1. Реформа правосуђа и борба против корупције

Неопходно уложити даље напоре, у шта спада и успешно спровођење реформи

2. Видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године

Још није откривено ко стоји иза напада и оптужница није подигнута

3. Помирење у региону; не треба да буде нових интерпретација историје, на пример, у вези са геноцидом у Сребреници

Ако се настави позитиван развој („остварење контаката са суседима, сусрет председника Србије са председницом Косова”), наша очекивања била би испуњена

4. Потпуна примена споразума између Београда и Приштине, договор о наставку дијалога не само о енергији и телекомуникацијама

Неопходно спровести даље кораке: спровођење досадашњих споразума (посебно интегрисаног управљања границама), уз постизање договора о телекомуникацијама и енергији

5. Почетак уклањања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова, као и у области њеног финансирања

Неопходни конкретни договори о уклањању српских паралелних структура, које би прихватило и српско становништво на северу Косова, и почетак њиховог спровођења – посебно у сектору безбедности, правосуђу и администрацији, уз јавна финансијска давања Србије

6. Континуиран утицај Београда на Србе на северу Косова у циљу остварења активне сарадње са Еулексом и Кфором и промена свести

Потребан даљи утицај Београда на Србе да би трајно била успостављена слобода кретања Еулекса и Срби сарађивали са мисијом ЕУ у истрагама бомбашких напада (око 20 бомбашких напада још није расветљено)

7. Видљива воља за правно обавезујућом нормализацијом односа Косова са перспективом да Србија и Косово као пуноправне државе чланице независно и заједно испуњавају своја права и обавезе. Та перспектива мора да буде договорена као уговорни споразум (на пример у облику Споразума о добросуседским односима) и мора да заживи пре завршетка преговора о придруживању.

То је незаобилазан предуслов за сагласност ЦДУ–ЦСУ у Бундестагу, а „видљиву вољу” стране би могле да покажу тако што би се два председника или двојица премијера изјаснили у писаној форми или усмено пред камерама да обе владе желе – за време преговора о придруживању Србије Европској унији – да на правно обавезујући начин регулишу нормализацију односа

Андреас Шокенхоф, заменик председника посланичког клуба ЦДУ–ЦСУ за спољну политику и блиски сарадник канцеларке Ангеле Меркел, навео је да би та „видљива воља” могла бити показана тако што би се „два председника и двојица премијера изјаснили у писаној форми или усмено пред камерама да обе владе желе за време преговора о придруживању Србије да на правно обавезујући начин регулишу нормализацију односа”.

На питање новинара Шокенхоф је одговорио да се примена таквог споразума не очекује до закључења преговора Србије са ЕУ. Немачки парламентарци који су се од суботе састали са представницима Владе Србије („стекли смо утисак да можемо да се ослонимо на оно што најављује Влада Србије”, рекао је Шокенхоф и додао да у прошлости није увек било тако), невладиним организацијама, представницима у Приштини и Косовској Митровици, као и да су боравили на „заједничким граничним прелазима” завршили су сусретом са медијима, којима су поделили текст у коме је седам захтева, њиховом кратком анализом стања по сваком од њих и кратким закључком.

Шокенхоф је констатовао да се много тога променило набоље у односу на његову претходну посету Београду, у септембру прошле године, и да премијер и потпредседник владе Ивица Дачић и Александар Вучић не само да предузимају велике напоре у решавању тешких питања већ и да су остварили значајан напредак у њиховом спровођењу и да је немачка делегација из разговора са њима стекла утисак да се може ослонити на оно што најављује влада, „што у прошлости није било тако”.

Констатујући да је Србија програм реформи усмерила ка добијању повољног извештаја о напретку у октобру и да јој због тога што је извештај померен за средину априла недостаје шест месеци, Шокенхоф је рекао да се, ипак, може оценити само оно што комисија ЕУ и висока представница Кетрин Ештон наведу 16. априла, односно на основу онога што је урађено, а не на основу онога што би тек требало да буде учињено.

Шокенхоф је пренео да су током посете Приштини, с обзиром на то да знају да за оцену напора у дијалогу са Косовом централну улогу игра и понашање Приштине „вршили утицај”, имали одређена очекивања и тражили од косовских саговорника да покажу спремност за компромис. На питање новинара „Политике” како су проценили остваривост својих очекивања од Приштине, с обзиром на то да је опште познато да САД имају већи утицај на привремене власти него Немачка, Шокенхоф је одговорио да се не очекује почетак преговора са Приштином него са Србијом и да немачка парламентарна делегација сада процењује намере Србије. Он је навео да се „не може замерити Србији ако она буде спремна на компромис, а Косово не”.

————————————————————————

Скупштина треба да припреми јавно мњење

На питање једног посланика који је присуствовао конференцији за медије, шта Скупштина Србије може да учини, Шокенхоф је одговорио да скупштина „има важну улогу да припреми јавно мњење и покрене у одређеном правцу”.

———————————————————————————–

Три „историјска догађаја”

Шокенхоф је посебно навео три догађаја која представљају значајне кораке у правцу нормализације односа, оценивши их као историјски значајне:

– нова влада дијалогу са Приштином дала значајан подстрек; редовни састанци премијера Дачића и Тачија

– састанак председника Николића и госпође Јахјаге

– мишљење премијера Дачића објављено у часопису НИН (7. марта, у коме је навео да се „десет година лагало да је Косово српско и да је то чак озваничено и Уставом, који нам данас ни најмање не помаже”)