„Желим да позовем све грађане у Србији да дођу и виде колико је лепо“ – то је укратко политички програм текућег режима.
Сажео га је и прецизно изнео сам Вучић, када је у суботу свечано отворио једну стамбену зграду у Београду (на води). Шта је тачно лепо, остало је неизговорено. Можемо да нагађамо на шта се мислило – на фасаду, или на ходнике и заједничке просторије (базен и теретану) у згради, или на станове, или на околину, или на поглед с прозора и терасе…
Даље већ можемо да замислимо: сваког јутра на улазу у зграду окупља се група радозналих житеља Србије вољних да уживају у лепоти. Дочека их водич (рецимо управитељ зграде или Вучић лично) и заједно крећу у обилазак. Бућну се у базену, провежбају у теретани а онда крену у индивидуалне посете по становима да баце поглед с терасе или прозора. На крају туре, на растанку, љубазни водич или Вучић сам поздрављају их речима – ви овако никада нећете живети, али сте барем видели колико је лепо.
У пристојним земљама то се не ради. У пристојним земљама легитимни представници грађана или народа (тамо су грађани и народ синоними) отварају школе, аеродроме, путеве, болнице… – објекте, дакле, важне за заједничко добро житеља тих (срећнијих) земаља. Нигде легитимни представници народа не отварају ни фабрике ни стамбене зграде, ако су фабрике приватне, а станови нису социјални. Јер, нема доброг разлога да особе које се старају за заједничко добро позивају грађане да славе реализацију нечијих приватних интереса (колико год да су ти интереси легитимни и у другом или трећем кораку заиста важни и за опште добро).
Некада су се овде свечано отварале фабрике јер су биле у такозваној друштвеној својини: церемонијом отварања симболично се стављало на знање да оне (наводно) припадају свима, то јест самом (радном) народу. Када пак Вучић отвара приватне фабрике и стамбене зграде, то само показује колико је ова земља постала јадна а текућа власт неспособна да створи услове да житељи Србије пристојно живе и раде.
Како је позвао житеље Србије да дођу и виде колико је лепо у Београду (на води), Вучић би сваки пут када отвори неки приватни погон могао да позове људе да дођу и виде како то изгледа када неко има посао и ради. Могао би режим да оснује и туристичку агенцију која би водила људе да им покаже како би живот могао да изгледа. То би био последњи корак у реализацији политичког програма клике на власти: никада нећете живети пристојно, али можете да гледате – то је Вучићева порука грађанима Србије.
Првим станарима свечано отворене стамбене зграде Вучић је обећао и шампањац. Није било довољно што су због њиховог стана неким другим људима нелегално срушене куће; није било довољно што је због приватних интереса инвеститора и власника станова у тој стамбеној згради измештена главна железничка станица и раштркана широм Београда у још недовршене станичне зграде; уз све то, председник државе лично ће им послати и шампањац. Мање сретни житељи једног другог насеља у Београду уместо шампањца су од власти добили црквену брвнару.
ВУЧИЋ: Честитам Колинди, нека се братими са Албанцима, а ми ћемо… https://t.co/AS7qMzm1Zo
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 20, 2018
Не верујем да је тим људима икада пало на памет да од Вучића очекују шампањац, али се вероватно нису надали ни брвнари, макар она била и православна. На њихово негодовање, Вучић одговара – ако вам досади поглед на брвнару, увек можете да се спустите на Саву и видите колико је лепо. Нама пак остаје да се питамо у чему је разлика између житеља два насеља, па једни добију шампањац а други шиканирање.