Прочитај ми чланакСрпска напредна странка – за сада још увек незванично – најављује локалне изборе у Београду за почетак децембра. За то време се опозиција креће негде између неслоге и евентуалног бојкота.
Врх Српске напредне странке (СНС) наводно још није донео коначну одлуку, али по свему судећи београдски избори би, уместо на пролеће идуће године, могли да буду одржани већ почетком децембра ове године. Таква журба са ванредним терминима избора није никаква новост за владајуће Напредњаке, и београдски избори ће бити само допринос атмосфери сталне предизборне кампање. Ако се поред тога има у виду да је шеф Напредњака Александар Вучић и до сада показивао велику дозу нестрпљивости када је реч о терминима избора, сасвим је могуће да Београђани изађу на биралишта и усред зиме.
Делимичан осврт на недавне председничке изборе показује да их је обележила изузетно кратка кампања и да су били видљиви готово хистерични напори Напредњака да избегну други круг гласања, што је само био доказ велике нестрпљивости у врху власти да се све то око избора што пре заврши. Тајминг београдских избора – ако се заиста одрже у децембру – значио би да Напредњаци желе да капитализују све оно што је у овом тренутку њихова велика предност: тотална контрола медија и формалних и неформалних центара моћи. А од случаја Савамала, Београђани веома добро знају и како изгледа заједничко деловање формалних и неформалних центара моћи.
Почело је кршењем Устава
„Избори у децембру, по евентуално лошем времену и кијамету, нису баш најсрећније решење“, оцењује за ДW политиколог Душко Радосављевић. „Али то наравно неће бити препрека уколико власт оцени да им је то потребно. А то у овој земљи само један човек зна када ће они бити“.
Једноставно се користи тренутак у коме је противничка страна рањива и недовољно консолидована, додаје професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић. „Опозиција се тренутно бави сама собом, проценама оптималног броја колона за изборе, и покушава да некако смисли неку стратегију допирања до бирача – а да то не буде само борба против Вучића. Управо зато ће борба за Београд бити веома важна, јер би победа власти ревитализовала режим, а губитак опозиције би могао да доведе до трајнијег губитничког синдрома“, каже Стојиљковић.
Са места актуелног председника Србије Александар Вучић ће бити присутан и у кампањи за београдске изборе – и то ни мање ни више него као носилац листе на тим изборима. „То практично значи оно на шта упозоравам већ месецима, а то је да председник Србије Вучић директно крши Устав, по коме председник Републике не може да има ниједну другу јавну функцију“, истиче Радосављевић.
Али, како би се то кршење Устава некако забашурило, Александар Вучић је са места шефа странке својим страначким колегама поручио да могу да користе његов лик и име за изборну листу, али да је то последњи пут. Попут намргођеног учитеља дозволио је себи и страначким колегама још један несташлук (шта је данас мало кршење Устава), успут нехајно упозоравајући да им то не пређе у навику.
„У корист грађана“
Кампања за београдске изборе је на неки начин већ започела крајем лета, када је Београд скоро потпуно раскопан. На неколико битних тачака у центру града започети су бројни радови, реконструкције трамвајских шина, поправка фонтане на Славији, прављење нових тргова, и још понеки радови за које ни градске власти нису сигурне шта тачно представљају. Створене су невиђене саобраћајне гужве и поремећена градска логистика, али градске власти се правдају да је све то у корист самих грађана. Очито се и самом врху београдских власти жури са изборима, па се кренуло с радовима од којих многи вероватно и неће бити завршени до децембра.
„Још једном се показује да СНС није политичка партија већ широки покрет у коме је потребно подмирити различите интересе“, оцењује Душко Радосављевић. „Један од великих интереса је сам град Београд, који ствара и више од 50 посто националног дохотка Србије. Очито је потребно ставити шапу на све те привредне и новчане токове, и ту се некоме такође жури. Можда је тај неко рецимо Горан Весић и можда он врши притисак да што пре буде градоначелник“, пита се Радосављевић.
Тимски наступ СНС
Актуелни градоначелник Београда Синиша Мали наводи како ће се највероватније повући с тог места пре краја мандата и како се неће поново кандидовати. Занимљивост изборног наступа Напредњака јесте и чињеница да ће они, како кажу, наступати као тим и да неће имати свог кандидата за градоначелника. Међутим, одмах након тога појавила се вест како ће први на листи СНС за Београд бити Никола Селаковић, генерални секретар у Председништву Србије, али нико не жели да каже да ли је он и кандидат за градоначелника. Шта је поента тог наводно тимског наступа?
„С једне стране се говори о некаквом тиму, а са друге стране се чека да опозиција истакне неког свог кандидата како би он онда био мета напада“, сматра Зоран Стојиљковић. „А онда се одмах поставља и следеће питање: градоначелник Београда спада у топ 5 најважнијих функција у земљи – и ко то може да буде тако високо поред Александра Вучића?“
Душко Радосаљевић оцењује да „то на неки начин представља бежање од одговорности. А такође ту има и страначке сујете. Александар Вучић је најмање два пута губио изборе за градоначелника Београда. И сада неко из његове партије победи на изборима за градоначелника – неко у странци може да постави питање како је Пера могао да победи, а Аца није? Зато се сада говори о тиму, јер само тим може да надокнади оно што он није могао. А он је на челу тог тима“.
Вечно (не)спремна опозиција
Опозиција за то време и даље пребраја предизборне колоне и рекло би се да није ништа боље припремљена за београдске изборе него што је била и уочи председничких избора. Странке опозиције поделиле су се и око евентуалног бојкота тих избора. Двери су заговорници бојкота, јер сматрају да не постоје равноправни услови за изборе, али томе се противи проевропска опозиција, која мисли да се на изборе мора изаћи. Зоран Стојиљковић каже да је сада основно питање „како опозиција може да се избори за равноправне изборне услове и колико је у томе спремна далеко да иде“. А бојкот избора, према речима Стојиљковића, никада није успео у Србији и доноси ограничене резултате.
Потпуно другачије мишљење има Душко Радосављевић, који сматра како опозиција не може да дође до равноправних услова за изборе уколико не бојкотује бар једне изборе. „Јер, не можете ви излазити на изборе под оваквим условима и онда након избора тврдити како су они били нелегитимни. Постоји, наравно, велики страх како се нико на Западу неће узбудити ако опозиција бојкотује изборе, али мислим да то није тако, и да никоме неће баш бити свеједно уколико малтене само СНС и њихови привесци изађу на београдске изборе.“
