Прочитај ми чланакМаја Поповић, новоименована министарка правде, која потиче из угледне правничке породице, иза себе има бриљантну, али и крајње необичну биографију, а како сазнаје портал Нова.рс из добро обавештених правосудних кругова, њен долазак на чело овог министарства није претерано изненадио струку, имајући у виду њено познанство с председником Србије Александром Вучићем које датира још из факултетских дана. Такође, нова министарка је у браку са судијом Апелационог суда Растком Поповићем, који се добро познаје с Вучићем, како с факултета, тако и преко свог некадашњег шефа - председника Вишег суда Александра Степановића, за чије име се везују бројне контроверзе у вези са "државним " случајевима.
Како сазнаје наш портал, Поповићева је 1989. године уписала Правни факултет у Београду, који је завршила у року, и ради се о колегиници председника Србије Вучића.
Будућа министарка правде, коју у правосудним круговима прати глас да има поприлично необичну биографију, на ово место долази са позиције шефа кабинета и саветнице директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Братислава Гашића, а готово сви чланови њене породице раде у правосуђу Србије.
Иначе, Поповићевој је отац Јевђо Кушић, пореклом из Ивањице, некадашњи правник у Беобанци, док јој је мајка Весна Кушић својевремено била судија грађанац у Палати правде.
И њен супруг Растко Поповић је правник по струци, а реч је о судији кривичару, који се од скоро налази у Апелационом суду у Београду. Прати га глас да је оштар и строг судија, а јавности је познат и из поступка против двојице полицајаца којима се судило за помагање у убиству браће Битићи 1999. године у Петровом Селу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 26, 2020
Такође, једно време био је судија у поступку против бившег шефа кабинета министра унутрашњих послова Србије Бранка Лазаревића, оптуженог за одавање службене тајне припадницима криминалног клана Дарка Шарића.
Иначе, будућа министарка правде својевремено је била судија Првог општинског суда у Београду и како тврде поједини медији остала је упамћена као најмлаша судија која је икад именована. На тој функцији није се задржала претерано, већ је прешла у адвокатуру, а преко места заменице директора Хитне помоћи за немедицинске послове, стигла је у БИА као шефица кабинета најпре Александра Ђорђевића, а потом и Братислава Гашића.
Правници наводе да је реч о крајње необичној биографији, најпре због чињенице што се веома кратко задржала на судијској функцији. Наши саговорници тврде да осим што је поставила рекорд у годинама живота у којима је постала судија, то исто је урадила и са годинама које је провела као судија – функције коју досад нико тако олако није напустио.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 26, 2020
Иначе, будућа министарка правда је основно образовање стекла у Београду, а средњу школу је завршила у Шпанији, на енглеском колеџу “Baleares international school”.
Од јануара 2000. до 2012. године радила је као адвокат у сопственој адвокатској канцеларији, где је заступала правна и физичка лица у свим материјама пред редовним и трговинским судовима, у кривичним, грађанским и ванпарничним предметима. Заступала је окривљене у предметима високотехнолошког криминала, као и у предметима пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду за организовани криминал.
