Прочитај ми чланак
(Танјуг, Вечерње новости, Србин.инфо)
Поште су очерупане, не треба их приватизовати
Генерални директор „Поште Србије“ Милан Кркобабић у интервјуу Новостима успротивио се коцепту, за који се залаже будући министар финансија Лазар Крстић, по коме је потребно да се спроведе апсолутна приватизација државне имовине, уз њено препуштање странцима и масовно отпуштање српских радника.
Такође, успротивио се да државном имовином руководе стручњаци који од народа нису добили никакав мандат да управљају државним пословима већ су постављени на руководећа места да одраде одређену врсту послова у корист иностраних и домаћих интересних група са циљем не да створе нове послове за српску привреду већ да очерупају државну имовину и јавне приходе Србије.
Он је изјавио је да „Пошту“ не треба приватизовати, а конкурси за избор директора јавних предузећа су „легализација пљачке“, јер сматра да је концепт департизације неприхватљив и штетан, пошто државном имовином не може да руководи нико кога нису избором изабрали држављани Србије.
Кркобабић је истакао да је сада „Пошта“ Србији потребна и то је један од система који не треба приватизовати, исто као и предузећа која газдују природним богатством.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
„Пошта“ је као систем, посебно у последњих 20 година, черупана, па је из ње извучено и срце – „Телеком“, тврди он.
„Остали смо и без објеката друштвеног стандарда, хотела, а све обавезе по кредитима за та предузећа остала су ‘Пошти’, која годишње по том основу плаћа око десет милиона евра“, додао је Кркобабић.
Он је нагласио да ће нето добит коју ће „Пошта Србије“ остварити у овој години премашити 30 милиона евра.
„Биће то утростручена зарада у односу на плус који је ово јавно предузеће имало лане. Чаробни штапић за овакав успех не постоји“, рекао је Кркобабић у интервјуу „Новостима“.
Нем вишка запослених, већ мањка посла
Он тврди да „тајна“ лежи у домаћинском пословању и упошљавању свих капацитета система, који броји 15.000 радника. Модел ПТТ – да нема вишка запослених, већ само мањка посла – могла би да примене и остала јавна предузећа, сматра Кркобабић, а почетни корак је попис свега чиме располажу.
Кркобабић је нагласио да држава мора да има детаљан увид у јавни сектор.
„Прво да видимо шта све имамо, па да се определимо која су то предузећа неопходна држави. Остала могу да иду у власничку трансформцију, односно приватизацију, али по јасно утврђеној динамици. То је ствар политичког консензуса заснованог на прецизно утврђеној визији економског развоја“, рекао је он.
Према мишљењу Кркобабића, треба појачати или успоставити координацију по вертикали и хоризонтали, а то значи извести одговорност до краја.
„Имали смо примере да поједини министри не знају шта им се догађа у јавним предузећима за која су надлежни. Хоризонтална веза између предузећа сада не постоји. Кључ је да држава мора да газдује својом имовином“, рекао је Кркобабић.
Он је казао да је „Пошта“ пописала имовину и да и последњи ексер, који се затурио, мора да се врати.
Кркобабић је, поводом конкурса за избор генералних директора у појединим јавним предузећима, рекао да сматра да је концепт департизације, који је наметнут, неприхватљив и штетан.
Департизација штетна
„Конкурс је покушај да се избегне одговорност и бићу до краја отворен – то је легализација пљачке. Државном имовином не може да руководи нико кога нису верификовали грађани. Тачно мора да се зна ко сноси одговорност за ово или оно предузеће“, истакао је Кркобабић.
„Департизација је сјајна досетка веселих момака, који су у протеклој деценији уништавали Србију. Хоћемо ли под плаштом департизације да убацујемо појединце који ће бриљантно да одраде одређену врсту послова у корист интересних група и да онда нестану?Хоћемо ли у први план да ставимо формалну играрију или одговорност?“ – запитао је он.
Кркобабић је рекао да је пословање „Поште“ у првих шест месеци ове године позитивно.
„Утростручили смо нето добит у односу на исти период лане. Прошле године 5,5 милиона евра, ове 16,5 милиона. Свих 15.000 запослених је задржало своја радна места. Месечно смо имали по 20 милиона клијената на шалтерима пошта, што значи да сваки грађанин Србије три пута месечно обави неки посао у пошти“, објаснио је он и додао да „Пошта“ није монополист.
„Примера ради, у једном сегменту пословања банке су нам конкуренција. Али, месечно смо обавили четири пута више финансијских трансакција него све банке у Србији заједно“, навео је он.
„Наша предност је у томе што смо систем, који покрива целу Србију, који има 4.500 шалтера, 1.500 пошта, скоро 5.000 поштара, који уживају велико поверење грађана“, тврди Кркобабић.
Развој ИТ сектора
Он је је рекао да до краја године предвиђају раст за 30.000 корисника кабловске телевизије и исто толико корисника Интернета, јер ће понудити обједињени пакет тих услуга за 1.500 динара.
Кркобабић је подсетио да је за инвестиције у овој години намењено око 20 милиона евра, а новац ће бити уложен у све оно што треба да побољша продају постојећих услуга или да омогући нове услуге, а то је ИТ сектор.
„Од Нове године отварамо развојни центар Поште, запошљавамо 50 младих стручњака, дипломаца са државних факултета из Београда, Ниша, Крагујевца и Новог Сада. Радиће са најбољима у Пошти, а у тај пројекат биће укључени и професори тих факултета и Академије наука. Осим за потребе Поште, ти пројекти биће понуђени тржишту“, најавио је Кркобабић.
