Прочитај ми чланакПоштујем Путина, али у том разговору нико није поменуо ниједну политичку партију осим СНС и нисмо причали о партијским стварима. Ја одређујем ко ће бити у влади, истакао је Вучић.
Дипломатски кор са српским архивом на свечаности поводом отварања преговора са ЕУ у Кинотеци 15. децембра 2015.
Поштујем Путина, али у том разговору нико није поменуо ниједну политичку партију осим СНС и нисмо причали о партијским стварима. Ја одређујем ко ће бити у влади, истакао је Вучић.
Нормално је да руска државна агенција РИА Новости пренесе део разговора Владимира Путина с Александром Вучићем и да наведе протоколарне речи о јачању међудржавних веза и успостављању односа у области политичке сарадње и економије.
Али није уобичајено да у време кад се обриси нове владе Србије назиру, председник Русије, гледајући у очи мандатара Србије, изрази наду да ће у новој влади Србије, какав год био њен састав, „достојно место заузети људи који придају знатну пажњу развоју односа између Србије и Русије”.
Ове речи су покренуле лавину спекулација у српској јавности ко су пријатељи Москве за чије се усељење у Немањину 11 лично заложио председник Путин.
И док се за лидера Српске народне партије Ненада Поповића знало да је близак Кремљу и причало да је за њега наводно спремљена фотеља потпредседника владе, у политичким кулоарима се претпоставља да се порука председника Русије ипак односила на Дачићеве социјалисте.
Иако није званично потврђено, Вучић је и пре две године, уочи формирања владе, посетио Москву, у којој се у исто време нашао и лидер социјалиста Ивица Дачић. Те посете нису никада званично потврђене, али на њих се позива и директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић, која говори о руском утицају. Она наводи да је то „толико евидентно и снажно”.
„Евидентно је да у овом тренутку, приликом формирања владе, Русија жели да задржи неутралност Србије и у том контексту жели да одређена кадровска решења инкорпорира у нову владу. То се може закључити из Путине изјаве, а да ли то значи и конкретна кадровска решења, то је друго питање. Остаје нам да видимо колики је утицај Русије у односу на кадрове који буду били на месту министра иностраних послова, министра одбране и министра енергетике. То ће бити поруке које ће говорити о спољнополитичкој оријентацији Владе Србије”, каже Јоксимовићева.
Лидер Српске напредне странке Александар Вучић каже да су га насмејали медијски написи да је Владимир Путин ургирао да СПС уђе у нову владу, истичући да је са њим имао пристојан и учтив разговор.
„Поштујем Путина, али у том разговору нико није поменуо ниједну политичку партију осим СНС и нисмо причали о партијским стварима. Ја одређујем ко ће бити у влади и циљеве те владе”, истакао је Вучић.
Није тајна да се на састав влада код нас озбиљан утицај имају велике силе, само што смо раније говорили о утицају западних амбасада, а последњих година и о руском фактору. Зато се и пребрз закључак медија да Путин утиче на састав владе чита као западна опомена Вучићу да се не преигра у пријатељству са Русијом. Вучић пак каже да нема притисака, али да сви имају разне идеје.
„Нико на мене не може да утиче, то знају и нису покушавали. Када неко нешто каже, на једно ухо чујете, на друго изађе. Када они буду састављали своју владу, нека узму те људе. Имате многе друге који су заинтересовани не само за министре него и државне секретаре и њихове заменике. Њихове жеље мени не значе баш ништа”, нагласио је Вучић.
Мандатар је истакао да Србија води политику независне и суверене земље и да наша земља сама одлучује ко ће бити у новој влади. „Једни кажу ’Путин одређује владу’, а други ’нешто си добио за отварање поглавља’… Мислим да људи у Србији добро виде да ми водимо политику независне и суверене земље и да упркос бројним ’фонтанама жеља’ са свих страна, ми сами одређујемо ко ће да буде у влади и како ће да ради, који су циљеви и какву политику ће влада да води”, рекао је Вучић.
Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић не сматра да су Путинове речи притисак на Вучића и покушај кадровања у Немањиној 11 и да је то што смо чули у четвртак од председника Русије максимум.
„Веома је важно нагласити да он то није рекао тајно и у томе је та разлика – када нешто јавно кажете, то је једна врста изражавања става уз уважавање партнера. Ви сте њега замолили на љубазан начин и изразили своја очекивања”, наводи Анђелковић.
Он наводи да је после 2000. године био доминантан утицај амбасадора земаља квинте приликом формирања Владе Србије и додаје да се Русија на радару појавила тек пре шест година.
„Мислим да није руски стил да попут амбасадора квинте од наших политичара траже да отворено стану иза неких политичара или блиских људи. Прави притисак се врши тајно и, ако приметите, нигде нисте чули, рецимо, америчког или амбасадора Велике Британије да тако нешто јавно кажу, као што је то урадио Путин. Сви знамо да они имају много већи утицај од Руса јер они то раде иза затворених врата преко одређених посредника или некада чак и у директном контакту са државним врхом”, истиче Анђелковић.
На питање колики је сада утицај амбасадора квинте на формирање републичке владе, Анђелковић одговара: „Мислим да је њихов утицај сада много мањи приликом формирања владе него што је то раније био случај.
Што је већи рејтинг домаћих политичара, то је мањи њихов утицај. У неким тренуцима западне амбасаде треба некоме да помогну да формира владу, као што је то био случај 2008. године са ДС-ом, и тада је њихов утицај велики и после формирања владе.”
Утицај амбасадора квинте на политичке прилике у Србији је последњих 16 година велики, што су потврдиле и депеше „Викиликса”. Тако је, на пример, амерички амбасадор Мајкл Полт председнику Србије Борису Тадићу саветовао да Здравко Понош буде именован на челно место у Генералштабу Војске Србије.
„Политика” је детаљно описала како је Полтов наследник Камерон Мантер одиграо кључну улогу у формирању Владе Србије 2008. године. Он је био главни архитекта састављања владе ДС-а и СПС-а.
То је у септембру 2008. потврдио тадашњи британски амбасадор у Београду Стивен Вордсворт, рекавши да је Британија увидела и подржала проевропску еволуцију дела старог СПС-а, који је уз помоћ Тадића и српских бизнисмена био формиран у клубу „Привредник”.
Иако Драгољуб Анђелковић покушава да минимизира утицај Русије у српској министарској комбинаторици, јавност се добро сећа да је управо Зорана Михајловић пуне две године као министарка енергетике безуспешно покушавала да смени Душана Бајатовића са места директора „Србијагаса”.
Упркос најавама смене, Бајатовић није смењен, а министарка Михајловић је завршила у другом министарству.
Драгомир Анђелковић сматра да Балкан полако губи геостратешки значај за Америку и не очекује да ће бити притисака на Вучића да Србија уђе у НАТО, јер, како каже, добро је позната перцепција великог дела српског народа о том војном савезу. За САД је најважније да се наставе разговори Београда и Приштине и политика помирења у региону, коју Вучић годинама води.
„За Русију је Србија веома важна држава, што је потврдила и Вучићева посета Москви пре два дана. Сарадња уз много уважавања битна је за обе стране, а за Кремљ је веома важно то што Србија није увела санкције Русији”, наводи Анђелковић.
