Европска унија ће од Београда на путу интеграција очекивати усклађивање спољне политике са Бриселом.
Највећи изазов са којим ће се Србија сусрести на даљем путу европских интеграција биће економија, оцењује у разговору за „Политику” португалски државни секретар задужен за европска питања Бруно Масаис.
„Земљи су неопходне велике привредне реформе, а то је на крају крајева и оно што грађани очекују од владе. Потом, потребна је правна и политичка реформа, а истакао бих и реформе правосудног и медијског сектора. Наравно, један од главних изазова остаће као и до сада питање Косова и наставак дијалога Београда и Приштине.”
Не помињете усклађивање спољне политике Србије са спољном политиком Европске уније?
Најпре желим да кажем да није неопходно потпуно слагање свих чланица када је реч о питањима спољне политике. Присуствујем састанцима на којима се расправља о дипломатским активностима Европске уније и тамо могу да се чују веома различити ставови. ЕУ не представља потпуну уравниловку ставова, нама је неопходно да чујемо различита мишљења и да имамо дискусију. Са друге стране имамо нешто што се зове заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ. Под тим се подразумева да улазак у ЕУ не значи само улазак у једну економску зону већ то значи и заузимање заједничког става према неким питањима. Дакле, у будућности ће бити неопходно да Србија усклади своју дипломатију са основним европским ставовима.
Можете ли да будете мало одређенији?
Сада, на пример, имамо украјинску кризу, али постулат о заједничкој спољној и безбедносној политици увелико превазилази тренутне оквире. То је правац дефинисан на дуге стазе и њега треба да се придржавамо у свим потенцијалним будућим међународним кризама. Земље чланице морају да имају заједнички став према великим питањима јер се тиме ЕУ чини јачом.
Да ли вам се у том смислу чини одржива спољна политика Владе Србије према Русији и истовремени останак на путу европских интеграција?
На дуге стазе то је немогуће. Ипак, мислим да је потребно извесно време да би у потпуности био окончан процес уједначавања спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ. Такође, у погледу важних међународних питања, какво је, рецимо, питање Украјине, инсистираћемо на већем прилагођавању вашег става. За такав процес је неопходно да прође неко време, можда и неколико година, али веће подударање је и циљ целог процеса.
Будући да се интересујете и за људска права, како бисте упоредили стање на том пољу у Србији са ситуацијом у другим европским земљама?
Прво треба истаћи да свака земља има проблем са људским правима, а да бисте говорили о било ком појединачном примеру потребно је да врло добро познајете ситуацију на терену. Ја нисам у потпуности упознат са стањем у Србији.
Ипак, на путу интеграција у ЕУ Србију очекује неколико главних захтева када је реч о људским правима. Важно је да су права грађанима гарантована правосудним системом и да се у медијима обезбеди различитост мишљења и ставова. Из разговора са представницима ваше владе стекао сам утисак да је у тим областима постигнут велики напредак, што је прилично охрабрујуће.
Када говоримо о људским правима некако се намеће случај Војислава Шешеља, који је 11 година у притвору Хашког трибунала, чиме су очигледно нарушена његова људска права. Зашто се не оглашава нико из ЕУ?
Не могу да кажем много о томе, али оно шта знам јесте да међународна заједница интензивно ради на питању међународне правде и још много тога треба да буде унапређено. Слажем се са идејом међународних кривичних судова и мислим да је њихова улога веома важна, а то се показало и у случају бивше Југославије. И тај случај који помињете такође показује да још много тога треба да буде унапређено. Међународни судови треба да буду бржи и да у неким случајевима имају више надлежности.
Да ли сте некада у европским институцијама расправљали о случају „Шешељ”, јер у околностима у којим се он налази делује прилично цинично проповедати идеју међународне правде?
О овом случају моје колеге из Брисела и ја нисмо никада дискутовали.
(Политика)