Док демографи стално упозоравају на алармантан пад броја становника, бирачки списак се добро држи. Од првих вишестраначких избора „нестало“ је непуних 300.000 гласача. Тачније, 1990. у списку је било нешто више од седам милиона имена, а 22 године касније право гласа је имало тачно 6.770.013 грађана.

 

Колико грађана ће моћи да гласа на ванредним изборима, знаће се грубо почетком марта, а тачка на бирачки списак биће стављена три дана уочи отварања биралишта. Очекује се да ће и 16. марта моћи да „заокружује“ око 6,8 милиона држављана, колико и на парламентарном надметању пре две године.

Заговорници теорије да су бирачки спискови и даље пуни мртвих душа и дупло уписаних позивају се на податке добијене пописом и оне које води Републичка изборна комисија. Јер, последње пребројавање становника показало је да Србија нема ни шест милиона пунолетних грађана, што је мање од броја регистрованих бирача.

Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић објашњава да те „нелогичности“ не значе да је листа нетачна:
„Не би било добро да је у бирачком списку много мање људи, него што је било евидентираних људи на попису. А објашњење је једноставно: око милион и по наших грађана живи у иностранству и они нису пописани, али се зато њихова имена налазе у бирачком списку. Такође, много је грађана из Црне Горе и БиХ с двојим држављанством, које пописивачи нису евидентирали, а имају право гласа.“

У сваком случају, Вуковић објашњава да ће партије, реално, бити у трци за око пет и по милиона гласова. Та цифра се добија кад се од укупног броја бирача одузму они који не живе у Србији и они које политика уопште не интересује.

Из Министарства правде и државне управе већ су позвали грађане да провере да ли су уписани у бирачки списак. Осим у општинској, односно градској управи где имају пребивалиште, грађани ће и преко сајта Министарства правде моћи да провере да ли их има у списку и адресу где треба да гласају, а довољно је да укуцају матични број. Позив је упућен и свима који имају боравиште у иностранству да до 22. фебруара, преко ДКП, поднесу захтев да се у списак упише да ће гласати у тој држави.

“Нестало“ 300.000 имена

Док демографи стално упозоравају на алармантан пад броја становника, бирачки списак се добро држи. Од првих вишестраначких избора „нестало“ је непуних 300.000 гласача. Тачније, 1990. у списку је било нешто више од седам милиона имена, а 22 године касније право гласа је имало тачно 6.770.013 грађана.

(Новости)

Ознаке: бирачи, грађани, политика, списак, Србија