Прочитај ми чланакПројекат “Београд на води” треба да од нашег главног града коначно направи шесту капију Европе. Тај потенцијал Београд има већ 50 и више година, сплет лоших историјских догађаја успорио нас је на том путу. Да би се у томе успело, неопходно је да читав пројекат буде транспарентан, да сви грађани препознају свој интерес у том пројекту. Да то буде пројекат окупљања, а не пројекат дељења.
Фото: Експрес – Немања Јовановић
Пројекат “Београд на води” треба да од нашег главног града коначно направи шесту капију Европе. Тај потенцијал Београд има већ 50 и више година, сплет лоших историјских догађаја успорио нас је на том путу. Да би се у томе успело, неопходно је да читав пројекат буде транспарентан, да сви грађани препознају свој интерес у том пројекту. Да то буде пројекат окупљања, а не пројекат дељења.
Пеђа Марковић је у посвети када му је поклањао књигу написао: “Титу српске инфраструктуре.” У странци га млађи зову ћале. На градилишту је инжењер. У кафани Мрка. И свуда је на свом терену. Оспораван и обожаван, Милутун Мркоњић је аутентична појава на српској политичкој сцени. Једино што је извесно када правите разговор с овим политичким тешкашем јесте да нећете завршити на време. Али када завршите, нећете се кајати због времена које сте потрошили.
Нема вас у јавности у последње време, где сте?
Ту сам, радим на градилишту и у партији, много разговарам с млађим друговима, много причам и с колегама инжењерима. Не дешава се све у животу у медијима. Тамо царују неки други, а и теме за које баш и не марим, па избегавам појављивања.
Одбили сте да председавате скупштинском Одбору…
У прошлом сазиву, док сам ја водио тај одбор, имали смо 55 седница. Радили смо много и добро, предлагали неке развојне пројекте и законе. Време је за неке млађе.
Како је радило министарство након вашег одласка?
Влада је радила генерално добро, и то је последица мастер плана у ком су дефинисане све активности везане за развој комплетне саобраћајне инфраструктуре. Тај документ смо направили док сам ја био министар. Није, наравно, то био само мој програм, то је мастер план који су направили стручни тимови из ЕУ и Србије.
Преломна година за инфраструктурне саобраћајне пројекте била је 2008, тада смо формирали Национални савет за инфраструктуру, на чијем челу је био председник државе, и започели израду мастер плана. То је документ од кога се морало почети, направили смо га у мом мандата и ја сам на то поносан. Е сада, ко то хоће, а ко неће да призна, то је његов проблем, а и мање је битно, мени је много важније да се по том плану ради и да су одступања минимална.
И шта има у том мастер плану?
Све, реч је о мастер плану који до у детаље говори о путном, железничком, авио и речном саобраћају у Србији. Одређени су приоритети, неки делови су условљени једни другима. То је вредан документ који су, понављам, направили људи из струке која се често у последње време не пита баш много. Било би сјајно да и у осталим областима имамо слична документа, стари-нови премијер је причао о потреби прављења тих планова пре неколико дана када се вратио из Париза. Од највећег могућег значаја је не само да се ти планови направе већ да се направе квалитетно.
Да би се у томе успело, неопходно је да их праве стручни људи, а не пројектне фирме сумњивог кредибилитета или сумњивог власништва. О потреби давања значаја људима од знања пре неколико дана говорио је и председник САНУ Костић, надам се да ће будући премијер како у кабинету, тако и у држави наћи више људи чија је главна препорука стручност.
До сада то није био случај?
Министар мора да буде стручњак. И код разних политичких промена стручњаке треба сачувати у министарству, њихово знање и искуство може да буде драгоцено, а оно је и гаранција континуитета који нам је неопходан.
Да ли је “Београд на води” пројекат континуитета?
Наравно да јесте. Па још је Бранко Пешић говорио да је неопходно да спустимо град на реке. И сјајна је ствар да је он започет. Да смо се помакли с нулте тачке. Вучић је пронашао инвеститора. Ради се. То је све захваљујући његовој огромној енергији, која је за сваки респект. Међутим, доста посла је везано за тај пројекат.
