Прочитај ми чланак
„Последњих година имамо озбиљно отопљавање односа на релацији Србија – Црна Гора. Посебно у време ове нове (Вучићеве) Владе у Србији. Живимо једно ново искуство, где се Србија не уплиће у унутрашње политичке прилике у Црној Гори. Србија се на конструкитван начин односи и према другим земљама у региону. Власт у Србији не подржава анти-НАТО протесте.“, изјавио је Мило Ђукановић за Радио Слободна Европа.
Премијер Црне Горе је у интервјуу за Слободну Европу оценио да треба констатовати да је Вучић заиста кренуо да озбиљно усмерава Србију путем европских интеграција и да му није једноставно.
Погрешна је тактика опозиције да у борби за власт призива неку помоћ са стране, каже предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић у интервјуу за Радио Слободна Европа у којем је говорио говорио и о 20 година своје владавине, јер није имао конкуренцију, о стрпљењу према напорима Александра Вучића, те изненађењу агресивном реакцијом Русије на НАТО позивницу.
РСЕ: На свим протестима противници НАТО-а се позивају, осим на Србију, и на Русију, зовући је чак и мајком. Са више различитих инстанци и у више наврата, руске власти су поновиле, што Подгорици, а мало више Бриселу, ако ћемо бити искрени, да еуроатлантски пут за Црну Гору није добар. Још у октобру током првих протеста Демократског фронта који су се на концу такођер претворили у анти НАТО протесте, постојала је прича да Москва, осим политички, подржава демонстранте чак и финансијски. Има ли ваша Влада конкретне доказе да је то тако?
Ђукановић: Хајде да у одговору на ово питање ипак издиференцирамо двије димензије. Прва димензија је константа у дјеловању опозиције у Црној Гори. То је једна инфериорна позиција из које се увијек призива нека помоћ са стране. Некада је то био Београд, онда је у једном тренутку покушано да то буде Брисел. Опозиција је вјеровала да ће критикујући власт као недемократску, која наводно сузбија њихова политичка и демократска права задобити повјерење Брисела и да ће Брисел, на платформи подршке промјенама власти у региону, па и у Црној Гори, бити њихов партнер у свргавању власти која је демократски изабрана у Црној Гори.
Након што се то није догодило, јер је Црна Гора управо предвођена том влашћу изградила поуздано партнерство са Европском унијом и са НАТО-ом гдје је добила позивницу за чланство, а у региону постала лидер у преговарачком процесу са Европском унијом, онда се та иста опозиција присјетила Москве. Окренула се Москви и данас са тог мјеста очекује неку подршку која би им, да кажем, набилдовала политичку снагу да би они могли да остваре циљеве до којих очигледно у посљедњих 20 година никако не могу да допру.
Интегралну текстуалну и видео верзију интервјуа са црногорским премијером можете пронаћи ОВДЈЕ.
Када је у питању утицај Русије, треба примијетити да ми је, нажалост, Русија својим поступцима понудила више него довољно доказа који уопште не остављају простор за сумњу око њихове инволвираности у политички живот Црне Горе посљедњих мјесеци. Дакле, желим да Вас подсјетим на неколико официјелних саопштења из руске Думе, из руског Министарства иностраних дјела, текстове државних медија у Русији, који су били не само ангажовани него, рекао бих, брутално офанзивни и агресивни према ономе што је црногорска политичка сцена.
Дакле, нема потребе за тумачењем. То је више него очигледно. Но морам признати и да је то за мене изненађујуће: да једна држава тих димензија, те снаге, те моћи, те озбиљности, те историје ипак себи дозволи да се на такав начин, дакле тако директно, мијеша у нешто што су унутрашњи политички односи у једној земљи.
То се, нажалост, у искуству Црне Горе, догодило. И ту сада више заиста ништа не можемо нити превиђати нити прећуткивати. Тачно је да је то опозиција у Црној Гори врло, врло упорно злорабила и да је покушавала на томе да изгради стратегију своје политичке премоћи. Нијесам могао очекивати да ће се догодити баш овакав степен директности у мијешању у унутрашњополитичке прилике. Жао ми је да је до тога дошло, али сам убијеђен да Црна Гора не смије и да неће посустајати.
