Прочитај ми чланакПрофесор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да може да се деси да председник Србије Александар Вучић почне да тргује интересима Срба у Црној Гори и Републици Српској.
Ломпар је агенцији Бета казао да српске власти тренутно имају већи утицај у српском народу у Црној Гори од западних чинилаца.
„Но, како однос између српских власти и западних чинилаца има различите садржаје–новчане, криминалне, државне, образовне, медијске–могло би се десити да власт српског председника протргује интересима српског народа у Црној Гори или Републици Српској. Као што се десило с Бриселским и Вашингтонским споразумом“, објаснио је Ломпар.
Он је рекао да је у Црној Гори систем владања остао исти иако је пре десет месеци промењена влада.
Ломпар је, говорећи о односима Србије и Црне Горе, казао да председник државе Мило Ђукановић влада у разним обличјима преко 30 година.
„Ђукановић има разгранат утицај и у српској власти и у београдској опозиционој јавности. Државни медији у Црној Гори су готово непромењени, као и полицијски, тужилачки и судски систем“, навео је Ломпар.
Он је оценио да је изузетно штетна и „морално недопустива“ одлука црногорске владе да не потпише Темељни уговор са СПЦ и да омогући изгласавање Резолуције о Сребреници, за коју је рекао да је срамна.
„Али, они који је због тога с правом осуђују, изгласали су јој буџет и тиме је одржали. То су карактеристична својства власти симулакрума. Она омогућавају да западни чиниоци посредно управљају хаотичним токовима стварности“, рекао је професор.
Упитан да ли наводна забринутост власти у Београду за положај српског народа у Црној Гори има уствари политичку позадину, Ломпар је казао да нема сумње да је српски председник Александар Вучић настојао да свој утицај удене у ток литија.
„Митрополит Амфилохије га је онемогућио када му је поручио да не долази. Међутим, каснији догађаји показују раст утицаја српских власти: непримерен позив српском председнику да дође на сахрану митрополита кога су његови медији жигосали на срамотан начин; поистовећивање водеће српске партије у Црној Гори с политиком српског председника и итд“, навео је професор.
На питање шта би требало да ураде обе стране како би односи Србије и Црне Горе били на највишем могућем нивоу, Ломпар је казао да је оправдано настојање да се побољша и унапреди, у духу једнакости с другим народима, положај Срба у Црној Гори.
„Неопходно је обезбедити њихову равноправну заступљеност у административним, војним, безбедносним, образовним, дипломатским установама и садржајима. Кад су равноправни у обавезама, треба да буду равноправни и у правима“, истакао је професор.
Рекао је да Србија најбоље може унапредити њихов положај у оквиру културне политике, иако се спорије виде учинци, али су дуготрајнији.
„То су показале литије, јер су биле плод тродеценијског, готово мисионарског рада митрополита Амфилохија. Са становишта њене историје, писане и усмене традиције, Црна Гора почива на два стуба: државна независност Црне Горе и Митрополија црногорско-приморска као неодвојиви део СПЦ. То треба поштовати“, нагласио је он.
Ломпар је рекао да инсистирање појединих политичара да се устоличење митрополита Јоаникија не обави на Цетињу, не представља поступке цивилизованих људи.
„Човечанство споро напредује и када је реч о чланици НАТО. Охрабрује добродошлица турском председнику у истом граду“, рекао је он.
Упитан да прокоментаришете сумње црногорске јавности да је ректор Цетињске богословије Гојко Перовић смењен на захтев власти у Београду, Ломпар је казао да не зна због чега је Перовић смењен.
„Они који сумњају треба да се сете колико су некада вређали митрополита Амфилохија, а сад се позивају на његове одлуке. За њих би требало да важи поука Марка Миљанова: Можда си у праву, али није на теби да то кажеш“, рекао је Ломпар.
На питање који је значај Темељног споразума који ће потписати СПЦ и Влада Црне Горе, он је казао да се тиме јамчи једнакост СПЦ с осталим верским заједницама.
„Опстанак СПЦ зависи од снаге православног народа. И обрнуто: без ње, не би ни било православља у Црној Гори. Исто тако, ускраћивање права да на попису људи искажу своје национално опредељење, што се каткад најављује, свакако угрожава основна људска права. Иако је људска личност увек шира од националности, угрозити право на националност значи угрозити право на личност“, рекао је Ломпар.
