Известилац за Србију Европског парламента Владимир Билчик изјавио је за Демостат да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) није добро радило свој посао непосредно пред изборе. "Они се чак нису сусрели са нама посматрачима, ми нисмо добили никакве опсежне податке, њихове процене о кампањи и то је такође знак слабих јавних институција које треба да надзиру, надгледају 'терен' за изборе", указао је он.

„Имали смо случајеве да људи долазе, показују нам хрпу папирића (позива за гласање), и говоре: ‘Видите, нашли смо ове позиве у својим поштанским сандучићима, за ове људе који живе у мом стану, а ја те људе никада нисам видео’. То је и генерално питање колико је људи који су доведени из других места да гласају, у различитим местима у Србији“, поручио је за Демостат Владимир Билчик који је био члан међународне посматрачке мисије на изборима који су у недељу одржани у нашој држави.

Овај европарламентарац из редова Европске народне партије (ЕПП) казао је и да такође имамо питање „индиција, сумњи о куповини гласова, и пронађени су лажни гласачки листићи у кутијама, са лажним ознакама, или са правим ознакама, али на погрешним листовима папира“.

„Ми смо то забележили и имаћемо сложену оцену наших посматрања, у једном опсежном извештају, који ће бити објављен у јануару. Дакле, важно је да након тих оцена власт делује у овој држави. Као што сам рекао – ми смо посматрали, били смо критички настројени, слали смо поруке да поздрављамо високу излазност и релативно миран начин вођења избора“, навео је Билчик.

Поред те добре вести, додао је он, постоји читав низ „знакова питања“.

„Различити посматрачи посматрали су различите ствари, укључујући, на пример, питања која се односе на Арену у Београду. Ми смо чули да се ту људи окупљају, и наводно није било дозвољено представницима РИК-а да уђу унутра, али ја сам био у Новом Саду, и на путу из Новог Сада када су стигле гласине о томе, и буквално сам пролазио поред Арене али у том тренутку се тамо ништа није догађало, па не могу да коментаришем“, рекао је Билчик.

Према мишљењу саговорника Демостата, „сва та питања морају да буду решена, и треба научити лекције које ће бити примењене на наредним изборима“.

„Свим споровима треба да се баве одговарајуће институције, и сви спорови треба да буду решени одговарајућим каналима, који су вези са овим изборима“, истакао је он.

Известилац ЕП рекао је и да се у Београду сусрео и са локалним посматрачима, који су надгледали све изборе, укључујући београдске.

„Мислим да то треба да буде спроведено на исправан, свеобухватан начин, било који ‘знак питања’ о овим изборима треба да буде решен путем институција. Знам да су резултати у Београду били много више ‘тесни’ него резултати парламентарних избора, и видели смо бројне проблеме на националним изборима. Стога, важно је да ти проблеми буду решени, укључујући, наравно, оне који су у вези са локалним изборима у Београду, како би грађани Београда изабрали оне који ће управљати градом Београдом тако да они (грађани) заиста прихвате резултат, а то може бити постигнуто само путем институција“, сматра Билчик.

Коментаришући протесте који су почели у понедељак у Београду, на којима окупљени захтевају да резултати локалних избора у главном граду буду поништени, као и одлуку представника листе „Србија против насиља“ да почну штрајк глађу, Билчик је навео:

“Најпре је веома важно рећи да је наша посматрачка мисија имала задатак да посматра превремене парламентарне изборе, ми нисмо имали мандат да посматрамо локалне изборе у Београду. Веома је важно рећи да људи у демократијама имају право да мирно протестују, и на безбедан начин, али, наравно, ти протести не треба да буду насилни на било који начин. Протести су део демократије. Ја такође верујем да било какво решење за било какав спор који је у вези са овим и било којим другим изборима, укључујући оне који су организовани у недељу у Србији, треба да буде пронађено помоћу институција“.

Упитан може ли се овај изборни процес назвати „фер и регуларним“, имајући у виду оцене посматрача из ОЕБС-а и Европског парламента да су услови били нефер, да су јавни ресурси злоупотребљавани, да регулаторна тела нису била ефикасна, да је било много случајева куповине гласова, саговорник Демостата је указао:

“Ми смо употребили израз ‘неправедни’. Ми смо то користили такође јер ми нисмо судије на овим изборима. Дакле, да ли су избори били слободни или не, треба да на крају одлуче релеватне овдашње институције. То је део задатка јавних институција у овој држави“.

