Ради се о великом геополитичком стратегу који је 2013. године приметио да постоје земље у убрзаном развоју које нису на западу – на челу са Русијом и Кином.

Kо је синоћ гледао гостовање министра за финансије и привреду у Влади Србије Млађана Динкића на РТС-у у емисији „Сведок”, код главног уредника Информативног програма који није смео да му постави ниједно кључно питање, а камоли да га поново пита оно на шта није добио одговор, могао је да осети шта значи највеће понижење. Доживети да политичка личност која је најодговорнија за урушавање комплетног српског банкарског, царинског, пореског, привредног, пољопривредног и здравственог система поново одлучује о државним финансијама и привреди, па још на то себе представи као револуционарног економског стручњака на планетарном нивоу коме се диве велике светске економије – превише је.

Ради се о генијалном политичару који је 2013. године открио да је еврозона у кризи и да тамо више нема пара за инвестирање. Ради се о великом политичару који је 2013. открио да поред западне стране света постоји и исток, а већ 12 година је у политици. Ради се о великом геополитичком стратегу који је 2013. године приметио да постоје земље у убрзаном развоју које нису на западу – на челу са Русијом и Кином. Ради се о врсном економисти који је 2013. открио да постоји могућност пореске реформе и да се предузећима у оснивању могу дати пореске олакшице. Ради се о таквој врсти политичког талента који је 2013. открио да постоје социјалне карте становништва и да онима најсиромашнијима држава може да помогне да лакше измире своје комуналне обавезе. Да ли је могуће да такав политичар било шта сме да се пита у Србији данас када је све то морао да зна и пре 12 година, а није знао?

Притом нисмо добили одговор ни на једно постављено питање, а остало је и толико непостављених питања: уништавање домаћег банкарства и царинских стопа, случај Националне штедионице, где су паре са Кипра, шта је било са проневерама око набавке вакцина за свињски грип, зашто се до сада није улагало у домаће фирме, шта је са Развојном банком Србије, ко је дозволио улазак ГМО …

За све што је лоше урадио нисмо добили ни речи извињења. За све погрешне неолибералне економске доктрине које је сурово примењивао са свих позиција власти на којима је до сада био нисмо добили признање да су биле погрешне. За све добро што је рекао и почео да примењује нисмо чули од кога је узео и ко се за то залаже годинама пре њега, док је он примењивао потпуно супротан економски модел.

Двери су у свом предизборном економском програму предвиделе све поменуте идеје и много више од тога, док је г. Динкић био еврофанатик који је уништавао све што је домаће у банкарском и привредном сектору. Сада када је коначно открио исток о коме му годинама причамо – плашимо се да ће само наставити своју погубну неолибералну економску мисао сада само кренуту истоку: нова задуживања, директне погодбе без тендера, продаја земљишта странцима… Распродаја Србије се наставља.

Проблем није само у г. Динкићу који нема ни образа ни части, већ много више у српском новинарству које не сме да га извргне на стуб срама који је несумњиво заслужио. Толико се правити луд да ни за шта ниси крив, да никада ниси погрешио, да поново после 12 година имаш генијалне идеје и решења, да ниси ни за шта одговоран, а бити новинар који све то слуша и трпи, то је онда најбољи доказ да је српско новинарство постала крпа за потирање подова од стране владајућих режима.

(Двери)

Ознаке: геополитичка стратегија, исток, Како је Динкић открио Исток, Српски покрет Двери