Прочитај ми чланакСенат Универзитета у Београду данас ће донети одлуку о томе да ли је докторат министра финансија Синише Малог плагијат. Њихов суд може бити коначни одговор на питање да ли су лажне дипломе у Србији легитимна ствар, а гомилање афера “нужни” део биографије људи који представљају власт.
Фалсификовање диплома свакако нису измислили функционери Српске напредне странке, али су овај механизам толико разрадили да је постао један од синонима њихове власти. Докле је цела ова прича отишла сведочи то што упитне дипломе и(или) докторске титуле постоје и у случају бившег председника Томислава Николића, министра Небојше Стефановића, гувернерке Јоргованке Табаковић, посланика Александра Мартиновића и Игора Бечића, потпредседника СНС Александра Шапића…
Ма, као да је то битно…Пандорину кутију СНС из које свако мало изађе по нека фалсификована диплома или докторат отворио је бивши председник Томислав Николић.У предизборној кампањи 2012. године Николић у емисији на ТВ Прва, није успео да одговори на питање професора Филозофског факултета Јова Бакића на ком смеру је завршио мастер студије.
“Ако вас интересује моја диплома, погледајте у архиви факултета моје радове, а можете и да дођете код мене кући, ако вас то толико интересује. Нисам завршавао школе да бих се тиме хвалио. Као да је за председничког кандидата битно какву је школу завршио”, рекао је Николић.Затим се под лупом нашао докторат актуелне гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић.
Прве информације о томе да је гувернеркин докторат лажан објавио је ЦИНС 2016. године. Како су утврдили у својој анализи више од 20 одсто текста преузето је без цитирања из радова економиста или академаца и дословно су преписани пасуси без навода аутора. Ипак, приватни Универзитет “Educons”, на коме је докторат одбрањен, како наводи ЦИНС, није покренуо процедуру за проверу плагијата.Кад је Мали у питању, све је почело годину дана након што је докторирао. Захтев да се тадашњем градоначелнику Београда због плагијата не додели титула доктора наука предала је група од 330 академика и универзитетских професора у Ректорату у Београду.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 22, 2021
Случај је таворио све до доласка Иванке Поповић на чело Београдског универзитета, а његово разрешење убрзали су и студенти из удружења „1 од 5 милиона“, који су 12 дана заредом даноноћно блокирали зграду Ректората. Мимо свих очекивања, докторат Синише Малог је пао, јер је на 51. страници дословно преузимао туђе текстове, без навођења извора, што је Универзитет оценио као неакадемско понашање и прогласио га неважећим. Накнадно, Управни суд доноси одлуку да поништи решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду да се Малом због плагијата не призна докторат. Сенат Универзитета у Београду данас ће коначно пресудити.
Некако подударно са Малим, настала је и афера око дипломе министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.
Савез за Србију оптужио је министра Стефановића за кривично дело фалсификовања, јер је на београдском факултету Мегатренд нострификовао диплому коју је стекао у Великој Британији у школи која не постоји, што је накнадно и потврђено.
Бивши посланик Демократске странке Балша Божовић разоткрио је и превару око доктората посланика СНС Александра Мартиновића. Он је, наиме, у периоду од 2005. до 2009. године шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира. Тема медија била је и лажна диплома Економског факултета у Суботици, која се нашла у рукама посланика СНС Игора Бечића. Упитну диплому има и најновији потпредседник СНС Александар Шапић, а Пешчаник је објавио да је велики део његове докторске дисертације заправо превод са енглеског делова књиге “Selling and Sales Management”.
Све афере Синише Малог
Кад је министар финансија у питању, фалсификована диплома није једина афера у којој се спомињало његово име.
Прва велика афера била је Крикова прича о томе да је Мали власник 24 апартмана у луксузном летовалишту „Свети Никола“ на бугарском приморју. Купљени су током 2012, један од станова уписан је на Малог, док је 23 купљено на име две офшор компаније са Британских Девичанских Острва. Шест година касније, у међународном пројекту „Пандорини папири“ који предводи Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), појавила су се документа процурила из агенције за оснивање офшор фирми „Тридент Труст“, чији је Мали био клијент, а која су доказ да је Мали дефинитивно био власник две офшор компаније и апартмана у Бугарској.
Фирма министра финансија и његове породице доводила се у везу са незаконитим присвајањем 10 хектара државне земље код Вршца. Ову земљу на којој се производила детелина користила је државна компанија „Алфа Протеин“. Бизнисмен Срђан Гајић приватизовао је фирму у време када је Мали радио у Агенцији за приватизацију, а убрзо ово државно земљиште незаконито поклонио приватној фирми „Цомпост Гроуп“ у власништву Синише Малог, његовог оца Борислава и његових пословних партнера. Земља није враћена држави.
Не треба заборавити ни рушење у Савамали, о чему је говорила и његова бивша супруга.
Шта је рекла Марија Мали
Бивша супруга министра Марија Мали у интервјуу за Крик својевремено је открила многе детаље о његовим сумњивим пословима. Објаснила је како јој је Синиша доносио кеш непознатог порекла који је она уплаћивала на свој рачун и потом трошила. Када је Агенција за борбу против корупције открила 95.000 евра који су били у несразмери са њеном зарадом, била је уцењена да слаже Агенцију. Она је говорила и о чувеној изборној ноћи 2016, када је група мушкараца са фантомкама багерима бесправно срушила приватне објекте у Херцеговачкој улици. Марија Мали је открила да јој је бивши супруг испричао да је организовао рушење.
“Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи усред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио. То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице“ – казала је тада Марија Мали.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 22, 2021
