Прочитај ми чланак

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Ивица и Шварци (кад је Терминатор срео Конана)

0

svarceneger dacic

Ексклузивно: разговор Ивице Дачића и Арнолда Шварценегера у Минхену!

Ивица: Конанееее, Конане, брате… Овамо, бре, доле, спусти поглед…

Шварци: Конобар, коначно! Чекам пиће већ пола сата…

Ивица: А, не, председавајући ОЕБС-а, Ивица Дачић, ДС је био пун конобара али да те сад не замарам тиме, него…

Шварци: Зачи, опет ништа од пића?

Ивица: Ма, биће пића, имам пљоску али ми остала у капуту на гардероби, али бих пре свега искористио овај историјски тренутак да истакнем колико је твој рад утицао на мене…

Шварци: Е?..

Ивица: Кад сам био клинац у Житорађи се приказивао „Конан и црвена Соња“, разумеш, е после тог филма је цело село почело да ме зове Конан, вероватно зато што смо личили: дугокоси, високи, разваљотке, неустрашиви…и тад одлучим: „Ивице, идеш у Београд- или да билдујеш или у политику, али чланарине у теретани рескупе за дете са села, а политика багатела, нема ту никакве селекције, па одем на ту страну, јбг, али радим на себи и даље, види трбушњаке, удари слободно, из све снаге, стис’о сам их…

miHAILO medenicao
О АУТОРУ

Михаило Меденица је новинар.
Каријеру започео у „Гласу јавности“; а радио је још  у „Политици“, дневном листу „Пресс“, „Наше новине“ и магазину „Недељник“.

Пола сата касније кад се Дачић освестио.

Ивица: Јесам ли ти рекао да су ко камен?! Надам се да ниси повредио руку?..

Шварци: Јесте ли добро?! Једва смо Вас повратили…

Ивица: Хахахах…што си ти наиван, бре, брате Конане, па ја сам се правио да сам у несвести.а То сам научио још кад је пао Слоба: „правиш се мртав неко време, заборави те медвед и вратиш се у власт“! Екстра фора, реци? Па, мој политички мото је постала она твоја: „I’ll be back“ и сваки пут бих се вратио…

Шварци: Сигурни сте да Ви председавате ОЕБС-ом?! Нисте ипак конобар?!

Ивица: Е, кад смо већ код тога, могу сад ја тебе да представим као моје решење за кризу у Украјини? Као, сад ћеш ти да полудиш, неколико дана изгруваш у теретани, скупиш екупу: Сталоне, Ван Дам, Чак Норис…и пошаљемо вас тамо да поделите шамаре и извучете уши свима?..

Шварци: Можда сам Вас ипак прејако ударио, извините!

Ивица: Ма, није од ударца, бре, слушај шта ти говорим- чим средим ситуацију у Украјини идемо даље, направићемо чудо, купачице моја…

Шварци: Купачица шта?..

Ивица: Реплика из једног нашег филма, пусти то, него сад ћу ја да назовем једног другара, мада ми и није неки друг, а ти да му се јавиш и кажеш да не сме да ме дира, важи?!

Шварци: Ипак сам Вас прејако ударио, скроз сте оштећени изгледа?..

Ивица: Пссст…звони! Алек, ти си?! Ма, баш ме брига што си у гужви не прекидај случајно, хоће неко да те чује…

Шварци: Ја не бих, стварно…

Ивица: Не фемкај се, бре, да ја тебе сад не набодем у стомак него се јави и реци: „Чујем да ти изиграваш неког суперхероја по Србији, а?! Чујем да си ме нешто прозивао, као: „Какав Шварценегер, па он би у Фекетићу плакао к’о нека тетка, а знаш кад би тек смео да загази у бујице?! Никад, бре, никад“! И реци му да не помишља да ме поново реконструише, или ћеш да му дођеш тамо и раздвојиш прсте једном за свагда…

Шварци: Извините, овај конобар ми је увалио телефон и…

Ивица: Дај ту слушалицу овамо! Е, Алек, сад не журуш, јел?.. Дрхти сад гласић, а не као код Јоване да галамиш у емисији… Хајде, реци сад мом ортаку кога прозиваш да је сад ППВ?! Реци ако смеш како имаш подршку деведесет одсто становништва, а мене као не подржава ни екипа из Житорађе с којом сам гледао Конана и црвена Соња, овај, Цеца…

Шварци: Могу ли ја да вам дам педесет долара због оног ударца, журим, извините…

Ивица: А, не идеш ти нигде, мој Конане! Сад кад смо завршили с послом одох по пљоску, а ти не мрдај нигде, јер: „И’лл бе бацк“, хахаха…а онда ћемо полако, кад ови смарачи ослободе микрофон, у дуету: „Ко би рек’о чуда да се десе, па Ивица- Шварција донесе“…

Е, знаш шта на турском значи Арнолд? Па, Кале, бре! Како шта је „Кале“?.. Видим да ћу морати доста с тобом да радим пре кооптирања у главни одбор СПС-а… Ај, натегни па да зовемо Михајловићку. Ма, шта те брига ко је та, прозива ме нешто па да јој претиш мало, важи?..

Михаило Меденица