Прочитај ми чланак
Сви они који о мени и о Социјалистичкој партији Србије данас говоре да смо њихова највећа грешка, или да смо највеће зло у Србији, ни сами у то не верују и сви они знају да ће трчећим кораком доћи у владу у којој се ја налазим, каже Ивица Дачић, премијер и лидер СПС-а, у разговору за „Политику” и поручује: „Никад не верујте политичарима кад кажу никад”.
Стејт департмент и аутоцензура
Амерички Стејт департмент оценио је да у Србији има притисака на медије и много аутоцензуре?
Ви новинари то сигурно најбоље знате.
За слободу медија су се, у принципу, борили сви медији у време Слободана Милошевића и ја сам на ту тему много осетљив, не желим да нас било ко враћа у време закона о информисању за који смо ми оптуживани.
Зато је важно да се успоставе јасна правила игре, све остало је онда ствар функционисања сваког појединачног медија и новинара.
Подсећам да је СПС био једини против Закона о информисању који је донет у време Бориса Тадића, на инсистирање Млађана Динкића, уз подршку ЛДП-а, а који је Уставни суд прогласио неуставним.
Свим странкама је СПС главна мета у кампањи, а СПС, такорећи, и не води кампању, изгледа да само Драган Марковић Палма ради за вашу коалицију, а СПС је тих, нема ни спотова?
Одлучили смо да нам кампања буде таква да се не такмичимо у надгласавању и вређању других, него у представљању резултата које смо остварили, јер сматрам да је кампања све оно што сам радио. Код нас постоји потпуно погрешна перцепција да се све решава кампањом, а да ништа између два изборна циклуса није постојало. Имао сам многе државне обавезе и ниједну нисам хтео да откажем због кампање.
Друго, не желим сада од грађана да тражим кредит обећавајући им да ћу да урадим нешто на шта ће они морати да чекају годинама. Хоћу да гарантујем грађанима да ће оно што смо добро радили бити настављено. Не треба кампања да траје дуго, као да људи не знају ко је шта радио и колико ко вреди…
Кампања је одавно почела, нема дана да се у таблоидима не пише о СПС-у, који је „ојадио Србију” и о Ивици Дачићу, који је, такорећи, шеф мафије…
Па, добро. То је уобичајени фолклор, који је постојао и на прошлим изборима, само је тада Тома Николић био мета. Нас сада терају да нам то у ствари буде тема кампање. За мене то није тема. Нека институције раде свој посао, а политичка борба треба да се води око тога какву Србију желимо, шта је политички програм који нудимо…
Зар није чудно да ваши коалициони партнери у Влади говоре о СПС-у као малтене криминалној организацији? А кад неко из СПС-а одговори, ви га, да тако кажем, ударите по прстима. Не сме ни да се одговори?
Није у томе да не сме да се одговара. Да се разумемо, ја са Александром Вучићем никада нисам имао такве врсте расправа, нити било какву свађу и за мене је битно то што Вучић и ја разговарамо, а било је различитих изјава са обе стране…
Није вам чудно што је бивши шеф вашег кабинета Бранко Лазаревић, ког повезују с Дарком Шарићем баш сад саслушан, што је полицијски инспектор Богдан Пушић изјавио да је Лазаревић рекао да сте га ви упознали с Родољубом Радуловићем из Шарићевог клана? Зар вам то не личи на оно што је рекао Драган Марковић Палма, да вам је „напаковано”?
Политизација тог случаја настала је давно и нема никакве везе са односима у садашњој коалицији. Тај случај, од његовог настанка, прати инструментализација, зато је важно да се све истражи до краја, а ја немам разлога да се тога плашим, напротив. Наравно, лоше је што се и мени и партији наноси штета, али не могу да кажем да било ко ту тему политички злоупотребљава, јер није Вучић, кад је покренут процес, о томе одлучивао, као ни о тајмингу…
Прокоцкане шансе
Потпредседница СНС-а и министарка у вашој влади Зорана Михајловић је рекла да је Дачић прокоцкао све шансе а проблеме Косова, криминала и корупције гурао под тепих?
