Прочитај ми чланак

КО ЋЕ „ПОБЕДИТИ“ – Шешељ или Механизам?

0

Нешто више од 15 година након што се добровољно предао, а две године након првостепене пресуде, лидер СРС Војислав Шешељ поново ће бити тема у Хагу.

Одлука Жалбеног већа Механизма у Хагу, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, биће објављена у 14 часова.

Подсећамо, Шешељ је у марту 2016. године објавио “победу над Хашким трибуналом”, након што је у првостепеној пресуди ослобођен по свих девет тачака оптужнице – три се односе на прогон, депортацију и нехумана дела, а шест тачака на убиство, мучење, безобзирно разарање села, уништавање објеката посвећених религији и пљачкање јавне и приватне имовине.

Жалбено веће Механизма сада може првостепену пресуду да потврди, преиначи је или да наложи ново суђење.

Иначе, Шешељ је изјавио да ће пресуду – преспавати.

“У то време свакога дана спавам, па ће тако бити док они буду читали одлуку”, каже лидер радикала, истичући да се у Схевенинген неће добровољно вратити.

Оптужница Шешеља терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током деведесетих, као и за протеривање Хрвата из Војводине, што укључује злочине против човечности и кршење обичаја ратовања.

Тужилаштво тражи 28 година затвора.

11,5 година притвора и “Шешељ је слободан човек”

Шешељ се Трибуналу добровољно предао 26. фебруара 2003. године, суђење је почело тек 2007. и трајало је пет година, а привремену дозволу за повратак у Србију због лечења добио је 2014. године.

То значи да је Шешељ у притвору у Хагу био 11,5 година.

Шешељ се током поступка пред Трибуналом бранио сам, без адвоката, па је у судници било и више атипичних сцена за Хашки трибунал – свађа око жваке вештака, неразумевања хрватске речи “точка” и “униформи судија које подсећају на римокатоличку инквизицију”.

Такве и сличне “сцене” стекле су током година популарност у делу српске јавности, па се и данас шерују на друштвеним мрежама.

Почетком новембра 2014. године Шешељ је пуштен је на привремену слободу до изрицања пресуде из, како је наведено, хуманитарних разлога – неколико недеља раније погоршало му се здравствено стање када су му дијагностификоване метастазе рака не јетри.

Услови Хага су били да Шешељ по повратку у Београд не напушта Србију, нема контакте са жртвама и сведоцима и да се врати у Трибунал кад га позову.

Када се вратио у Србију на аеродрому га је уз четничку иконографију дочекало више стотина људи, исто као и испред седишта радикала у Земуну, када се Шешељ окупљенима обратио са прозора.

“Хаг ме је на бруталан начин избацио из тамнице. Нисам то тражио, нити су постављали некакве услове. Хтели су само да ме се што пре отарасе. Обећао сам да ћу растурити Хашки трибунал. Борба је трајала нешто дуже, али се победи у зубе не гледа”, рекао је Шешељ.

Иако је договор са Хашким трибуналом предвиђао да се Шешељ на њихов позив врати у Холандију, лидер радикала је одмах по повратку истакао да је “са њима завршио” и да се у Хаг више добровољно неће вратити, а месецима након тога изазивао је праву буру у јавности паљењем застава ЕУ, НАТО и Хрватске.

Осим тога, изјављивао је и да ће тадашњи премијер Александар Вучић и председник Николић морати лично да га ухапсе и однесу на аеродром уколико желе да га пошаљу опет у Хаг.

Шешељ тако није био у судници када је 31. марта 2016. године председавајући Претресног већа Жан Клод Антонети на изненађење многих рекао да Тужилаштво није пружило довољно доказа ни по једној од девет тачака оптужнице и изрицање пресуде завршио речима: „Војислав Шешељ је слободан човек“.

Тужилаштво је у завршној речи раније предложило суду да Војислава Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.

Антонети је тада навео да Тужилаштво није изнело довољно правних аргумената за потврду оптужнице о злочинима против човечности и током образлагања ослобађајуће пресуде више пута је указивао на лош рад Тужилаштва.

Треба истаћи и то да је трочлано веће само по једној тачки оптужнице донело једногласну одлуку – Флавија Латанци је у осам случајева имала издвојено мишљење.

Осим тога, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц истакао је да процес Шешељу “није најбољи пример међународне правде”.

Жалба на 100+ страна, одговор на 115

GettyImages

На ослобађајућу пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.

Тужилаштво је у жалби која има више од 100 страна тражило од Жалбеног већа да преиначи првостепену одлуку и Шешеља осуди и прогласи кривим, а као алтернативу предлажу укидање пресуде и понављање суђења.

Ослобађајућу пресуду Шешељу тужиоци су у жалби назвали „неразумном“, „необразложеном“, правно неутемељеном и заснованом на „погрешно протумаченим чињеницама“.