РСЕ: Чиме онда тумачите ту ангажованост, агресивност ако хоћете? Зашто је Москви стало до Подгорице’
Ђукановић: Морамо примијетити да то ипак коинцидира са озбиљним погоршавањем односа на релацији Русија-НАТО и Русија-Европска унија. Вјерујем да би отпор био мањи да се црногорска апликација за чланство у НАТО догодила коју годину раније, у вријеме када је интензивно остваривана сарадња између НАТО-а и Русије.
Црна Гора је данас, нажалост, један колатерални ефекат онога што се догађа на геополитичкој сцени: озбиљно заоштравање односа на релацији Русија-НАТО.
Многи су склони да вам кажу да ту има и дио емоција, да ту има и дио традиције. Све то разумијем, и знам да постоји тај дио емоција и у Црној Гори и на Балкану, када су у питању односи са Русијом. И ја заиста не мислим да се треба одрицати ни традиције, ни историје. Но, да ли је Црна Гора највећи и први пријатељ Русији у НАТО-у? Знамо да није, и знамо да Русија има дивне билатералне односе са многим државама које су данас чланице НАТО-а. Због свега тога не мислим да улазак Црне Горе у НАТО значи закономјерно кварење односа са Русијом. Посебно не мислим, с обзиром на димензије Црне Горе, да то може изазвати икакве глобалне поремећаје. Црна Гора је данас, нажалост, један колатерални ефекат онога што се догађа на геополитичкој сцени: озбиљно заоштравање односа на релацији Русија-НАТО.
РСЕ: Када већ спомињемо те односе, присталице односно противници уласка Црне Горе у НАТО на скуповима у Подгорици, уз Русију, стално помињу и Србију. Али ја немам дојам да власт у Србији ичим подржава ове анти НАТО протесте. Какав је ваш дојам?
Ђукановић: Добар вам је утисак. Ми у посљедњих неколико година имамо озбиљно отопљавање на релацији Србија – Црна Гора. Подсјетићу Вас да је уочи референдума то стање било јако неповољно, доведено до усијања, да је требало проћи доста времена нако након референдума да ти односи крену путем нормализације. Али, треба примијетити да је, посебно у времену ове нове владе у Србији заиста дошло до једне нове фазе у нашим односима, рекао бих до интензивног отопљавања, и да смо данас у Црној Гори заиста у ситуацији да примијетимо, да живимо једно ново искуство гдје се Србија не уплиће у оно што су унутрашњо-политички односи у Црној Гори. То је веома, веома добро искуство, сматрам да је веома благотворно, не само за Црну Гору, него као једна нова пракса у региону.
РСЕ: Какве контакте имате са премијером Србије Александром Вучићем, а посебно ме занима шта мислите о томе хоће ли и он успјети надићи своју прошлост, и своју странку?
Ђукановић: Имам редовну комуникацију са господином Вучићем и ја сам оптимиста када је у питању тај еволутивни процес којег сви примјећујемо у Србији. Присталица сам мишљења да треба дозволити људима, па и политичким структурама, да се мијењају, а не остати заувијек заробљен неком предрасудом о нечијим раним политичким радовима.
Наравно, нико озбиљан се не одриче ниједне своје фазе. Може казати, “у реду, то је била посљедица неке људске, политичке, овакве или онакве незрелости или кратковидости”, али сам још мање склон да прихватим тезу да се људи не мијењају. Они који се не мијењају заиста нису пожељни за озбиљне и јавне политичке послове.
У овом тренутку мислим да треба констатовати да је господин Вучић заиста кренуо да озбиљно усмјерава Србију путем европских интеграција и није му једноставно. Малочас смо говорили о црногорском искуству, па дозволите, ипак је то црногорско искуство формално старо десет година , колико је прошло од независности, а ја вам кажем пуних 17 – од ’98. године. Искуство Србије је значајно краће, што ће рећи да је отпор том заокрету данас много снажнији него што је у Црној Гори и утолико је и улога премијера Вучића и његове владе тежа, па у том контексту најприје треба разумјети напор који он улаже.
