Не постоји ниједна институција почев од владе, свих министарстава, социјалних институција, школства, цивилног сектора, међународних мисија, која сме да негира одговорност за оволико насиља.

Само са становишта мајке смемо се усудити да коментаришемо протекле догађаје, масакр, убиство мајке пред сином. Сигурно је да се држава не бави системски ни једним јединим реалним проблемом, па ни овим. Министар унутрашњих послова је пожурио да оправда свој сектор, социјална служба има свој приступ, док сведочење родитеља убијене показује сав јад и незаштићеност обичног човека.

А како би било да свако од нас преузме део одговорности? Да променимо лошу праксу лоших ђака? Годинама на одговорна места долазе приучени, бахати кадрови, који услед незнања и несигурности своју фрустрацију испољавају надменошћу, мобингом и заташкавањем. Бојим се да је ово само почетак логичних последица партијског запошљавања, куповине диплома, медијског силовања ума.

Да ли је могуће да Министарство културе и удружења новинара не могу да стану на крај одвратним насловним странама дневне штампе са још одвратнијим порукама и насловима. Има ли иједно име и презиме да се прецизно наведе као кривац за овакво стање судства?

Шта нас спречава да примењујемо Маријин закон? Сви смо одговорни за стање у друштву, а мени се ипак чини да већина нас разуме у коликој смо дубиози и прижељкује хуманије, поштеније и пристојније друштво. Ако држава одлучи да почне да се бави проблемима свог народа и у први план стави добробит својих грађана и дијаспоре, свако од нас ће радо дати свој допринос.

Не постоји ни једна институција почев од Владе, социјалних институција, школства, цивилног сектора, међународних мисија, која сме да негира одговорност за оволико насиља. За оволико акумулираног незадовољства економским и социјалним стањем у држави, за које се не знак када и у ком облику ће експлодирати, одговорни смо сви, али највише и пре свега држава са својим институцијама, неупотребљивим законима, небригом за обичног човека.

За почетак, Министарство за рад и социјална питања треба да води жена, суд мора да драстичним казнама и брзим пресудама да свој допринос, Народна скупштина да прилагоди законе а извршна власт да обезбеди њихову примену. Све док се то не деси народ ће бити препуштен сам себи, на милост и немилост силеџијама и сецикесама.

Извор: dveri.rs

Ознаке: Маријин закон, српски медији, Српски покрет Двери, Црна хроника