Да ли је неко прокоцкао шансу, не пита се Зорана Михајловић, већ народ.
Свакако није коректно на такав начин разговарати с коалиционим партнером.
У сваком случају, то схватам као део предизборне кампање.
Много сам удараца истрпео, па није важно шта је рекла Зорана Михајловић.
Био сам на Хиландару па бих цитирао Библију у којој пише да свако треба прво да извади трун из свог ока, да би вадио трун другима.
Свако нека носи свој крст, не желим да кажем ништа лоше о онима с којима сам сарађивао.
Кад бих пљувао људе с којима сам седео у влади, то би значило да пљујем себе.
Али у Вучићевом предизборном споту се каже да се на изборима одлучује између СНС-а и тајкуна. Ако је тако, за ког тајкуна гласа онај ко гласа за СПС?
Не бих коментарисао спотове других странака. Свако у кампањи истиче резултате. Ја сам поносан на то што смо почели преговоре са ЕУ, то је, можда, највећи успех после Другог светског рата, а то се не би десило да није било Бриселског споразума и дијалога с Приштином.
Позитивно је оцењена и борба против корупције и криминала, природно је да странке и лидери који су у томе учествовали то истичу као свој резултат. Треће, у Србији се, можда, не доживљава, како треба то што је промењена слика Србије у иностранству, Србији се верује…
Промењена је слика и Србији се верује кад треба да гарантује спровођење Бриселског споразума, али јој се не верује кад гарантује да ће Оливер Ивановић бити доступан органима у Приштини, ако га пусте да се брани са слободе? Наш бивши кошаркашки ас Предраг Даниловић каже да смо постали држава без имало самопоштовања…
Пошли смо с веома лоше позиције. У старту су нас третирали као лоше момке, а стигли смо дотле да у преговорима Кетрин Ештон нећу да кажем да буде на нашој страни, али да има разумевања за наш став и да веома оштро каже приштинској страни да је то што они траже безобразлук и да у званичном извештају напише да Србија није крива што није постигнут договор у правосуђу.
Знам да је то мало, али, с друге стране, они су хтели да то буду технички преговори о томе шта ми све треба да предамо, а они су се претворили у озбиљне политичке разговоре, који ће довести до формирања заједнице српских општина.
У том смислу сам рекао да је промењен имиџ Србије, она више није означена као кривац.
Нико нас не тера, ми доносимо одлуке, уважавајући ситуацију, уз консултације с нашим пријатељима из ЕУ.
Добили смо одређени маневарски простор што је позитивно и даје нам могућност да се изборимо за више у даљим разговорима.
Наши пријатељи из ЕУ су нам оспорили гасовод „Јужни ток”, који је од огромног економског интереса за Србију. Шта се догађа с тим пројектом, да ли је све остало на заваривању једне цеви?
Највеће зло и грешка
Како доживљавате изјаве Бориса Тадића да сте његова највећа грешка и Чедомира Јовановића да сте највеће зло за Србију, али и изјаву Дарка Худелиста, хрватског новинара и пријатеља Александра Вучића, да „Дачић страшно нервира Вучића”?
Што се тиче највеће грешке и зла, мислим да су сви они део исте приче…
Које приче?
Приче оних који су настали из некадашњег ДОС-а, који не могу појединачно да направе неки добар изборни резултат.
Труде се да истакну међусобне разлике, а једино што их спаја јесте напад на мене. Какав је то напад на власт, ако нападате само слабију странку у власти?
Ствар је потпуно јасна, сви они желе да буду део будуће власти, што је легитимно, али за то треба да се изборе на изборима.
Уколико у томе успеју, а Александар Вучић и вас и њих позове у владу, хоћете ли моћи да седите с њима у њој?
Они ни сами не верују у то што причају, а камоли грађани.
Сви они знају да ће трчећим кораком да дођу у сваку владу у којој се ја налазим.
Ја сам се због њих свађао са Вучићем.