Да би он био успешно урађен, неопходно је укључити стручњаке разних профила, одредити, па ако треба и редефинисати у неким деловима постојећи пројекат када је у питању однос пословног и стамбеног простора и многе друге ствари које су од круцијалног значаја не само за тај пројекат већ за цео Београд. “Београд на води” ће заувек променити Београд и свака могућа критика или савет треба да буду саслушани и прихваћени ако су смислени.
Значи ви сте за “Београд на води”?
Ми стално имамо неке поделе за и против. Ево ја сам за рад, увек волим да се ради, да се гради. Ја сам инжењер, то је ваљда нормално. И то није ништа спорно. Тај пројекат треба од Београда коначно да направи шесту капију Европе. Тај потенцијал Београд има већ 50 и више година, сплет лоших историјских догађаја успорио нас је на том путу. Али Београд треба да буде центар услуга, а део на коме се данас прави “Београд на води” треба да постане српски, београдски Менхетн и ја се томе радујем.
Да би се у томе успело, неопходно је да читав пројекат буде транспарентан, да сви грађани препознају свој интерес у том пројекту. Да то буде пројекат окупљања, а не пројекат дељења. У том смислу сам увек спреман да учествујем и да онолико колико могу објашњавам значај једног таквог пројекта, али и да инсистирам на редефиницији оних његових делова који треба и могу да се побољшају и морају да се редефинишу, и то на бази мишљења наших највећих стручњака из те области.
Разговарао сам о томе и с премијером, мислим да би било сјајно да скупимо сву нашу инжињерску памет на једном месту и да их периодично питамо за мишљење, савет. То би помогло и самим пројектима, али и бољем разумевању таквих пројеката у јавности.
Како гледате на иницијативу “Не давимо Београд” и протесте које они организују, а који су иницирани поноћним рушењем у Савамали?
Да се разумемо, прво, то рушење нема никакве везе са самим пројектом. Рушење у глуво доба ноћи уз непоштовање процедура и малтретирање грађана је за сваку осуду и ја и ову прилику користим да то кажем. И ту нема оправдања. Сви који су на било какав начин имали везе с тим чином морају да сносе последице – правне и политичке, и ја мислим да ту не постоји никакво размимоилажење између мене и премијера.
Зашто та истрага иде овим темпом, не знам, али сам да буде и темељна. Могу чак и да разумем нестрпљење грађана, али никако не могу да подржим било каква окупљања која на неки начин флертују са страним фактором, ма одакле он долазио. А много је момената који на то указују. Захтеви се шире, тако да ми се чини да је у циљу разобличавање читаве те игранке неопходно убрзати истрагу, дефинисати одговорне и учинити читав пројекат транспарентнијим. С друге стране, не оспоравам право грађана да протестују све док не угрожавају реализацију пројеката.
Саставни део пројекта је и станица Прокоп, недавно сте рекли да је она само кречена?
Рекао сам да је то само прва фаза завршетка станице Прокоп и први део кувајтског кредита, а с Кувајтом је разговарано да кредит износи још 75 милиона за завршетак саме станице. Поред тога, с градом је уговорено и потписано улагање од 100 милиона у приступне саобраћајнице и тек тада ће та станица бити потпуно спремна за саобраћај. Требало би наћи инвеститоре спремне да уложе новац у комерцијалне садржаје саме станице.
Даље следи изградња и модернизација дуж целог Коридора 10, од Суботице до Димитровграда, за брзину од 200 км/х, па и више тамо где је то могуће, да пруга буде електрифицирана и за мешовит саобраћај. Та пруга је већ планирана у европским коридорима. Добро је да се данас разговара о деоници од Београда до Суботице (Будимпеште) на нашој територији, али треба водити рачуна да су, поред Кинеза, и европске земље (носиоци светске технологије) заинтересоване за ту инвестицију, што се верификује кроз већ вођене разговоре с европским банкама и банкама за обнову и развој. Морамо да будемо свесни тих европских геополитичких интереса, али нам и интерес Србије увек мора бити на првом месту.
И ту није крај, неопходно је на бази јасно дефинисаних пројеката који су део мастер плана изместити аутобуску станицу, пловни пут о којем нико не прича, неопходно је учинити проходним и функционалним, она нам може донети милионе. Такође је битно да уђемо у реализацију плана друге аеродромске писте, која ће нам омогућити да капитализујемо чињеницу да смо међу лидерима у авио-транспорту и људи и робе у целом региону. Све то треба урадити, то су пројекти који ће дефинитивно препородити Србију.
