Прочитај ми чланакЈош 2019. Церак Виногради проглашени су за културно добро Србије као једино заштићено насеље савремене архитектуре у овом делу Европе. Претходно је одабрано за излагање у Музеју модерне уметности МоМА у Њујорку. Стручњаци верују да ће новим Планом генералне регулације Београда бити нарушен интегритет овог насеља. Грађани страхују да се иза свега крије договор власти са инвеститором, који ће изградњом станова и комерцијалног садржаја уништити прво еколошко насеље у Београду.
Миленија Марушић, један од пројектаната насеља, истиче да овај урбанистички комплекс није значајан само за његове становнике, већ представља део интернационалне културне баштине.
„Значај насеља је препознат кроз селекцију из обимне грађе за излагање у Музеју модерне уметности МоМА у Њујорку, где је представљено у оквиру изложбе „Бетонска утопија – архитектура Југославије 1948-1980“, која је трајала од јула 2018. до јануара 2019. И то није све, јер је од августа 2019. увршћено у сталну колекцију чувеног музеја, као једно од два дела из Србије. Насеље Церак Виногради је препознато и као национална и као интернационална баштина. Овде је проглашено за културно добро а почело је да се усељава 1981. године“, започиње Марушић.
Ипак, пројектанткиња наводи да насеље није до краја завршено.
„Насеље је изграђено 90 процената, а изграђено је по аутентичној пројектној документацији. Оно је подељено на четири суседства. Изграђени су сви стамбени објекти, два дечија вртића и једна школа. Остало је да се изгради део насеља који се односи на вишенаменски центар који би садржао културу, услуге, трговину. Поред тога, недостаје спортска дворана примерена броју становника, као и базени, који би били у служби насеља“, каже Марушић.
Проблем настаје 2015. године, када локална власт предвиђа изградњу стамбеног комплекса који би окупирао заштићени простор.
„За тих последњих десет неизграђених процената насеља, последњих шест година води се борба са онима који су смислили да ту буде сто хиљада квадрата стамбене површине, што је трећина целог Церака. Онда је, после наше велике борбе, промењено да се све ипак ради онако како је пројектовано. Детаљни план је усвојен у новембру прошле године али он није до краја дефинисао то што се тражило. Није унета главна одредница – да се преостали радови ураде по аутентичним решењима а не по некаквим решењима које предложи комисија“, истиче Марушић.
Како каже, о овом проблему је писала надлежнима али одговора није било.
„Имајући у виду да сам послала око 35 дописа бројним институцијама, од кабинета председника државе, преко кабинета председника Владе, до свих могућих секретаријата и надлежних институција које су везане за Церак али нисам добила одговоре“, наводи Марушић.
Пројектанткиња овог насеља верује да градске власти имају свој план, који насељу, на ком су некада били виногради, предвиђа другачију судбину од оне коју становници желе.
„Кад се ради детаљни план за нешто што већ постоји као заштићена зона, то оставља простора да се многествари „преиспитају“ и промене. То је мој страх. Нема основа да се тај план ради јер већ постоји комплетна урбанистичка и техничка документација да се насеље доврши по пројекту по ком је вредновано деценијама. Не знам шта је иза намере да се ради нови детаљни план“, рекла је пројектанткиња која је имала јаку поруку за надлежне.
„Моја порука се садржи у мом апелу. Треба поштовати постојећу урбанистичко-техничку документацију. У насељу треба да се поправи све што је неодржавањем и дивљим интервенцијама урађено, да се доведу у ред објекти и стазе, да се доврши неопходан садржај, да се ревитализује насеље које 40 година није одржавано и да се направи један посебан модел управљања, као што се прави модел управљања за заштићене целине.“
Оливера Габоров Лазић, архитекта и становник угроженог насеља проблем види у опортунизму градскихвласти. Закључак је да је карамбол настао када је локална власт увидела да насеље није довршено, препознавши у томе могућност да га сама заврши, на себи својствен начин.
Церак виногради
„Све је почело 2015. године, када су се у медијима појавиле информације да је Синиша Мали рекао да је потенцијална локација за прераду комуналног отпада између два вртића на Цераку. Тад је начет Церак. После шест година, успели смо да се изборимо да се у неизграђеном делу Церака, који је је део архитектонско-урбанистичке целине, изгради све оно што је било планирано у оригиналном пројекту.“
Архитекта истиче да становници Церака не могу да буду мирни док се ситуација у потпуности не разреши. „Важно нам је да испред ових наших дивних зграда не никну нови станови. Ја очекујем да ће нас неко заштитити, да ће ово све да се реши. Јако сам тужна што све мора да се решава на галаму и што не можемо мирно да спавамо, него што стално морамо да будемо на опрезу и читамо између редова. Постоји реална опасност да комерцијални садржај дође у простор који је проглашен за културно добро. Ми смо просторно културно-историјска целина, архитектонско-урбанистичка“, каже житељка овог насеља.
Делује да надлежни своју бахатост не покушавају чак ни да сакрију. Габоров Лазић страхује да ће Церак доживети судбину забетониравања, као многе друге локације у Београду.
„Закон се крши директно. Ми то не разумемо. Никоме није јасно зашто они то раде. Претпоставка је да новим планом жели да се суштински измени намена насељу, како би ту дошао комерцијални садржај, станови, а оно што највише пара уши, то је израда плана детаљне регулације, уместо да се спроводе урбанистички пројекти из 1978., 1982. и 1995. године, на основу којих може да се заврши оно што је пројектовано. Ми стрепимо, обзиром на то колико су изнападали све могуће зелене површине у граду. Шта се дешава са сваким новим планом? Извргава се руглу учешће грађана у доношењу планова“.
И њена порука је једноставна – „поштујте старе планове, не намећите нове“.
„Суштина је – нећемо нови план детаљне регулације, хоћемо да се поштују већ постојећи планови. Нови план оставља простора за све и свашта, за научну фантастику“, оштро је завршила Габоров Лазић, забринута за будућност места на ком живи.
Остаје да се види какву будућност градска власт кроји овом стамбеном простору, а остају и бројна питања на која, за сада, нема одговора.
Са ким власт прави дилове који ће уништити насеље?
Зашто се не поштује оригинални план и реч струке?
Зашто се занемарује посебност насеља ком је преко потребна ревитализација?
Зашто се Церак Виногради само формално препознају као део културне баштине?
Докле више и где је крај бахатости?
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 1, 2022
