Прочитај ми чланакУ ФБ ливе које се свакога дана емитује на ФБ страници Странке слободе и правде, Мариника Тепић, потпредседница ССП је четрнаестом сату изолације подсетила да је испраћен чувени доктор Лазић из Ниша.
“Заиста је иронија судбине да он није погинуо у правом рату под бомбама него у рату са коронавирусом. Додатна иронија је да нису могли да га испрате сви они који су хтели не само из Ниша , већ из ћитаве Србије, па и иностранства. Али добро, Ниш га је на неки начин испратио пре четири дана, одјекивао је Ниш његовом последњом жељом песмом “Марш на Дрину” , тако да можемо , колико толико мирне савести, да кажемо да је доктор Лаза испраћен на начин који треба”.
Међутим, Тепић каже да је њу потпуно потресла прича Сташе Милутиновић о “Геронтолошком центру” у Нишу:
“Она је написала велико писмо на друштвеним мрежама, у коме је замолила одговорне у Кризним штабовима, да се помогне старима из “Геронтолошком центру”, а има их више од 100 заражених коронавирусом. Они су смештени у Клинички центар у Нишу. Међутим, Сташа која живи у Немаачкој,а њена мајка се налази међу корисницима тог геронто-дома, пише да је очајна моли за помоћ, моли за бољу организацију, јер каже ти људи ће умрети пре од глади и жеђи него од короне.Зато што су то, углавном, непокретна стара лица која леже у, овом Клиничком центру у Нишу, а медицинско особље стигне тек толико да им остави кифлу и јогурт поред кревета. Међутим, они све то на крају дана баце, зато што нема ко да те старе људе нахрани, напоји јогуртом, млеком било чиме.
Медицинско особље, ионако десеткковано не може и тиме да се бави.Њима су заправо потребни неговатељи који ће им помоћи да се прехране. Најшокантнија реченица за мене је када Сташа каже , да њена мајка која се налази у КЦ Ниш, заражена коронавирусом, на крају ће умрети од глади жеђи јер нема ко да је нахрани и напоји јер је непокретна, а не због самог вируса. Користим и ову прилику да и на овај начин замолим оне који могу да донесу адекватну одлуку да се овим људима помогне”.
Тепић каже да неће данас да прича о овом изопаченом човеку који воид нашу земљу:
“Ко је баш толико жељан да га слуша поново имаће вечерас прилику, колико сам чула поново је на некој телевизији у монолошком налету. Очито је врло узнемирен што не може да отвара фабрике и да се шета широм земле са свим овим довезеним људима да му кличу и тапшу. Дакле, данас нећу говорити о њему, хоћу да говорим о људима, о њиховим проблемима, о животу. О ономе о чему треба заједно још да размислимо док се ово не заврши, јер нас пуно, пуно посла очекује већ првог дана после. И морамо бити спремни, наравно, на борбу за коју смо се определили, а то је да обезбедимо нормалан живот у овој земљи и да она не буде више прћија једног диктатора, и једног изопаченог човека”.
Тепић каже и да је пример Ниша још један еклатантан пример како је наше здравство, заправо, дсетковано у људству:
“Јер , када сам прочитала тај Сташин пост, на неки начин имате порив беса и љутње, па зар побогу неко кој оставио ту храну поред тих старих људи није могао да их нахрани, и напоји. Наравно да није могао, зато што је део лекара, медицинских сестра, сервирки, техничара, спремачица, и осталог особља и у Нишу , али у у другим здравственим установа десеткован тако што је заражен коронавирусом.
Други део је самоизолован због оним првих, а можда и неки други са којима су били у контакту, и трећи део који је преузео на себе сав терет, због оболелих првих, и самоизолације других. И то је заиста страшан терет за ове преостале људе који су у првом реду фронта, и који су у првом таласу остали апсолутно незаштићени. То је јако важно да понављамо зато што то није напад на државу, то је напад на неодговорне људе, и неодговорну власт, који су дозволили да људи у здравству остану као глинени голубови , незаштићени. Слушам ове конференције за новинаре Кризног штаба сваког дана у 15 сати, и они врло пазе шта причају.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 20, 2020
Јуче су рекли сада има довољно опреме. Ја знам да сада има довољно опреме, као вероватно и сви други, али је није било пре месец и више дана, а требало је да је буде зато што смо знали шта нас чека.”
Тепић указује да је тако када немамо систем и када немамо кадрове, него имамо упорну опсесивност да све треба да зависи од једног човека:
“И онда када вам се деси озбиљна криза , када се деси права криза, не она која је измишљена у кухињи власти па је они као санирају, онда видите колико је систем важан , или колико је овај систем неспособан да реагује брзо у критичним моментима”.