„РЕМ није добро радио свој посао“

Говорећи о ономе што је потребно променити, Билчик је навео и да медији морају да заиста раде свој посао, да је нужно „слободно, независно извештавање, да се новинари не суочавају с претњама“.

„Поред извештавања о ономе шта ради Влада, постоји и доста независног истраживачког новинарства. Новинари у суштини треба да анализирају, процењују и коментаришу, а то је нешто чега ми нисмо много видели у медијима у Србији. Такође, навешћу нешто према чему сам веома критички настројен, и ја сам веома разочаран, а то је да Регулаторно тело за електронске медије, РЕМ, није добро радило свој посао непосредно пред изборе. Они се чак нису сусрели са нама поматрачима, ми нисмо добили никакве опсежне податке, њихове процене о кампањи и то је такође знак слабих јавних институција које треба да надзиру, надгледају ‘терен’ за изборе“, упозорио је он.

Спровођење нових медијских закона, који, такође, дају нови замајац РЕМ-у, када је реч о новом особљу, новим институционалним структурама, биће задатак новог парламента, поручио је Билчик.

„То је једна страна питања. Друга страна се односи на оно што смо видели и шта смо посматрали на дан избора, на одређене нерегуларности“, указао је известилац ЕП.

Поводом констације Демостата да постоји снажна политичка цензура у Србији, на телевизијама са националном фреквенцијом, која је присутна све време, док је ситуација на Радио-телевизији Србије другачија само у време изборне кампање, Билчик је навео:

“Ми смо већ у нашем Извештају дали своју оцену о медијској ситуацији и бавимо се медијима још откако сам постао известилац ЕП за Србију. Извештаји Европског парламента су јасни, то је била и велика тема у међустраначком дијалогу који смо водили пре избора одржаних 2020. и 2022. године, ми смо такође дискутовали о медијску ситуацију у дијалогу вођеном у парламенту. Спремни смо да се ангажујемо са новим сазивом Народне скупштине, да посредујемо у дијалогу у овде, мислим да то питање треба да буде решено“.

Нови парламент има шансу да учини нешто у вези с тим, као и нова влада, поручио је Билчик.

„Знам да је опозиција снажно критиковала моје изјаве, али сада ће у парламенту бити два велика блока – владајућа већина и опозиција, која је освојила око 23, 24 одсто гласова, што је шанса да се почне дијалог о важним питањима, да се унапреди медијска ситуација у држави. Као што увек кажем – постоје само лоши и добри медији, постоје само лоши и добри медији у приватном власништву, постоје само лоши и добри државни медији. У овој држави сви причају о ‘прорежимским медијима’, о ‘опозиционим медијима’, али то је апсолутно погрешан приступ дискусији о медијској ситуацији јер они који су једном део владајуће већине после су део опозиције“, рекао је Билчик.

Сваки медиј, према његовим речима, има одговорност да извештава истинито и професионално.

„Треба квалитетно, независно и слободно извештавати о ономе што се догађа у држави, и постоји много простора да се то побољша у Србији. То је веома јасна порука, не само ове посматрачке мисије, већ и нешто што преносимо као поруку европских институција последњих година. И ако се ствари не промене, биће тешко да Србија напредује на путу ка ЕУ, а то је и један од разлога због којег смо ангажовани у овим дискусијама“, казао је Билчик.

Поручио је да је постојање снажних, независних, професионалних медија, „кичма сваке демократије“, и да је са њима лакше борити се против ширења дезинформисања.

„Такође ми је драго да смо ми у Европској унији прошле године усвојили Закон о додатним дигиталним услугама. То је део европског законодавства, а биће и обавезан за Србију када се придружи ЕУ. Тиме се обезбеђују додатне и значајне смернице за борбу против дезинформација, нарочито онлајн платформи, које имају велику одговорност“, рекао је.

Подсетио је да је прошле недеље постигнут политички договор о новом европском закону о слободи медија у ЕУ, што је такође нешто што ће бити обавезно за Србију када уђе у Унију.

„И тиме се заиста даје структурна подршка новинарском послу, али и приватним и јавним емитерима. То ће ступити на снагу као европски закон када га изгласамо у Европском парламенту, и мислим да ће се то десити у марту. Све су то веома важна побољшања. Дезинформисање је куга демократског живота и ми треба да се делотворно боримо против те куге“, напоменуо је овај европарламентарац.

Немачка неће признати изборе у Србији, Вучић спрема ванредно саопштење?https://t.co/Rl7EUs8L7Y

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 21, 2023

Извор: Demostat

Ознаке: Владимир Билчик, ЕУ, избори 2023, РЕМ, слобода медија