Одакле новац за све те пројекте?
За железнички Коридор 10 новац нуде Кинези и европске банке јер је пројекат врло важан за Европу, а сложеним поступком економског вредновања добијена је интерна стопа рентабилности у износу од 8,4 одсто, а за друштво у целини чак одличних 16 одсто (према изграђеним судијама). Већ смо причали о Самиту лидера западног Балкана, тамо је изражена спремност да се финансирају заједнички регионални инфраструктурни пројекти. Један од њих јесте и Коридор 11 према Подгорици и даље и он нам је веома значајан.
Ја сам га практично измислио и угурао на мапу. То повезивање региона је мени врло интересантно, након година дезинтеграције изгледа да тек када је ЕУ постала свесна могућности сопственог урушавања она директно охрабрује регионално повезивање. Привреда земаља западног Балкана је повезана, неки њени делови су и прављени с идејом да ће бити део истог привредног система и сви ми који живимо овде након више од 25 година морамо да признамо да је у привредној сарадњи једина шанса да се обезбеди бољи живот грађанима.
А у том смислу, приоритет, услов те сарадње јесу заправо саобраћајни инфраструктурни пројекти. То нам је најпотребније. А то је једино што Европа данас жели да финансира, и то на различите начине, и то се мора искористити. Али се морају користити и други комерцијални начини финансирања.
Да ли ту мислите на концесије?
Не мислим да је реално да добијемо концесије. Да бисте добили концесију, на ауто-путу треба да имате 16.000 возила, а ми имамо нешто више од трећине тог броја. Остало би требало да платимо, односно да доплатимо концесионару. И ту нема лагања, свако постави бројаче и знамо где смо. То је једноставно. Исто је са железницом, постоје дефинисани математичко-економски модели, по којима се израчунава рентабилност неке пруге и они се користе у те сврхе приликом процена за концесију.
Какви су ти показатељи за српску железницу?
Лоши, али то не сме да буде оправдање генијалцима који би да укидају колосеке. Те колосеке је неко направио и они су представљали потребу. Данас због битно промењених економских прилика, због тога што неке фабрике не раде, читави делови Србије су у проблему, а ови генијалци би још и да их одсеку од света. Лако је рушити, треба градити, треба налазити начина да ревитализујемо оно што већ имамо. Можда треба покушати да у суфинансирање укључимо и локалне самоуправе јер оне на тај начин подижу инвестициону потентност својих општина. Када једном затворите колосек, то вам је као да сте мост срушили, нема онда назад.
Ово је већ политички терен, када сте већ дошли до њега, да вас питам каква је ситуација у СПС-у?
Уобичајена.
Не бих се баш сложио с вама, доста је струја…
Па шта, увек је у СПС-у било различитих мишљења, али смо увек доносили одлуке иза којих смо сви стајали. Тако ће бити и овог пута. СПС је демократска и државотворна партија.
А шта је с Ружићем, је ли он прави своју странку?
Ружић је млад, вредан, школован политичар, будућност наше партије, доказан у свом политичком раду и нема говора о сепаратизму било које врсте. То могу да кажем као његов старији друг и почасни председник СПС. Млађим партијским колегама увек саветујем да имају своје професионалне ангажмане, да се усавршавају у свом послу и да то своје знање примењују у политици. Све друго би личило на политичарење.
Шта замерате Дачићу?
Шта му замерам, он зна, ја му то увек кажем, као и он мени. Ми смо другови и пријатељи. Али да задовољим знатижељу и да изађем из стереотипа по којим се о партијским колегама говори све најбоље, односно не говори се ништа, рећи ћу вам – волео бих да је мање скроман, да више спомиње колико је СПС урадио за државу.
Фото: Експрес – Немања Јовановић
На шта тачно мислите?
Па већ сам вам рекао да је СПС државотворна странка. Од почетка деведесетих ми смо се трудили да у условима распада велике Југославије, који нити смо прижељкивали нити смо на њему, обновимо српску државу и сачувамо српски народ. Без нас данас тешко да би било и Србије и Републике Српске. Ово што говорим не значи да смо безгрешни, али значи да смо и у овом веку доносили одлуке које су доминантно утицале на коначно окретање Србије ка Европи.
