Прочитај ми чланакПредседник СРС тврди да Кандићева за Хрвате прикупља документа о наводним ратним злочинима, а Бисерко и Милићева се баве субверзијама, шире лажне вести и узнемиравају јавност.
Танјуг/Бета
Коментаришући случај ухапшеног хрватског шпијуна Чеда Чоловића лидер радикала Војислав Шешељ тврди у интервјуу за Информер да су Наташа Кандић, Соња Бисерко и Јелена Милић „највећи хрватски шпијуни у Србији“!
Шешељ каже да ухапшени Чоловић није најкрупнија шпијунска зверка, иако је и он својим деловањем нанео велику штету држави. Према речима лидера СРС, Наташа Кандић годинама ради малтене исто оно за шта ће Чоловић одробијати три године.
– Наташа Кандић прикупља документа и поверљиве податке које онда доставља Хрватима, на основу којих они формирају своје оптужнице за ратне злочине!
Очекујте хрватски контранапад!
Има ли Србија шпијуне у Хрватској, можда они сад буду на мети њиховим властима?
– Требало би да их имамо… Усташки режим у Загребу прво је играо на карту порицања и исмевања овог случаја. Међутим, пошто је Чоловић признао да је шпијун, можда крену с хапшењем неког стварног или набеђеног шпијуна. То се у свету често ради у оваквим ситуацијама.
Тешке су то оптужбе? Имате ли неки доказ?
– Па шта ће вам већи доказ од тога да је Стипе Месић својевремено као председник Хрватске одликовао Наташу Кандић орденом „Данице хрватске с ликом Катарине Зринске“. Тај орден је добила за наводне моралне заслуге и хуманитарни рад, а у ствари одликована је за шпијунажу у корист Хрватске!
Aли, Кандићева све ради јавно… Где је ту шпијунажа?
– Један део њеног ангажовања јесте јаван, али јој је то само покриће за тајне акције. Молим вас, па један сведок тужилаштва у мом предмету у Хагу био је извесни Горан Стопарић, кога је Кандићева лично инструисала шта и како треба да лаже пред Трибуналом. Био је код ње у стану месецима, имао кључ и био јој је чак и љубавник! То је све он признао кад сам га „решетао“ у судници у Хагу…
Да ли, осим Наташе Кандић, још неко од познатих НВО лидера и политичара ради за Хрвате?
– Није, наравно, Кандићева сама. Ту су и Соња Бисерко и Јелена Милић, као и бројни други чија имена овог пута нећу да спомињем. Милићева и Бисерко су задужене за субверзивне делатности, као што је изношење и ширење лажних вести и узнемиравање јавности. Оне за то добијају озбиљне паре са Запада, од НAТО пакта… Међутим, проблем је овде код нас у Србији што још од Слободана Милошевића нема политичке воље да се похапсе шпијуни. Искрено, не верујем да ће Кандићева, Бисерко и Милићева икада бити процесуиране и кажњене. Да се не лажемо, чим би их надлежни привели и саслушали, дигли би се сви са Запада да нас критикују и прете санкцијама!
Према Вашим сазнањима, поред хрватске СОA, које су стране службе најактивније код нас?
– Традиционално овде делују британски МИ6, немачка БНД, америчка ЦИA, француска, али и албанска служба која располаже великим новцем. Грађански слојеви код нас се утркују да служе западним службама и то без финансијске надокнаде.! То раде на разне начине. Познато је и да су бројни Фулбрајтови стипендисти, од којих су неки у врху српске политике, заправо шпијуни!
Па, они су елита у Србији…
– Они су квазиелита! Још је Јован Скерлић рекао да неко не може бити прави интелектуалац ако није истакнути патриота. Такво мишљење је имала и Исидора Секулић и многи учени људи.
Јесу ли Вас некад врбовале стране службе?
– Нису никад. Мада, кад сам био антикомунистички дисидент током осамдесетих, с лакоћом сам добио америчку визу на годину дана, са неограниченим бројем улазака и излазака из земље. Примали су ме чак и у Стејт дипартменту. Вероватно су очекивали да ћу бити „њихов“. Међутим, разуверио сам их 1991, кад је конгресмен Џим Муди био у посети Београду и тражио састанак са мном. То је могло да се тумачи као позив на сарадњу, али сам ја тада подржао Милошевићеву политику, а најстрашније критиковао тадашњег америчког амбасадора Цимермана. Онда је Муди одустао од контакта са мном.
A Руси, јесте ли некада били у контакту са њиховом службом?
– Упознао сам почетком деведесетих тадашњег шефа КГБ за Балкан Боднарчука. Породично смо се дружили док је био у Београду, а дошао је и на пријем у нашу амбасаду у Москви 1998, иако је био пензионисан. Међутим, то је било само приватно…
