, верује он.
Иначе, о резолуцији којом би било предложено да Косово добије статус државе-посматрача, изјашњавала би се Генерална скупштина УН, односно, за ову резолуцију и против ње гласале би све 193 чланице УН. На овај начин прети опасност да Косово и званично добије међународну крштеницу да постоји као држава.