Прочитај ми чланакМинистарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић похвалила се недавно историјским успехом Електропривреде Србије, наводећи да је добит ове компаније у 2023. премашила 800 милиона евра. Међутим, не само што је ЕПС за то време имао помоћ државе кроз позајмице и субвенције, већ су огромним приходима у великој мери допринели грађани, којима су рачуни за мање од годину и по дана поскупели четири пута, односно више од 34 одсто. А очито нису морали. Такође, значајно веће цене плаћа и привреда.
Питање је да ли би Електропривреда Србије 2023. годину завршила са енормним профитом који премашује 800 милиона евра, да то на свом џепу нису осетили грађани.
Анализа Нове економије показала је да је цена струје за привреду више него удвостручена у протекле две године, док је цена струје за грађане порасла скоро 50 одсто када се урачуна и повећање накнаде за обновљиве изворе.
Управо ова накнада је у августу 2022. године повећана за 83 одсто, а то је једна од ставки коју плаћамо у оквиру рачуна ЕПС-а. Само по том основу рачуни за становништво су увећани за десетак процената.
Поскупљење за поскупљењем
За 16 месеци струја је укупно поскупела четири пута, а само током прошле године имали смо три повећања. У септембру 2022. струја је поскупела за 6,5 одсто. Потом је као својеврсни „новогодишњи поклон“ дошло увећање цене 1. јануара 2023. године, од када су рачуни за домаћинства били већи за осам одсто.
Нови удар на џепове грађана уследио је већ у мају – тада је цена била увећана такође за осам одсто. Предах од поскупљења (и то само струје) грађани су имали свега пет месеци, јер је од 1. новембра струја поново поскупела и то за такође осам одсто.
Дакле, само у 2023. години цена киловат-сата за индивидуалне потрошаче у Србији повећана је за чак 24 одсто. Цена јефтиног црвеног киловат-часа, примера ради, у октобру била је 6,252 динара, а од новембра – 6,8319 динара. Када је реч о скупом црвеном киловат-час, његова цена је била 25,008 динара, а од новембра 27,3276 динара.
Иако су грађани љиути због високих рачуна, из ресорног министарства се хвале рекордним приходима. Тако је министарка Ђедовић Хандановић изјавила да је профит ЕПС у 2023. години био „историјски“, те да је износио више од 90 милијарди динара.
Тако су пред изборе оправдани бонуси од по 20.000 динара запосленима у ЕПС-у, упркос чињеници да је ова компанија само годину дана раније забележила нето губитак од чак 620 милиона евра.
„С поносом могу да кажем да смо коначно стабилизовали ЕПС и да је ово најбоља финансијска година у пословању предузећа од 2000. године. Професионални менаџмент већ даје резултате али основа сваког тако великог гиганта су радници и зато желимо да их на неки начин наградимо те ће због тога сви запослени у ЕПС-у али и ПроТенту добити по 20.000 динара, изјавила је тада министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, која је и председница скупштине ЕПС.
Губици увећани за стотине милиона евра
Какав год да је ЕПС резултат остварио, треба времена да се покрије огроман губитак из 2022. године.
Како је Нова већ писала, у финансијском извештају за 2022. годину, односно билансу успеха, могло се видети да је ова компанија имала нето губитак од чак 72,6 милијарде динара, што је око 620 милиона евра. ЕПС је заправо, у односу на 2021, током 2022. повећао губитке за чак 492 милиона евра.
Иначе, држава је гарант дугова ЕПС-а у износу од око 480,6 милиона евра. У пракси, то значи да ако ЕПС не буде могао да намири обавезе које има, то ће, уместо њега, да уради држава – новцем свих грађана.
Ово је једна од најбољих анализа тренутног хаоса на домаћој и међународној политичкој сцени.
Анђелковић: Само један, лак потез је довољан да сруши Вучићеву издају Космета! (ВИДЕО)https://t.co/6mYJLDg0vh
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 9, 2024
