Подешавања / Settings

Сребренице- несрећнице. Где су ти преславе и славе, српске главе..? Јел која још на раменима, знаш ли их по именима дома ил гроба..? Где ти је Божића и Васкрса? Памтиш ли раздробљена прса где су у мртвоме Србину убијали живога Бога. Памтиш ли лица једрих чобаница? Ено их мртве чувају стада. Прелепе, сплетених кика, Богородичиног […]

И ништа осим речи немаш. И не треба ти ништа до ње. За реч си већи од свакога. Дао си је пре него што си проговорио. И пре него што си се родио. И пре него су ти се ђедови родили- дао си реч! Дао си је Господу а људи се успињу да је чују… […]

Устави их вечна стража залуд мржња, јарост, беса, није корен подно земље већ то ничу из небеса… Стојте звери, уставте се сва је гора од распећа, божурови ко олтари а храст сваки као свећа. Сваки дани- молебани, свака ноћ је од опела, свуд никоше манастири где падоше света тела… Где падоше- васкрсоше праведничка војска Христа, […]

Захвални Господу за тај камен. На камен су камен сејали и радовали се каменим жетвама. Заљуљали су камене колевке крај каменог огњишта и огња. И ништа није грејало ко камен… У каменој порти манастира подигнутог од најтежег камења. Ништа лакше од најтежег камена- деца би их упртила па трком да уткају још који у манастир. […]

Од ђедова густих брчина што им се не виде очи од веђа, што су од крста повили леђа, што шакама узору њиву, што шамарчином отресу шљиву, што напију ракију, подвикну реци да не брза, што им у снегу трагови на вучије личе… Од оних накриво насађених што се роде љути. Што на грудима мајчиним не […]

Све нам је друго потаман само нас неправда учињена Бресквици жуља. Лично, брига ме и ко иде и ко не иде, срећан им пут и срећан останак, а да је памети не би на то накарадно такмичење за песмуљак Европе требало слати никога! Тужно је да српска песма слави дегенерлук европског муља, но волимо да […]

Које пева, које кука, које се зуквом опјани, пуста села- мили згубидани. Опустела од људи, не од Бога, па која је цена тога? Колико вреде стожине на којима је сађенуто онолико Витлејема? Врело из којег бије жива вода, Јордан мојега рода. Колико да тражим за оно што није моје, вековали смо на господњем..? Колко блага […]

Ћутали смо и кад су гореле. Не би гореле да нисмо ћутали. Не бих их отимали да не ћутимо. Ћутаћемо док нам је гаћа на гузици- гузица је најскупља српска реч! Море, ћутаћемо и гологузи, шта нам тешко. Нек свира северац преко гузица, не мари, гологузи али чиста образа… Образа је остало таман за још […]

Јалово и безнадно. Измиче нам, а ми певамо. „Такав смо народ, не знаш нас. Нико нас не зна. Ни ми сами не знамо себе, веруј ми, па певамо…“, велим и ја. „Ви кукате до неба кад вам се трн подвуче под нокат, а ми певамо и док нам се главе котрљају низа стране. Не схваташ!“, […]

Ето вам га ако сте на њему ишта саздали а да није од камена мојих згаришта? Ако имате својег имена за њега? Ако Дреница није од дрена и Србица од Срба? Ето вам га ако вам је корен барем шаку под земљом, ако је прст дубљи од јечма и божурова? Ако траг постања не браните […]

Најпоноснији- христолик међу вама безличнима. Удрите- о мртвог Србина сломите кости… И ту где паднем- српско ће се звати. И да сам последњи више ме је нег вас- писаћу се Србином. Смрћу претите сину васкрслих? Па, ја сам проходао у гробу… Са распећа се нагледао ђедовине- ђедова… И, како бисте то да ме нема кад […]

Још за мрака, ископаних очију и сломљених руку… Помузе побијену стоку и пристави крваву варенику… Хитра, преклана и распета о крушку, пребијених зуба покида клинове из шака да умеси хлеба. Жури да пред мужа обешеног о вериге принесе кафу и ракију, лаконога мученица, пребијених ногу… Уморио се домаћин, Србин, тежак- до касно је гостио комшије… […]

Данас их је остало још за депилацију, евентуално. Падале су главе ко би Србину покушао да заврне муда, сад их заврће ко хоће, новосрпска блазирана муда… Чакшире су ђедовима биле тесне, данас су нам и ове „хеланке“ прешироке… Ни муда- ни образа! Све нам је добро и све нам ваља. Што нам је мање Србије […]

Аристократија! Чисто племство испод оно блата, зноја, муке, прст дебелих бора… И, то не било који прст. Не овај нејаки што се преломи на шта теже од шољице кафе већ сељачки прст! Квргав, отекао, испуцао…онај на који се сломила и секира и чекић, онај о који камен помодри кад удари, е тај прст и толико […]

Да се распећу одужиш. Да ти се Бог помоли. Да Христ одмори. Да умрли почину. Да се распрегнеш. Да ти се нерођени порадују. Да те накриви шајкача. Да ти у гусле зацеле кости. Да ти Лазар првоме наздрави. Да причестиш Самодрежу. Да Растка замонашиш. Да посејеш Студеницу. Да пожњеш Призрен. Да те мајка живога не […]

Не можете им ништа осим да се и њихових затворских корака прибојавате јер добују слободом, а то је оно што ви „слободни“ немате и нећете имати, довека утамничени у патолошком страху да се са собом где не сретнете! Рекох, њихове ће ћелије постати келије, а вас чекају тамнице, пусти вилајети, безданице, окови који ће вас […]

Велите да нико не треба да учи цркву шта је Косово и Метохија, и јоште велите, парафразираћу: да не треба да се позивамо на цркви и кријемо иза ње. Ваша светости- нико од нас не учи цркву, ми смо од цркве научени, оно најбоље у нама јесте наша света Српска православна црква, но црква нисте […]

Где ћу?! У коју ће земљу тело, на које небо душа, распродо сам све… Имао сам нешто земље и неба од праотаца, даривали ме на рођењу, но дадох тапију за слепило и тишину. Нећу ни чути ни видети кад умрем, наставићу ко авет да тумарам овим прикрајцима живота. Стрњиком тобожњег постојања… Заплакаће неко мислећи да […]

Шта ти је довољно свето да за то устанеш и ускликнеш?! Јеси ли се сродио, окумио, ородио с ланцима, мучениче..? Ланци те презиру, отргли би се од тебе, утекли на слободу али не даш… Постао си тамница- тамници, поносни роб, тужбалица свакој пркосној песми… Постао си све чега си се гадио, мој Србине, па се […]

А, следују нам таман толико колико је и логорима следовало хлеба и воде оним мученицима! Следујем нам таман да се можемо звати Србима (не баш гласно, није пожељно) и да нам се због тога ваља стидети, у најмању руку. Та секта (један од, а запатило их се Боже сачувај…) људска права своди на блато које […]