Прочитај ми чланакКада наводи о криминализацији тајне полиције прођу кроз шаке добрих аналитичара, јасно је да иза њих стоје појединци из службе који нису научили да ћуте, што их сврстава у ред лоших оперативаца или оперативци који више не раде за службу него за неке друге стране или домаће центре моћи.
Фото: Експрес
Када наводи о криминализацији тајне полиције прођу кроз шаке добрих аналитичара, јасно је да иза њих стоје појединци из службе који нису научили да ћуте, што их сврстава у ред лоших оперативаца или оперативци који више не раде за службу него за неке друге стране или домаће центре моћи.
Човека кад се роди уче да што пре почне да прича, а кад се запосли у тајну полицију онда га уче да ћути. Као и у сваком школовању, и овде има добрих и мање добрих ђака. Оперативци се међу собом разликују управо по томе колико је ко научио да држи језик за зубима.
Годинама уназад различити формални и неформални центри моћи покушавају да уруше српску Безбедносно-информативну агенцију, да је у јавности криминализују и на тај начин ослабе њену кључну улогу, а то је заштита народа и државе.
Сведоци смо да се у јавности готово редовно појављују текстови који у веома негативном контексту говоре о БИА. Без икаквог упоришта у доказима, наводи се да је део наше тајне полиције криминализован, да се у деташманима раде разне прљаве радње. Компромитација оперативаца кроз објављивање њихових имена и презимена без било какве провере и њихове наводне везе са подземљем и са криминалцима уобичајена су појава. Откривају се, не случајно, и тајни послови на којима су оперативци ангажовани, а све са циљем да се компромитују и служба и њени радници, да се унутар тог система направи конфузија којом се слаби служба, а онда и безбедност државе.
Оваква пракса намеће најмање два питања, прво је да ли би се систем безбедности државе одржао да је све истина као што се о служби пише у јавности, а друго питање је ко лансира неистине о српској тајној полицији.
– БИА је заједно са другим домаћим службама безбедности била на великом професионалном тесту кад је у питању мигрантска криза. На хиљаде избеглица са Блиског истока прошло је кроз нашу земљу, а међу њима био је сигурно одређени број безбедносно интересантних особа. Српска тајна полиција одговорила је тој врсти изазова јер су границе државе очуване, није било никаквих критичних ситуација са терористима. Сложеном питању деловања радикалних исламиста овде код нас посвећује се посебна пажња и у том смислу може се рећи да је БИА успела да ту врсту проблема стави под контролу и створи безбедносни амбијент у коме нема непосредне опасности од тероризма.
То подразумева не само регистровање суспектних особа које долазе из исламског света, већ и опсервацију џихадиста са територије Санџака, затим из Босне и са Косова. Српска тајна полиција прати и ровите безбедносне прилике у региону, Македонији, Хрватској, БиХ, и обавештајно је поткрепљена информацијама о балканском бурету барута, као и о томе ко, када и с којим намерама жели да га запали. Ово је заправо кључни доказ да је и поред свих напада српска служба безбедности и данас способна да обави сложене задатке и да буде активан део ширег безбедносног система.
Ако прихватимо ову тезу, поставља се питање ко заправо лансира текстове о БИА?
– Када наводи о криминализацији тајне полиције прођу кроз шаке добрих аналитичара, сасвим је јасно да иза њих стоје појединци из службе који нису научили да ћуте, што их сврстава у ред лоших оперативаца или оперативци који више не раде за службе него за неке друге стране или домаће центра моћи. Друга и потпуно реална могућност је да неко из политичког естаблишмента, са мрљама у каријери, црпи информације од својих “тастера” у служби, а онда преко одређених медија лансира причу о томе како је БИА легло криминала.
Разлог је, често, да се скрене пажња са сопствених криминалних послова који су под лупом БИА. Наравно да постоје појединци који су улазили у послове са криминалцима. У пракси се показало да су их шефови криминалних група ангажовали да би на мере тајног прислушкивања телефона закачили вође супротстављених кланова. На тај начин добијали су податке о кретању конкуренције, о томе са ким су на вези, о чему причају, шта планирају.
Неко из службе је на вези са политичарем, а политичар је на вези са штампом. То тако функционише. И таква врста приче увек је у служби политичара који хоће да дискредитује свог политичког опонента или партијског партнера, Добривоје Радовановић, криминолог.
Криминолог Добривоје Радовановић објашњава да постоје три корака по којима се информације из “предузећа” пласирају у јавност:
– Неко из службе је на вези са политичарем, а политичар је на вези са штампом. То тако функционише. И таква врста приче увек је у служби политичара који хоће да дискредитује свог политичког опонента, али оваквих радњи нису поштеђени ни његови партијски партнери. На исти начин, на основу података из службе, политичари су дискредитовали и људе из бизниса. До медија, међутим, не би смели да дођу подаци који носе ознаку државне тајне, тај део мора бити заштићен, а он се штити тако што за њега зна јако мали број људи, а ти људи су заклети служби, а за евентуално цурење информација одмах би се знало од кога је потекло.
