Прочитај ми чланакЗбог високих или чак скривених примања, на мети јавности углавном су били директори јавних предузећа, док се пажња готово није ни усмеравала на државне функционере, нарочито на други или трећи "ешалон".
Фото: Фонет/Слободан Миљевић
* Најпрофитабилније је место у неком од управљачких тела НИС-а, али издашне су и банке у државном власништву као и фондови који се дотирају из буџета, попут ПИО или Фонда за развој
Због високих или чак скривених примања, на мети јавности углавном су били директори јавних предузећа, док се пажња готово није ни усмеравала на државне функционере, нарочито на други или трећи „ешалон“.
Међутим, и површан поглед на податке Агенције за борбу против корупције указује да у великом броју случајева ту није реч о скромним платама које носи позиција и неком од министарстава, јер се те плате „обогаћују“ и разним додацима.
У врху листе, са укупним примањима која месечно готово да достижу пола милиона динара (или, коме је тако лакше, око 4.000 евра) је Ненад Мијаиловић, државни секретар у Министарству финансија, иначе задуженом за штедњу и свођење наше прекомерне потрошње у одржив оквир. Мијаиловић прима уобичајену секретарску плату од 84.590 динара, али уз њу још и надокнаду од читавих 410.000 које му припадају јер је председник Управног одбора Скупштине акционара НИС-а.
Значајно иза њега, са зарадом од преко 348.000 је Мирјана Ћојбашић, из истог министарства, која према подацима са сајта Агенције, осим основне плате од 126.000, прима и надокнаду за место председнице Управног одбора Комерцијалне банке, од 176.550 динара и још 45.756 динара као чланица Скупштине Развојног фонда Војводине, тако да месечно сакупи износ од 348.306 динара.
Ни у Министарству привреде претерано не заостају, па тако Милун Тривунац осим примања државног секретара од 85.000 динара, добија надокнаду за место председника надзорног одбора ЈП Електромреже, од 40.000, затим још 40.000 јер је у комисији за оцену кредита при Фонду за развој, док као члан преговарачког тима са ЕУ има додатних 36.000 па му месечна примања достижу 221.000 динара.
Иза њега је секретар у истом министарству, Радоје Савићевић, са 125.000 основне плате, чему додаје још 31.500 због чланства у комисији при Агенцији за лиценцирање стечајних управника, и још 36.000 као члан Комисије за јавно-приватно партнерство. Месечна зарада достиже му 192.000 динара.
И Имре Керн, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, не може да се пожали на зараду, јер осим 84.000 које „вуче“ то радно место, за чланство у Управном одбору ПИО фонда добија 64.000 динара, док му надокнада за одвојен живот износи 38.000, што укупно за месец дође 186.000 динара.
Следи га Драган Стевановић, опет из Министарства привреде, који стиже до 179.000, јер као државни секретар има 86.949 динара, на шта би требало додати још 54.040 динара јер је председник Комисије за јавно-приватно партнерство, а и 38.374 динара добија за живот одвојен од породице.
Убедљиво највећи број, чак шест државних секретара има Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али осим Драгана Поповића, који месечно зарађује 161.000 јер уз секретарску плату од 110.000 има и додатак од 51.000 за чланство у ПИО фонду, сви остали, бар према подацима са сајта Агенције, имају примања нешто мања од двоструког републичког просека – између 80.000 и 90.000 динара.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, секретар Миодраг Поледица сакупи месечно 160.000 јер осим основног примања од 88.000 добија као члан Комисије за јавно приватно партнерство још 36.000 и исто толико као члан тима за преговоре са ЕУ. НЈегова колегиница из истог министарства, Александра Дамњановић, не премашује 130.000 јер осим плате која је 90.000 само је још члан комисије у Фонду за развој, где добија 40.000 динара.
