Прочитај ми чланакПретпоставља се да је у Србији тренутно око 200 страних обавештајаца. Ко су тајни агенти у Србији, шта је њихов посао и из којих земаља долазе?
„То су људи који прођу поред вас а ви мислите ко зна шта раде, а он уствари руководи читавим низом операција“, каже Божидар Спасић, бивши шеф службе државне безбедности.
„Највећи део послова једног обавештајца се своди на читање новина и праћење сајтова, разговори са неким људима“, наводи Зоран Драгишић са Факултета безбедности,
Шефови тих људи су јавности ипак нешто познатији. Са једним шефом ЦИА Мајком Помпеом, састао се премијер Косова Рамуш Харадинај. Званично, приликом таквих сусрета увек се говори о доброј сарадњи. Ипак незванично .
„Мислим да је шеф ЦИА овом приликом искоришћен да му скрене пажњу око овог суда за међународне злочине на Косову да се не играју са тим. Не може Харадинај да разговара са шефом ЦИА и да му овај нешто да, већ он је ту да наређује“, наводи Спасић.
Тешко је и претпоставити колико је страних агената по задатку у Србији.
„Свакако да су службе суседних земаља најзаинтересованије али и светске службе. Ипак смо ми најизложенији утицају служби региона“, сматра Драгишић.
„Хрвати су ту традиционално и ми смо у Хрватској. Тренутно их занима Војводина“, каже Дарко Трифуновић са Факултета безбедности
Од већих сила присутне су америчке, руске, кинеске, немачке, службе Велике Британије. Са шефом управо британске службе јуче се састао и председник Србије Александар Вучић.
„Обавештајне службе су инструмент политике сваке државе, оне обезбеђују квалитетне информације како би се могла водити државна политика“, наглашава Драгишић.
Деловање страних обавештајних служби не подразумева увек негативно. неретко, службе које свакако раде у интересу земље из које долазе, испитују стање и стабилност земље из економских или инвестиционих разлога. Са друге, оне негативније стране те службе често подсрекују демонстрације и немире не би ли се на тај начин изборили за већи утицај својих земаља на туђој територији.