Тадић ме је посвађао, јер је тражио да не буде Вучић градоначелник Београда, него Драган Ђилас, да би сада причао о Ђиласу као о својој највећој грешци.
Ја сам увек био колатерална штета у свему томе, према томе не верујте политичарима кад кажу никад.
Те правне спорове треба да реше Русија и ЕУ. А, „Јужни ток” је наш интерес и он ће се градити. Имао сам прилику да се видим с Владимиром Путином на затварању Олимпијских игара у Сочију. Нисмо имали радни састанак, али смо петнаестак минута разговарали о нашим односима, докле се стигло с „Јужним током”…
Па докле се стигло?
Направљен је пројекат, донет је просторни план, треба да буду одређени извођачи радова… Било је одређених проблема због распуштања парламента, што се тиче финансирања. Ми немамо новца за српски део „Јужног тока”, а ако бисмо узели кредит уз државне гаранције, противи се ММФ.
Али, пре месец дана сам се договорио са Алексејем Милером да то решимо тако што ће Русија финансирати српски део, а то ће бити враћено кроз наплату такса.
Тања Мишчевић, главни преговарач са ЕУ, изјавила је да врло брзо мора да се разговара о промени наше спољне политике у области безбедности. Значи ли то улазак у НАТО и шта СПС мисли о томе?
Никада нисмо о томе разговарали, нити је то поменуто у преговорима, а у свим важним разговорима око тога сам и ја учествовао, као и Вучић, и наш је став био заједнички. Прво, на крају процеса преговора, народ ће морати на референдуму да се изјасни да ли прихвата то што смо испреговарали са ЕУ.
Што се тиче НАТО-а, никаквих идеја није било о томе да ми морамо да променимо став према НАТО-у што се тиче чланства. Ми желимо добре односе са НАТО-ом, важан нам је Кфор на Косову, разговарали смо о томе да Кфор гарантује да нека будућа војска Косова не може да уђе на север Косова без одобрења Кфора.
Нама је у интересу да имамо добре односе са НАТО-ом и кроз Партнерство за мир, али о чланству нико не мисли и о томе, наравно, мора народ да одлучи на референдуму. Никад не реци никад, али у овом тренутку нема потребе за тим.
Избори су све ближе, а ви тражите и председничке, зашто?
Помињао сам председничке изборе из два разлога…
Наљутио вас је Тома Николић…
Ма, не. Кад се расправљало о парламентарним изборима, као аргумент за њих истицана је промењена слика Србије. Ако је то разлог, онда су потребни и председнички.
Ваши коалициони партнери су као главни аргумент за парламентарне изборе истицали потребу да се убрзају реформе. Ви сте тврдили да нисте кочничари реформи да бисмо сада, практично, признали да сте били јер сте рекли да ћете бити брана за реформе које би биле на штету грађана. Јесте ли ви били препрека за Закон о раду, који су синдикати прогласили за робовласнички, или бисте за њега гласали да није било избора?
Сигурно да СПС није био кочничар реформи кад је реч о ономе што је званични програм Владе. Никада се није десило да не постигнемо договор око неког закона. Проблеми су настали у последњих пет-шест месеци, око неколико закона који нису прошли одговарајуће механизме.
Они чак нису стигли ни до тог политичког нивоа да бисмо ми уопште могли да кажемо јесмо ли „за” или „против”. Кад хоћете да кажете да сте бољи од других, ви кажете да сте за реформе, али потребно је рећи за какве реформе.
Нису све реформе добре, има и лоших. Какве су то реформе које су пре 14 година оставиле 800.000 људи без посла?
То је као да кажете да је доктор одлично урадио операцију, али је пацијент умро. Ако треба да донесемо закон о раду, у коме ће права радника бити на нивоу оних у Пакистану и у Авганистану, наравно да неће имати нашу подршку.
Али, уважавамо и економску реалност и потребу да се штеди, само тражимо да се то уподоби са оним што постоји као принцип, као правна и социјална тековина у ЕУ.
(Политика)
