Прочитај ми чланак
Премијер Aлександар Вучић изјавио је да верује у искреност и реч немачких политичара о отварању првих преговарачких поглавља са ЕУ.
Он је рекао и да очекује скори почетак тих преговора.
„Они су дали реч и то ће да испуне“, казао је председник Владе гостујући на Радио-телевизији Србије.
РАДИКАЛИ
„Надлежности које су Бриселским споразумом предвиђене за Заједницу српских општина су надлежности локалне самоуправе на целој територији окупираног Косова и Метохије, и ништа више од тога, истичу радикали.
Остала три споразума нису доступна јавности, па Српска радикална странка захтева од представника режима да хитно објаве и споразум о телекомуникацијама и споразум о енергетици и споразум о мосту на Ибру, али и да се прекину преговори са Европском унијом, јер слепим испуњавањем свих услова који долазе из Европске уније већ 15 година уништавају државу и народ, истичу у СРС.
Коментаришући резултате бечког Самита земаља Западног Балкана, Вучић је навео да је за Србију важно то што је канцеларка Aнгела Меркел позвала немачке фирме да улажу у регион, а истакао је и да су се на конференцији чуле „важне ствари за решавање мигрантске кризе“.
„После тог позива канцеларке Меркел, очекујем нове немачке инвестиције у Србији. За нас је важно да радимо на економским реформама, а ако наставимо као до сада, верујем да ћемо инфраструктурне пројекте о којима смо данас причали, успети да завршимо на најбољи начин за нашу државу и грађане“, казао је премијер.
Вучић је рекао да је Влада посебно заинтересована за изградњу ауто-пута од Ниша до Мердара и даље преко Приштине до Драча, јер би тај пројекат могао економски да покрене „неразвијене делове Нишавског округа и Топлице“.
„То ће бити важан пројекат који предвиђа изградњу 77 километара ауто-пута од Ниша до Мердара. Очекујем да ћемо ми пре Aлбаније, већ крајем октобра или почетком новембра 2016. године, кренути у реализацију тог пројекта, а у исто време ћемо приводити крају и радове на Коридору 10″, рекао је Вучић.
Како је навео, на Србију се данас гледа као на „одговорну, европску земљу која држи до своје речи“.
„Канцеларка Меркел која – да се не лажемо – има одлучујућу улогу у Европи, рекла је да није изненађена што смо урадили свој посао, јер је то и очекивала. То је признање грађанима Србије, а ми морамо наставити са економским реформама, тако да у 2016. години раст буде већи од два одсто, а у 2017. и преко три“, рекао је премијер.
Говорећи о избегличкој кризи, Вучић је казао да ће она „дуго“ трајати, али и да ће „одлучност“ Aнгеле Меркел да се тај проблем реши, бити знак и другим институцијама да брже делују.
„Ми у Србији радимо на томе да заштитимо те људе, али да при томе не нарушимо наше националне и државне интересе. Сад чекамо план ЕУ о решавању кризе, кога ће се Србија придржавати. Кад се усвоји тај план, биће боље него што је данас када се не зна ни шта је циљ ни каква је тактика“, рекао је премијер.
Фото: Танјуг
У Бечу потписана Декларација – за мир у региону
У закључке Самита о западном Балкану ушла је Декларација о билатералним питањима, коју су потписали шефови дипломатија земаља региона, учесница скупа у Бечу.
ДВЕРИ И ДСС
„Највећи проблем се огледа у томе што мигрантском кризом не управља држава Србија него спољни фактор који је усмерио мигрантски талас и пред неспремне институције Србије поставио нерешив задатак. ЕУ практично целокупан терет мигрантске кризе покушава да свали на ионако обремењена плећа Србије”, каже се у саопштењу СП Двери.
„Сада би ЕУ да решава свој проблем тако што би од Србије направила велики сабирни центар а зид који Мађарска прави, управо то потврђује.
Србија и њени званичици, са све државним чиновницима треба да брину о интересима Србије. То никако не значи смањење хуманог и односа према људима којима су други, далеко од њихових кућа и од Србије проузроковали катастрофу од које беже, истичу у ДСС.
Хедвиг Морваи ,извршна директорка Европског фонда за Балкан, у изјави Тањугу, објаснила је да је Министарство иностраних послова Aустрије, након прошлогодишњег Самита у Берлину, на којем је покренуто питање билатералних спорова на Балкану, дало налог да се изради студија.
Саветодавна група “Балкан у Европи” израдила је студију која је представљена у среду увече на Форуму о цивилном друштву и поздрављена од свих, те је ушла у закључке Самита, објаснила је Хедвиг Морваи.
Декларација даје конкретне препоруке у односу на то како да се земље са западног Балкана баве овим питањима.
Шефови дипломатија западног Балкана су се обавезали да државе сва отворена билатерална питања решавају у духу добросуседских односа.
Такође, обавезали су се да неће једне друге ометати на путу европских интеграција, као и да неће отварати ова питања на начин како би једни друге блокирали него да ће се довољно рано у процесу интеграције бавити овим питањима.
Прихватајући све што су земље региона до сада учиниле у побољшању унутрашње ситуације, закључено је да је потребно више напора како би се убрзали домаћи реформски процеси.
Посебне су битне промене у балканским држава када је реч о владавини права, управљању привредом и реформи јавне администрације, као и борби против корупције и организованог криминала.
Декларацијом је констатовано да, иако је било напретка у остваривању структуре регионалне сарадње протеклих година, потребно је више напора како би се решиле билатералне несугласице.
Потребни су конкретни кораци политичких лидера западног Балкана ка трајном помирењу у региону, што је кључно за стабилност и подршку стварања југоисточне Европе способне да превазиђе наслеђе прошлости.
Извор: Бета, Танјуг, Србин.инфо
