Прочитај ми чланак
Пред Међународним судом правде у Хагу јутрос је у 10 сати почела усмена расправа у спору између Хрватске и Србије по туžби и контратужžби за геноцид. Заседање је отворио председник МСП словачки судија Петер Томка и дао реч правном тиму Хрватске који предводи професорка међународног права из Ријеке Весна Црнић-Гротић.
Хрватски правни тим данас излаже аргументе којима брани тврдње из своје тужбе за геноцид коју је Хрватска поднела против СРЈ, сада Србије, још 1999. године.
Српски правни тим ће своје ставове почети да излаžе недељу дана касније, 10. марта.
Данашњој расправи поред чланова делегације оба тима присуствује и хрватски министар правосуђа Орсад Миљенић.
Расправу из прес сале прати преко видео бима више од 50 акредитованих новинара, из Србије, Хрватске, Русије , Немачке, Француске, Словеније, Холанадије, а ту су и извештачи ЦНН-а и других светских медија.
Расправа ће трајати месец дана, закључно са 1. априлом.
За данас је предвиђено трочасовно излагање правног тима Хрватске, а наредних дана саслушнаје сведока чија сведочења по налогу МСП-а неће моћи да се објаве до окончања усмене расправе 1. априла.
Од 10. марта представници српског правног тима представиће своје најјаче аргументе у прилог геноцида над Србима које је извршила Хрватска држава.
Десет дана касније, 20. марта стартоваће друга рунда усмене расправе која ће се окончати 1. априла.
Расправу могу да прате само акредитовани посматрачи и новинари.
Наредних месеци судије ће донети пресуду којом ће утврдити да ли су Хрватска односно Србија извршиле кривичцно дело геноцида, подстрекавање на геноцид или помагање у геноциду на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године.
Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити.
Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.
Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.
О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хоц судија из Србије и Хрватске.
Расправом ће председавати председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.
Српски правни тим предводи искусни правник из Министарства спољних послова Саша Обрадовић, а правни тим Хрватске професор међународног права на Правном факултету у Ријеци Весна Црнић Гротић.
Усменој расправи, претходила је дугогодишња расправа писаним поднесцима, који ће бити јавно објављени на сјату суда после 10 сати, након почетка усмене расправе.
Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула је поступак пред МСП против тадаšње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.
Србија је 4. јануара 2010. одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеницном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и каžњавању злочина геноцида.
Осим описаних злочина над Србима у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, контратужба предочава историјски контекст догађаја посебно се осврћући на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догадаја који су уследили од 1991-1995.године.
Хрвати: Србија негира злочине, Соња Бисерко биће вештак за геноцид
Заступници Хрватске тврдили су, на почетку главне расправе у спору са Србијом по међусобној оптужби за геноцид, да ће доказати да је њихова тужба заснована.
Главна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић рекла је да је СРЈ, под вођством Слободана Милошевића организовала, подстакла и починила „геноцидну кампању“ у Хрватској, у намери да „делимично или потпуно уништи“ тамошње несрпско становништво.
Милошевића је означила као креатора те „кампање“. Идеја Велике Србије, казала је Црнић-Гротић, покренута је 1986, а од 1990. је Милошевић, заједно са својим сарадницима, укључујући Војислава Шешеља и Жељка Ражнатовића-Аркана, покренуо „геноцидну кампању“ у Хрватској. Почела је „говором мржње против Хрвата“ која је „отворила врата геноцидним актима“.
Као илустрацију тих аката, хрватска делегација приказала је судијама снимак уништеног Вуковара.
После пада Милошевића, упркос преговорима о „правичном решењу“ са новим властима у Београду, „многи политички лидери у Србији остали су упорни до данашњих дана у негирању“ злочина у Хрватској, тврдила је хрватска заступница, прецизирајући да хрватске власти још трагају за 864 нестале особе, као и за многим културним добрима.
„Покушали смо више пута, али нове владе у Србији остале су невољне да се суоче са истином“, нагласила је Црнић-Гротић.
Навела је пример председника Србије Томислава Николића, који „одбија“ да призна да је у Сребреници у јулу 1995. почињен геноцид, „упркос пресуди овог суда“. Црнић-Гротић је приметила и да се Николић није одрекао своје повезаности са Војиславом Шешељем.