Ви сте поставили тачну тезу у вашем питању, не мијењамо се сви једнако брзо. Логично је да се лидер брже мијења од оне структуре која га подржава, тако да вјерујем да је логично да се премијер Вучић мијења у овом смјеру брже од његовог бирачког тијела, али мислим да у томе сви морамо показати разумијевање, стрпљење и пружити подршку. Сигурно има грешака, као што их има код свакога од нас. Далеко било да бих могао претпоставити да у мом свакодневном поступању нема грешака. Али морамо заиста реалистично гледати на ствари. Ђаволски је посао данас на Балкану водити проевропску политику. Морамо знати, нијесу европске и евроатлантске вриједности тако дубоко укоријењене у овом региону, напротив. Према томе, окретање тим вриједностима јесте заправо отклон од прошлости, јесте радикалан заокрет којем се пуно људи, рекао бих очекивано, противи зато што не види себе у том новом систему вриједности. Плаше се тог новог.
Јако је важно да схватимо да је интеграција друго име за стабилност Балкана. А тиме и за стабилност Европе, јер без стабилности Балкана нема европске стабилности, а камоли економског и демократског просперитета на Балкану.
РСЕ: Два или три пута у току овог разговора поменули сте промјену власти. Са два краћа прекида – прво током владе Жељка Штурановића, а потом Игора Лукшића – ипак сте на челу црногорске државе и владе преко 20 година. И ваша се дуговјечност на власти понекад узима као знак мањка демократије у Црној Гори. Морам Вас питати, како бисте ви дефинирали особу која се тако дуго одржала на власти?
Ђукановић: Најприје, у праву сте када сте примијетили да се и у Црној Гори и ван Црне Горе то дефинитивно узима као једна негативна карактеристика демократског живота Црне Горе. Ја заиста вјерујем да свака промјена носи неки потенцијал динамизирања прогресивних процеса. Једнако тако, свака промјена не мора бити промјена набоље. Ја заиста мислим да би се и у Црној Гори догодиле промјене власти и до сада да смо имали квалитетнију конкуренцију. Тврдо вјерујем да је цјелина одговора у томе.
Опозиција хоће да се Црном Гором управља као округом из Београда
Побјеђивали смо упркос нашим слабостима због тога што смо имали јако, јако лошу конкуренцију која се, нажалост, није мијењала. Ја сам очекивао да ће се ствари промијенити макар након референдума. Ја сам разумио да опозиција све своје претходне битке, условно речено политичке, кроз изборне процесе разумије као загријавање за онај стратешки рат који ће се догодити на референдуму о црногорској независности и да себе храбри да ће уз помоћ Србије, и уз неке друге, успјети да побиједи у том рату. То се није догодило, након чега сам очекивао да ће опозиција разумјети, и признати : “Ово је дефинитиван одговор црногорске демократске јавности, сада се ми престројавамо и покушавамо да унутар наше државне куће покушамо да будемо једна озбиљна конкуренција, озбиљна алтернатива актуелној власти и да сачекамо свој тренутак”.
Али, не! Они су наставили да раде све против интереса Црне Горе, правдајући то неким својим виђењем црногорске реалности. То друго виђење је да нема Црне Горе. И да се Црном Гором управља као округом из Београда. Опозиција је наставила да се понаша по тој уходаној губитничкој матрици и због тога нам је помагала да побјеђујемо. Није се могла догодити промјена власти просто због одсуства озбиљне конкуренције.
Опозиција је наставила са грешкама, није разумјела своју шансу, и тако је нажалост до данашњег дана. Надајмо се само да ће неко ново сазријевање опозиције донијети једну озбиљнију конкуренцију која ће помоћи и владајућој партији (која се заиста интензивно мијењала у претходном периоду, која је на неки начин својим промјенама субституисала те изостале промјене у власти), да ће и тој партији помоћи да буде још боља, да на најбољи начин искористимо тај укупан црногорски политички потенцијал.
(Радио Слободна Европа)
