Прочитај ми чланакБез икакве дилеме, највеће историјско страдање Срба догодило се на простору некадашње Независне државе Хрватске, геноцидне творевине настале за време Другог светског рата.
Нажалост, први снимљени филм који широко у јавности говори на ову тему, дошао је на филмско платно тек 76 година касније. Не улазећи у квалитет филма „Дара из Јасеновца“, а ни у појединачне филмске укусе, сам филм је важан почетак борбе да се сазна истина о страдањима Срба, Јевреја и Рома у НДХ.
Само пуна истина у домаћој и међународној јавности о ономе што се догодило у Јасеновцу, али и на простору читаве некадашње НДХ може спречити нечији нови покушај да то понови. Такође, филм није уперио мржњу према било коме нити је у питању медијска пропаганда, како то желе да представи појединци или одређени медији у свету, желећи да сакрију истину, вероватно из само њима знаних разлога. А стварност у НДХ је била много више болнија него што је и приказана у филму.
Када све ово знамо, када је филм добио и финансијску и сваку другу подршку од стране актуелне власти, управо њима постављамо питање: зашто су одбили да донесу „Резолуцију о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата“, а коју је још 14. новембра 2016. године у Народној скупштини Републике Србије поднела посланичка група Двери?
Када је у питању највеће страдање српског народа, лицемерју не сме бити места. Или ћемо се свим снагама борити да и домаћа и међународна јавност сазнају за сву патњу и страхоте кроз које је прошао српски народ или ћемо о томе и даље ћутати. Надамо се да је филмом „Дара из Јасеновца“ почео крај ћутању на ову тему и да овај пројекат неће бити једино што је Србија учинила на пољу сазнавања истине на простору НДХ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 20, 2021