С друге стране, постоје ситуације кад је добро да под притиском јавности служба попусти тамо где је скривала, на пример, кршење нечијих људских права или угрожавање грађанских слобода.
Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности, каже да је БИА централна обавештајно-безбедносна служба и она је окосница целокупног система националне безбедности.
– Природа посла БИА захтева конспиративност без које нема функионисања ове службе нигде у свету. Иако неке невладине организације и борци за људска права траже већу отвореност када је рад БИА у питању, морамо рећи да нигде у свету нема безбедносно-обавештајне службе која је отворена и која говори шта ради. Постоје механизми за контролу, међу којима је и Одбор за контролу служби безбедности у парламенту. БИА је Владина агенција и контролише је и Влада. Осим тога, има и јак унутрашњи систем контроле – директора и руководиоце сектора.
Директор одговара премијеру, а скупштински одбор врши надзор. Ту је и судска контрола. Подсетићу вас да без налога суда БИА не може да прислушкује, не може да скида мејлове или врши тајно снимање. То су мере које повређују Уставом гарантована права грађана. Када је био скрининг 23. и 24. поглавља, строго се контролисао законски оквир рада служби безбедности, било је ситних примедби и након скринигна у закон су унете мале измене – коментарише Драгишић.
Фото: Експрес
Лажи о БИА шире крими кругови, њима не одговара јака држава и пласирањем афера покушавају да дестабилизују земљу.
Драгишић каже да се када је БИА у питању не примећује било каква злоупотреба од стране те службе.
– Деведесетих је служба убијала новинаре, опозиционе активисте… Нека још неразјашњена убиства носе печат тадашњег ресора СДБ. Данас је служба апсолутно под контролом и ради по закону. Нема случајева злоупотреба као ’90-их или у време комунизма.
Међутим, ако се утврди да постоје поједини случајеви злоупотребе у БИА, у шта сумњам, они треба да одговарају у складу са законом. Србија је земља која у последњих неколико година бележи озбиљне резултате, економски раст, политичку стабилизацију, а међународна позиција земље никад није била јача. Домаће криминалне групе то не гледају са задовољством.
Организовани криминал је истрпео озбиљне ударце. Контолисали су привреду, политичке токове и сада су избачени из тога, тако да мислим да и кроз наручене новинске текстове те структуре покушавају да уруше углед БИА и дестабилизују земљу – каже он, и додаје да није заговорник теорије да то делом раде стране службе: – И те приче шире управо криминални кругови. Њима не одговара јака држава и пласирањем афера покушавају да дестабилизују земљу.
Тако шире неповерење грађана у БИА и то је познати модел субверзије. Има свакако и у свету оних којима не одговара да смо стабилна земља која иде чврсто према ЕУ и који би желели да нас виде као колонију која ратује за њихове интересе по Балкану и који покушавају да преко нас дестабилизују и регион и Европу.
Он посебно наглашава заслуге БИА и осталих служби, као и војске и полиције током мигрантске кризе:
– Људи из БИА који то раде заслужују сва признања, полиција је одрадила одличан посао, војска и све службе биле се бриљантне. БИА и наш систем су управо у мигрантској кризи показали да су озбиљни и то се многима не допада.
Без обзира на то ко су актери и који су им мотиви, обавеза службе је да идентификује све који нападима на тајну полицију заправо руше Србију и угрожавају стабилност и тешко обезбеђени мир не само у Србији, већ у целом региону. Ко су људи из сенке који нападајући Безбедносно-информативну агенцију заправо бране себе и своје криминалне активности покушаћемо да идентификујемо у наредним бројевима Експреса.
СЛУЖБА И ДРУЖБА
Саговорник Експреса открива да служба има понекад интерес да се у јавности појави одређена информација кад је интерес државе у питању. Одлуку о томе доноси сам врх службе, после чега се ангажује аналитика да се на задату тему направи чланак који се потом проследи одређеним медијима. На питање како се то ради, одговара да “са тим никада није било потешкоћа јер су већина главних уредника били сарадници службе”.
Такође открива неколико података о томе како је један оперативац отеран из службе јер је преко свог кума, уредника у тиражним дневним новинама, објавио хвалоспев о себи. Ипак, куриозитет је радник службе који је крајем ’90-их отпуштен из службе, после чега се запослио као новинар у недељнику (подаци и имена познати редакцији).
– Поверљиве податке које је објављивао у новинама достављао му је бивши колега из службе. Тако је, између осталог, у том недељнику освануо оригинални документ “Упитник о регрутовању сарадника у служби”. После извесног времена, бивши колега је напредовао готово до самог врха БИА, после чега је новинара поставио за свог заменика. То је био озбиљан преступ, али није санкционисан и поред унутрашње контроле – каже наш саговорник.
Иначе, један од првих текстова који је озбиљно забринуо службу био је када је у медијима осванула информација о пропалом тајном претресу стана једне безбедносно интересантне особе.
