Прочитај ми чланак
Одбројавају се сати до тачке историјске прекретнице у ”духовности” Монтенегра. Земља нова, па је и ”духовност” таква – флуоресцентно празна. Апсурд, као главно обиљежје те постдуховности, одједном узима мјеру и језику и стварности. И ”понос” и ”стид” су се преплели, без наде да се може одредити почетак и крај. Суперпозиција до поистовјећења. Нови идентитет у ком се очекује оно што се у таласу те постдуховности назива ”Парада поноса”. Молдавска фудбалска одмазда, банкрот КАП-а, нова поскупљења, колапс правног и политичког система, нови порези, нова смањења плата, све то пузи пред новом (пост)духовношћу.
И ово ”геј ходање” ће, као и већина ствари у Монтенегру, бити фарса. Наиме, ту ће углавном шетати ”грантовска колонија” – нестишљива, непоновљива олош задриглих клерика религије дебелог цријева.
Између њих промаља једна специфична класа полуинтелигената који функционишу у крајње идиотским дихотомичним поставкама стварности. Пошто су се они категоријално одредили као ”сувремени”, односно ”модерни” у свјетоназорима, идентификацију ће, јелте, стећи разрачунавањем са темељима наше традиције. Цркве прије свега. Е сад, то што је њима искључиво Православље на нишану, то је зато што је оно прво на реду у обрнутом азбучном поретку. Дакле, пука случајност. Могло је бити другачије да Вук није био баш задрт у свом ређању слова. А што Вук роди, то Чиргић, по свему судећи, не погрби. И тако оста до ових данашњих, педерских дана.
Декларисани организатор овогодишњег ”геј ходања”, извјесни господин Калезић, је системски задужен за успјех и масовност овог по свему јединственог хепенинга. А рецепт за успјех, барем у Монтенегру, је потпуно јасан – Мило! Сви локални подгорички биртијаши вену да им Мило негдје промоли брке. Хм, можда не баш брке у ”сувременој конотацији”, али је и то итекако корисно, ако другог избора нема.
Е тај Калезић, још увијек јавно недекларисани геј, он позива све министре из владе, али упорно избјегава да умијеша кључни састојак за ”добар окус” свог приправка. Не позива традиционалног премијера! Пееедерски, зар не?
А зашто? Зато што се Калезић плаши, јер би се ћудљиви и плаховити мафијаш наљутио, а то би онда покварило добру атмосферу? Овако је сигурније, ослонити се на флексибилније кадрове режима. Оне који су од Срба деведесетих постали заклети Црногорци, недуго потом ваљда и Дукљани, а сад се, и то без много шиштања, лукративно нижу у Педере.
Џон без Земље је, након што је изгубио територије и услед побуне барона издао ”Magna carta libertatum” којим је ограничио своју власт. Мило (још увијек) без Бркова овим педерским циркусом дефинитивно растура и последње трагове Црне Горе, онакве каква је чувана у историјској свијести и представама, али продужује власт. А ако баш притисну, ако не буде друге, и брке ће да ”метне”.
