Прочитај ми чланакОсим у институцијама и јавности, унутрашњи дијалог о Косову и Метохији се веома интензивно води и на друштвеним мрежама, а "издаја" је оно што се у највећем броју случајева везује за тамошње разговоре о јужној српској покрајини.
Према истраживању Центра за нове медије „Либер“, од укупног броја коментара на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер, 38,6 одсто има неутралан однос према дијалогу, али износи своја виђења о будућности Косова. Подршку дијалогу исказује 16,8 одсто, док 44,9 одсто има делимично или потпуно негативан став.
Скоро половина свих учесника у конверзацији на мрежама на теме Косова и дијалога верује да је реч о „издаји“. У случају Фејсбука реч је о 42,6 одсто, док на Твитеру тај проценат износи 15,1 одсто.
Прихватање реалности
Осим о „издаји“, на друштвеним мрежама се говори и о прихватању косовске реалности, и такво мишљење се провлачи кроз 24,7 одсто ставова на Фејсбуку и 16 одсто на Твитеру. Другим речима, коментатори кроз ове ставове говоре о чињеници да је косовска независност „реалност“, и они карактеристично имају афирмативан став према косовском дијалогу.
Унутрашњи дијалог о КиМ се на друштвеним мрежама посматра и кроз „продају“ Косова или „обману грађана“. На овај начин дијалог се перципира у 18,5 одсто коментара корисника Фејсбука и 24,2 Твитера.
Косово се решава сада
Такође, за разлику од претходног периода када се сматрало да је косовски дијалог питање прошлости, данас је већина корисника на мрежама уверена да се то питање решава „управо сада“. Тако бар сматра 40 одсто коментатора, док 28 одсто њим мисли да ће оно тек бити решавано.
Како се наводи у истраживању, у „косовској комуникацији“, најзаступљеније су (дис)квалификације (37,2 одсто) и предвиђања и нагађања (29 одсто). Најмање су заступљене претње (4,5 одсто), клевете (2,4) и позиви на неку акцију или деловање (8,5).
Када је реч о временским одредницама, највећи број коментара на Фејсбуку односи се на садашње стање, нешто мањи број косовски дијалог посматра као питање прошлости, а најмање је коментара који дијалог о Косову посматрају као питање будућности.
– Могуће је закључити да у онлајн сфери постоји оштра подељеност између етнонационалистичког наратива о издаји са једне стране, и алтернативних и критички оријентисаних наратива о реалности, обмани или продаји, са друге. Истовремено постоји значајан број некритичке, чак апологетске подршке унутрашњем дјалогу о Косову – пише у истраживању.
„Поклон“ и „скупоцен предмет“
Такође, наводи се и да највећи број коментатора Косово доживљава као своје (или кроз личну, али и општу својину којом се, на пример, тргује). Косово је, у метафоричком смислу, и „поклон“, али и „изгубљен предмет“, „скупоцен предмет“…
Праћењем унутрашњег дијалога о Косову бавио се и Форум за етничке односе, чији је закључак да је „унутрашњи дијалог узнапредовао“, чему су допринели округли столови које је организовала Радна група за подршку унутрашњем дијалогу у претходном периоду.
– Са становишта прокламованих циљева унутрашњег дијалога, није остварено очекивање о бројним реалним и остваривим предлозима, који би били од значаја за дефинисање интереса Србије и српске заједнице које би требало реализовати у наставку Бриселског дијалога – наводе у Форуму.
Такође, њихов извештај је показао да је настављен „тренд оживљавања шовинизма, етнонационализма и (зло)употребе питања Косова у борби за поделу моћи и власти у Србији. У порасту је и ниподаштавање, потцењивање, увредљив и презрив односа према неистомишљеницима“.
Тешко до консензуса
– Квалификације „издајник“ и „плаћеник“ постали су део говора мржње. Овај тренд прети да поништи саму идеју дијалога. Досадашњи ток потврђује оцену да ће се тешко доћи до консензуса, како о дефинисању интереса које би требало заговарати у политици и дијалогу о Косову, тако и о мирољубивом решавању проблема. У овом периоду су се јавно огласили и заговорници „војне“, односно „ратне опције“ – истичу у Форуму, и закључују да за сада, када је реч о решењима, „убедљиву предност имају заговорање разграничења и статус кво политике“.
Извештај о унутрашњем дијалогу и на мрежама и у јавности рађен је у периоду од 1. новембра прошле, до 15. јануара ове године.
