Прочитај ми чланакРасплет у ДСС-у
Све је затекла одлука Санде Рашковић Ивић да поднесе оставку на место председника Демократске странке Србије 29. јула. Тој изненадној одлуци је претходило непостојање кворума на седницама Главног одбора и Председништва странке. Из њених изјава које је дала тог дана обавештавајући чланове странке посредством медија да подноси оставку, произлази да је оставку дала због локалних коалиција са Српском напредном странком на Врачару и Вождовцу.
Санда Рашковић Ивић: „Ми, наравно као странка треба да се одлучимо на коју ћемо страну. Постоје одбори као што су одбори на Косову и Метохији и Градски одбор у Нишу који су одлучно против коалиција са напредњацима. Ја се придружујем као бивша председница странке тој групацији странке.“ „Ја остајем у ДСС-у и остајем у парламенту, и у парламенту ћу се борити за све државотворне идеје ДСС-а.“ Само осаманест дана раније гостујући у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1 председница странке се похвално изразила о коалиционом капацитету своје странке и није негодовала на спомињање локалних коалиција са напредњацима. [1]
Врачар – тврђава грађаниста
Оно о чему јавност није била обавештена је чињеница да су се на Председништву ДСС-а до средине јула једногласно изгласале локалне коалиције у двадесет локалних самоуправа широм Србије. Председница и одбори које је поменула нису изнели супротан став на седницама страначких органа до тог момента. Шта је то толико различито Вождовцу, односно понајвише Врачару? Врачар је пре избора означен као општина у којој Српска напредна странка не бира средства да освоји власт, а коју је пре и након избора грађанска анационална опозиција представила као престоницу свог утицаја. Процењујући сопствени интерес Градски одбор Београд је дозволио одборнику ДСС-а да уђе у локалну власт на Врачару са СНС-ом. То је засметало онима који су хтели да представе климав успех у једној општини као почетак њиховог доласка на власт, погађате ради се о покрету Доста је било и њиховом лидеру Саши Радуловићу. Можда се Саша Радуловић позвао на подршку на поновљеном гласању из маја и протесту који је организован као заједнички протест опозиције због изборне крађе. Многе је утисак са тог скупа испред зграде РИК-а на којем су били заједно Чеда Јовановић, Бошко Обрадовић, Санда Рашковић Ивић и Бојан Пајтић подсетио на ДОС и повратак у опозиционе 1990-те. Наставак таквог приближавања председнице ДСС-а лидерима грађанске анационалне опозиције означили су протести против бесправног рушења стамбених објеката у Херцеговачкој улици. Није спорно да је ДСС као странка која се залаже за владавину права морала да подржи станаре те улице којима су под велом ноћи људи са фантомкама и багерима без пресуде, решења или одлуке срушили дом. Први одлазак на тај скуп је могао бити знак добре воље и подршке легитимним захтевима да се казне починиоци и станари обештете. Међутим, даља Сандина подршка и инсистирање на популарно названој паткици је значило постепено увлачење странке у сарадњу са разним грађанским опцијама и нови прозападни ДОС који би рушио Вучића само да би засео уместо њега и још боље спроводио политику учлањења Србије у ЕУ и НАТО. Најбољи доказ су избори у Демократској странци у којој су се два кандидата Бојан Пајтић и Драган Шутановац просто такмичили ко је више за НАТО и геј права, па затим и одлазак чланова Доста је било на геј параду одржану овог септембра. Санда Рашковић Ивић је своје мишљење о „жутој паткици“ кориговала тек након иступања портпарола руског Министарства спољних послова Марије Захарове у којем се истиче да су непосредни организатори тих манифестација разне НВО које се финансирају из иностранства.[2] Бивша председница је само одговорила да се треба испитати да ли је то истина. Суштински, не верујем да су Санда Рашковић Ивић и Ђорђе Вукадиновић, који је био у њеној пратњи на тим протестима, променили мишљење о сарадњи са прозападним анационалним странкама и верујем да ће подржати кандидата који би требало да обједини целу опозицију на једној страни против Вучићевог кандидата.
Ако ме једанпут превариш, ти си крив, али ако ме и други пут превариш, крив сам сам.
ДСС не би смео себи да дозволи још једном да се превари и утопи у велику коалицију која ће просто да замени досадашњег вођу и његову странку са још сервилнијом политиком у погледу на пример чланства у НАТО пакту. То би значило утапање политике ДСС-а и немогућност спровођења његове идеје, будући да су странке са којима би чинио такву коалицију у сагласју у погледу чланства у ЕУ, НАТО-у и са свим условима које таква чланства носе.
НСПМ као приватно пропагандно гласило
Ђорђе Вукадиновић, као неко кога је Санда искористила да би у претходна два месеца добила медијску подршку преко његовог сајта НСПМ и на тај начин отцепила део симпатизера ДСС-а, је најгласнији да се подржи заједнички кандидат опозиције и то наводи као највећи грех руководства које је преузело да води странку након Сандине оставку.[3] Очигледно је да Санда у сарадњи са Вукадиновићем није губила време, већ је одмах након оставке кренула преко НСПМ да шири најгору пропаганду против председника општинских, градских одбора и високих челника ДСС-а који су одбијали идеју о уједињењу са прoзападним странкама, прихватили њену оставку и пружили подршку Милошу Јовановићу као будућем председнику странке. Ова кампања заснована на лажима и дисквалификацијама је нажалост дала резултат код мање обавештених чланова ДСС-а и симпатизера, те се одлука о искључењу Санде Рашковић Ивић из ДСС-а коју је на предлог Извршног одбора потврдило Председништво дочекала као неоправдан прогон бившег председника. Нећу се бавити тиме да ли је бивша председница заиста веровала да може да води политику странке мимо става и одлука руководства као шеф посланичког клуба.
Избор Милоша Јовановића – нови почетак ДСС-а
Након избора Милоша Јовановића за потпредседника странке и његовог позиционирања као будућег председника први напади на њега су потекли од људи блиских бившој председници. Кад су највиши органи странке затражили од Санде Рашковић Ивић да Ђорђа Вукадиновића због кампање коју је водио против ДСС-а искључи из посланичког клуба, именована је одбила уз лицемерно образложење да би странка требала да се бави појединцима и одборима које је она подржала да напусте функције и странку. После предлога Извршног одбора је бившој председници, по мом мишљењу, непотребно дата прилика да одигра на карту прогоњене мученице која страда, а што је она спремно дочекала те је у јавност изнела низ патетичних бесмислица попут изјава „срећне вам моралне ране јунаци!“ и „Браћо, имате секиру, сеците…“. Паметније је било сачекати да се сама позиционира и истера на чистац, али можда заиста није било времена за тако нешто.
Ово је дефинитивно нови почетак ДСС-а који треба да се позиционира на подједнакој дистанци како од Вучића, тако и од његових прозападних алтернатива у опозицији.
[1] https://www.facebook.com/politikologija/videos/1452667688082352/
[2] http://www.blic.rs/vesti/politika/ruski-strah-od-srpske-patkice-kremlju-smetaju-protesti-u-beogradu-proruska-opozicija/qzk7wmp
[3]http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=329499&title=Vukadinovi%C4%87%3A+Principi+umesto+spasitelja