Ми смо изабрали владу с Тадићем, док Шешељ, Николић, Вучић и Коштуница још нису схватили да је то за Србију најбољи избор. И не мислим ту на чланство у Европској унији, већ на систем вредности који је неопходно да успоставимо да би држава и друштво ишли напред. Онда смо одлучили да идемо у коалицију с напредњацима јер је њихова енергија и одлучност у спровођењу реформи била гаранција бржег развоја Србије.
И нисмо се преварили ни први ни други пут. А ја сам поносан на све наше борбе и све наше изборе. Чврсто бирачко тело које чак ни тектонски поремећаји какви су се десили у два последња изборна циклуса нису значајно угрозили доказ је да нам и наши бирачи верују.
Да ли сте у нечему грешили?
Грешили смо. Али смо грешке и признавали, извлачили из њих поуке. Мењали и себе и партију, њене програме прилагођавали променама у Србији, окружењу и свету. Али у кључним тренуцима смо увек били на страни народа и државе.
Да се вратимо на СПС данас, како оцењујете рад министара који су били у влади Александра Вучића?
Сви наши министри у протекле три владе оставили су дубок траг. Ивица је био премијер за пример. Мислим да је одличан и на месту министра спољних послова. То потврђује и углед земље и стратешки циљеви које смо остварили када је у питању отварање поглавља, Бриселски споразум, успешно председавање међународним организацијама за које је добио похвале и са истока и са запада…
Остали са наше квоте су могли можда и боље, али бити министар није лако. Треба вам време да схватите да је то посао за који вас ништа не може до краја спремити. Морате да имате и знање и политички капацитет, а ако хоћете и таленат да би успешно обављали министарске функцију.
Какав сте ви били министар, како би сте себе оценили?
Други треба да оцене мене, ја никада нисам трчао за том министарском фотељом. Напротив, бежао сам од ње. Ја сам увек желео само да градим, то је и моја струка и моја љубав. Поносан сам на све што сам радио и у ЦИП-у и на обнови земље после НАТО агресије и као председник Скупштине, и као министар, и као партијски колега. Где год да сам био и чиме год да сам се бавио, увек сам радио свој посао.
И да нагласим, увек сам радио пуном снагом, без задршке, сваки дан, цео дан. Само тако и знам. У том смислу разумем и подржавам Вучићеву радну енергију, која је неспорна. Е сада, колико сам добар био на свим тим пословима, нека други процењују, али само нека користе аргументе и нека се не надају да се повлачим, имам ја још у себи резерви.
Је ли ово порука за Дачића да рачуна на вас у евентуалној подели ресора?
Већ сам вам рекао да ме функције не интересују, никада и нису. Па ја сам био изабран за министар у три владе у три државе, у влади Бранка Микулића, у влади Милана Панића и у влади Мирка Цветковића. Ја се никада и ником нисам наметао или нудио преко медија, па то не радим ни сада. Неспорно је знање и искуство које имам, а на Дачићу и сваком другом је да га употреби на начин на који мисли да би требало, а на мени је да проценим да ли је то прави начин, не само за мене већ и за моју земљу.
Од свега што сте урадили, шта издвајате?
Издвајам највећи мост на највећој европској реци. Бешку на Дунаву. Сећам се када смо га отварали, председник државе се сагнуо и пољубио асфалт.
Да се вратимо ми на Владу, дакле СПС ће у Владу, али без вас?
Опет ви исто, хајде да вам испричам једну анегдоту. Мене је у владу Мирка Цветковића позвао Тадић. Ја у ауту, звони ми телефон, ја сам јавим и чујем да ме тражи Борис и да ме пита када можемо да се видимо. Ја кажем да могу за десет минута. Знате, увек сам поштовао институцију председника. А и био сам у близини. И одем ја код њега, а тамо табла с мапом Коридора.
Купио ме јер је схватао значај тих пројеката. Наравно да су све договорили страначки другови, али је то било врло интересантно. Да се разумемо, не очекујем ништа слично сада, али мислим да је СПС потребан овој влади. Потребан је и као корективни фактор и као системска партија, партија која разуме како државни апарат функционише и као поуздан партнер.
Тако да не видим ниједан разлог да СНС и СПС не наставе сарадњу која је била успешна и по мишљењу грађана, само саберите колику су подршку добиле странке око СНС и СПС, а које су чиниле Владу и одговор се сам намеће. Ипак, све је на Александру Вучићу, он има мандат и од народа и од председника Николића да донесе одлуку за коју мисли да је најбоља.
