Прочитај ми чланак
Европска унија ће од Београда на путу интеграција очекивати усклађивање спољне политике са Бриселом.
Највећи изазов са којим ће се Србија сусрести на даљем путу европских интеграција биће економија, оцењује у разговору за „Политику” португалски државни секретар задужен за европска питања Бруно Масаис.
„Земљи су неопходне велике привредне реформе, а то је на крају крајева и оно што грађани очекују од владе. Потом, потребна је правна и политичка реформа, а истакао бих и реформе правосудног и медијског сектора. Наравно, један од главних изазова остаће као и до сада питање Косова и наставак дијалога Београда и Приштине.”
Не помињете усклађивање спољне политике Србије са спољном политиком Европске уније?
Најпре желим да кажем да није неопходно потпуно слагање свих чланица када је реч о питањима спољне политике. Присуствујем састанцима на којима се расправља о дипломатским активностима Европске уније и тамо могу да се чују веома различити ставови. ЕУ не представља потпуну уравниловку ставова, нама је неопходно да чујемо различита мишљења и да имамо дискусију. Са друге стране имамо нешто што се зове заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ. Под тим се подразумева да улазак у ЕУ не значи само улазак у једну економску зону већ то значи и заузимање заједничког става према неким питањима. Дакле, у будућности ће бити неопходно да Србија усклади своју дипломатију са основним европским ставовима.
Можете ли да будете мало одређенији?
Сада, на пример, имамо украјинску кризу, али постулат о заједничкој спољној и безбедносној политици увелико превазилази тренутне оквире. То је правац дефинисан на дуге стазе и њега треба да се придржавамо у свим потенцијалним будућим међународним кризама. Земље чланице морају да имају заједнички став према великим питањима јер се тиме ЕУ чини јачом.
Да ли вам се у том смислу чини одржива спољна политика Владе Србије према Русији и истовремени останак на путу европских интеграција?
На дуге стазе то је немогуће. Ипак, мислим да је потребно извесно време да би у потпуности био окончан процес уједначавања спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ. Такође, у погледу важних међународних питања, какво је, рецимо, питање Украјине, инсистираћемо на већем прилагођавању вашег става. За такав процес је неопходно да прође неко време, можда и неколико година, али веће подударање је и циљ целог процеса.
БРУНО МАСАИС, португалски државни секретар задужен за европске односе
Будући да се интересујете и за људска права, како бисте упоредили стање на том пољу у Србији са ситуацијом у другим европским земљама?
Прво треба истаћи да свака земља има проблем са људским правима, а да бисте говорили о било ком појединачном примеру потребно је да врло добро познајете ситуацију на терену. Ја нисам у потпуности упознат са стањем у Србији.
Ипак, на путу интеграција у ЕУ Србију очекује неколико главних захтева када је реч о људским правима. Важно је да су права грађанима гарантована правосудним системом и да се у медијима обезбеди различитост мишљења и ставова. Из разговора са представницима ваше владе стекао сам утисак да је у тим областима постигнут велики напредак, што је прилично охрабрујуће.
Када говоримо о људским правима некако се намеће случај Војислава Шешеља, који је 11 година у притвору Хашког трибунала, чиме су очигледно нарушена његова људска права. Зашто се не оглашава нико из ЕУ?
Не могу да кажем много о томе, али оно шта знам јесте да међународна заједница интензивно ради на питању међународне правде и још много тога треба да буде унапређено. Слажем се са идејом међународних кривичних судова и мислим да је њихова улога веома важна, а то се показало и у случају бивше Југославије. И тај случај који помињете такође показује да још много тога треба да буде унапређено. Међународни судови треба да буду бржи и да у неким случајевима имају више надлежности.
Да ли сте некада у европским институцијама расправљали о случају „Шешељ”, јер у околностима у којим се он налази делује прилично цинично проповедати идеју међународне правде?
О овом случају моје колеге из Брисела и ја нисмо никада дискутовали.
(Политика)