Заступница Хрватске тврдила је и да Србија „тражи уточиште“ у чињеници да нико није био оптужен, ни осуђен за геноцид у Хрватској пред Хашким трибуналом. „То не значи да геноцида није било, нити пропуста да се он спречи“.
Прихватајући да је Србија показала спремност да кривично гони неке од починилаца злочина у Хрватској, Црнић-Гротић је указала на „узнемиравајуће“ недавно поништавање првостепених пресуда починицима злочина у Ловасу и Вуковару, пред вишим и уставним судом.
То, по Хрватској, „баца дугачку сенку на посвећеност Србије владавини права и правди“.
Црнић-Гротић потврдила је да ће Хрватска као вештака за политичку и историјску позадину „геноцидне кампање“ власти СРЈ пред суд извести Соњу Бисерко, председницу Хелсиншког одбора у Србији, коју је назвала особом беспрекорне репутације.
Делегације Хрватске наставља излагање својих аргумената, историјским прегледом распада бивше Југославије, о којем говори ко-заступница Андреа Метелко-Згомбић.
Хрватска је 1999. тадашњу СР Југославију тужила за геноцид над хрватским и другим несрпским становништвом током рата на хрватској територији 1991-95, а Србија је 2010. узвратила контратужбом да су власти у Загребу, операцијом Олуја у августу 1995, починиле геноцид над Србима који су живели у Книнској крајини.
За уторак и среду, заказани су искази сведока, на чије је преношење суд извештачима наметнуо забрану до краја расправе, 1. априла.
Како сазнаје Бета, стране су се договориле да искази сведока у спис буду уведени у писаном облику, а да се у судници појаве само они које супротна страна жели да унакрсно испита. Хрватска није затражила да испита ниједног од сведока Србије и они се неће појавити пред судом. С друге стране, српски заступници ће, пред судијама, унакрсно испититивати шест сведока Хрватске.
Излагање аргумената у прилог својој тужби, Хрватска ће наставити у четвртак и петак. Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контра-тужби коју је званични Београд поднео против Загреба. Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.
Правни заступник Србије: Није било геноцида над Хрватима, већ над Србима у „Олуји“
Главни правни заступник Србије Саша Обрадовић изјавио је у понедељак у Хагу да током рата на хрватској територији, 1991-95, није било геноцида над Хрватима, за који званични Загреб у Међународном суду правде оптужује српске власти.
Обрадовић је казао да су, супротно томе, хрватске власти починиле геноцид над српским становништвом Книнске крајине током операције „Олуја“, августа 1995.
Осврћући се на аргументе које је првог дана главне расправе у хашкој Палати мира изнела хрватска страна, Обрадовић је рекао:
„Слушали смо о српском национализму, о ЈНА. О геноциду, у наредним данима, не верујем ни да ћемо чути, јер га у Хрватској, према хрватском народу није ни било. Ако је било геноцида у Хрватској, био је извршен према Србима током операције Олуја. То су наши главни аргументи које ћемо изнети током ове расправе“.
Процес пред највишим судом УН – који „Србија није желела“ упркос „великом броју жртава српског народа у последњем рату“ – Обрадовић је назвао „историјском иронијом“.
„Српски народ у НДХ био је тај који је доживео геноцид, познат свима током Другог светског рата, у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском… Да би у време НАТО бомбардовања, у време када је Србија досегла свој најслабији положај у историји, од стране покојног председника Хрватске Фрање Туђмана била поднета тужба да је српски народ деведесетих година извршио геноцид током оружаног сукоба у Републици Хрватској. То је поднето од председника Хрватске, који је био вођа сепаратизма, који је уништио бившу Југославију“, рекао је заступник Србије.
Делегација Србије документоваће пред судом, рекао је Обрадовић, да је Туђман „изјавио да Срби из Хрватске треба да нестану“. „И нестали су. Данас их има једна трећина од оног броја који је постојала у Хрватској 1991. године и четири пута их је мање него што их је било 1931. године. О томе данас ништа нисмо чули“, подвукао је Обрадовић.
Излагања представника Хрватске он је назвао „рециталом онога што смо чули онога што смо слушали још од 2000. године у поднесцима. Нисмо чули нешто ново и нисмо изненађени“.
Како је казао, српски тим је свестан своје историјске одговорности и неће се бавити политичким питањима, већ ће суду представити „добре доказе и јаке аргументе“.
(Танјуг-Бета)