Да ли сте спремни и да будете опозиција?
Увек, то је политика. Али ни ја лично ни СПС никада нећемо бити опозиција Србији. Ми то не умемо, нисмо тако учени, нисмо такви људи.
А шта је то што СПС може најбоље да понуди?
Знање и идеје.
А људе?
Па тешко да може да буде и знања и идеја без људи.
Који су то људи?
Пре мислим да треба да питате о знањима, политикама, идејама… Али ОК, разумем вашу потребу да дефинишете састав Владе што пре. И ја сам за то. Али нисам за лицитирање с именима које онда проузрокује медијске харанге. Рећи ћу вам, рецимо, једну идеју коју сам рекао и Боровчанину, а он није успе да је реализује. То је идеја радних акција, можемо опет покренути то, наравно, у модерним условима с одговарајућим бенефитима које акцијаштво доноси. Ја бих радо помогао на том пројекту, убеђен сам да постоји и интересовање, доказ је, рецимо, одзив омладине када смо се борили с поплавама или када смо имали несрећу у Краљеву.
Следеће године су председнички избори, ви сте били кандидат своје партије у за њу веома тешким околностима, шта очекујете од следећих председничких избора, да ли ће СПС имати кандидата?
Полако, па ни овај изборни циклус нисмо завршили, нисмо формирали Владу, а сви би на неке изборе. Да се осврнем на председничке изборе из 2008, ја сам освојио шест одсто, али смо том мојом кандидатуром и кампањом зауставили пад СПС-а и иза тога смо кренули нагоре.
Искуство ме учи да је у политици кључни моменат када почне да вам пада рејтинг да зауставите тај пад, и то смо тада успели. Након тога сам рекао друговима у странци да је то то од мене када су кампање за директне функције у питању. Ја сам то урадио у најтежим могућим околностима. А на следећим председничким изборима СПС ће сигурно имати кандидата, Дачић је већ то и рекао. А од председничких избора очекујем да изаберемо председника.
Какав је председник Томислав Николић?
Добар, покушава да буде председник свих грађана, што је позитивно. Дао је допринос развоју демократије и оставком у странци. Пре њега нико то није урадио. Мислим да је имао ситуација да снажније покаже свој ауторитет, ауторитет који су му грађани дали на изборима, али то је већ и питање политичког манира и темперамента.
Да ли ће он бити председник поново?
О томе је заиста преурањено говорити.
Неки спомињу Вука Јеремића као кандидата.
Вук се данас бави својом кандидатуром у УН, има одређене шансе и ја му желим сву срећу. Био бих поносан да Србија има генералног секретара УН, а Вук је моје дете, како ја то кажем, и већ сам поносан на њега.
А заједнички кандидат опозиције, нестраначка личност, шта мислите о томе?
Нисам одушевљен нестраначким личностима. Неопходно је имати одређено страначко, партијско утемељење у политици.
Како гледате на левицу, у таквој је дефанзиви да јој многи предвиђају колапс.
Какав колапс, левица је заправо одговор. Чињеница је да се привредни модел на темељима левице данас доминантније користи него што је у употреби концепт либералног капитализма. Тај концепт у ком тржиште контролише све је доживео пропаст током велике економске кризе и у њега не верују чак ни у Америци. Држава мора имати улогу регулатора и планера одређених процеса и то се доказало.
Каква ће изгледати Скупштина Републике Србије, многи предвиђају циркус због Шешеља?
Биће то један сасвим нормалан сазив, убеђен сам. Ја ћу дати допринос тој нормалности, не смемо трошити кредибилитет институција.
Да ли је могуће да СПС добије место председника Скупштине, спекулише се о томе у јавности?
Изабрали смо председника на то место. Тако да не разумем те спекулације. У сваком случају, у СПС-у постоје људи који су у стању да квалитетно ураде и тај задатак.
За крај још једно питање, СПС је проглашен руском опцијом у јавности. За шта сте ви, као почасни председник и вишеструко одликован човек, за Европу или за Русију?
Ја сам за Србију, убеђен сам да смо ми способни да изградимо земљу у којој ће бити и посла, и правде, и доброг живота без да изгубимо себе. А треба да сарађујемо и с Европом, и с Русијом, и с Кином, и с Америком, и са свима.