Како тврде тужиоци, у првостепеном процесу Шешељу „правда није задовољена“:

„Уколико ослобађајућа пресуда опстане, то би било не само увреда за жртве, него би и поткопало веродостојност суда“.

Према жалби, у пресуди уопште нису размотрени кључни докази о ратним злочинима Шешељевих људи, о повезаности починилаца с оптуженим и његовим говорима, као и о удруженом злочиначком подухвату насилног прогона несрпског становништва у Хрватској и БиХ ради стварања јединствене српске државе.

Како наводе, пресуда није узела у обзир ни доказе о масовним „депортацијама и присилном премештању“ несрпског становништва у Хрватској, Војводини и БиХ, а као “темељно погрешан” истакнут је и закључак да није било систематских и раширених напада српских снага на хрватско и муслиманско становништво.

Тужиоци истичу да је Шешељева „злочиначка намера“ да прогна несрбе доказана је тиме што се, после његових изјава, попут – „најбоље решење било да се Хрвати потрпају у аутобусе и камионе који ће их одвести у Загреб“ – то заиста и догодило.

У првостепеној пресуди, судско веће је, међутим, усвојило Шешељеву тврдњу да су „аутобуси били израз хуманитарне помоћи за несрбе који нису били борци и који су желели да напусте ратну зону“.

Тај закључак, тужиоци су назвали „запањујућим“ и „увредом за жртве и сведоке“.

Кључно питање на које би апелационо веће Механизма требало да одговори је да ли је Шешељ, како тврде тужиоци, имао „злочиначку намеру“ стварања Велике Србије прогоном несрба, коју су добровољци СРС, подстакнути његовим говорима, спроводили у Хрватској и БиХ или је Велика Србија била искључиво Шешељев политички програм и неостварен циљ, који није подразумевао злочине, као што је утврђено првостепеном пресудом, на основу тврдњи самог оптуженог.

На ту жалбу Шешељ је имао одговор од 115 страна у којем предлаже Жалбеном већу да не усвоји жалбене предлоге, већ да потврди првостепену и ослобађајућу пресуду, као и да је тај поднесак његово последње обраћање Трибуналу.

“Професор Војислав Шешељ се никада неће више добровољно вратити у Хашки трибунал, зато што је скоро 12 година провео у притвору и био на располагању Хашком трибуналу. Тужилаштво није доказало његову кривицу зато што је нема, што је Шешељ и доказао“, наводи се у Шешељвом одговору на жалбу.

Од „клања зарђалим кашикама“ до политичке маргине

Шешељ је током бурне политичке каријере прешао дуг пут – више пута је због својих поступака био у затвору, штрајковао је глађу неколико пута, а познати су и случајеви “четници кољу зарђалим кашикама“, потезања пиштоља на студенте и “коре од банане“.

Током деведесетих његов однос са Слободаном Милошевићем функционисао је на нивоу топло-хладно, једно време је био “омиљени опозиционар“, да би након свађе Шешељ Милошевића називао “црвеним тиранином са Дедиња“.

Ипак, Милошевић је на крају, када је већ био у Хагу, позивао грађане да гласају са Шешеља, а не Дачића из његове Социјалистичке партије Србије.

Лидер радикала је тако прешао пут од ултранационалисте са запаљивим и хушкачим изјавама, кога многи сматрају важним делом мозаика који је довео до крвавих ратова деведесетих, до некога ко се, зависи одакле се гледа, налази на танкој тромеђи између „хероја који је победио Хаг“, „ријалити политичара“ и човека чије клипове из Трибунала на Јутјубу људи гледају да би се смејали.

Након повратка из Хага у јавности се често могло чути да ће Шешељ „ударити“ на бивше високе званичнике његове СРС Томислава Николића и Александра Вучића, али је на мети ипак углавном био само Томислав Николић, што је правдао тиме да „Вучић није украо мандат радикалима као Николић“.

Шешељ се након тога потпуно вратио у политички живот Србије у којем је постао „константа“ и често се могу чути његове изјаве против НАТО, ЕУ и дела опозиције проистакле из некадашњег ДОС-а.

Осим тога, у нешто већу пажњу јавности дошао је недавно изјавама да је Зоран Ђинђић био “мафијаш” и да не заслужује споменик у Београду, већ да би било боље да споменик добије Милошевић.

Више пута био је и учесник разних ријалитија, али се на биралиштима није баш прославио – на парламентарним изборима 2014. године радикална странка освојила је тек два одсто гласова и остала испод цензуса, да би зато две године касније, на крилима “победе над Хагом”, били трећи са нешто више од осам одсто.

Ипак, након тога уследио је нови пад – Шешељ је на председничким изборима 2017. био пети са четири одсто освојених гласова, док је СРС на недавним београдским изборима остала далеко испод цензуса.