Прочитај ми чланакПоводом годишњице војно-терористичке акције Хрватске војске „Олуја”, над Српском Крајином, почетком августа 1995.г, када је из Далмације, Баније, Лике и Кордуна у Србију, Црну Гору и Републици Српској протерано преко 250 хиљада Срба, са једином кривицом што су Срби, Демократска станка Србије је издала следеће саопштење које преносимо у целости:
Фото: Ројтерс
Србија у жалости обележава годишњицу „Олује“ као Дан сећања на страдале и прогнане Србе, а Хрватска слави у весељу дане убиства и прогона Срба као свој државни празник – Дан победе и домовинске захвалности.
Већ самим називом свог државног празника, којим се слави улазак хрватске војске у Книн праћено убиством преко 2000 српских цивила и протеривањем преко 250 хиљада, данашња Хрватска упућује поруку да и за њу Србима, некада конститутивном народу, Хрватска не може да буде домовина и да су у њој непожељни.
Ове године 5. август се у Хрватској слави у знаку повампиреног усташтва , релативизације борбе хрватских антифашиста и немуштости Европске уније, а у Србији обележава уз шизофрено понашање Владе, чији поједини представници оштре патриотску реторику, док други преузимају улогу регионалних миротвораца који свакоме све опраштају.
У Хрватској се, на жалост, оживљавање нацизма одвија искрено, бурно и без значајнијег отпора. У Србији су реакције контадикторне и неискрене и одражавају збуњеност и немирну савест оних који су на власти били и 1995. године, када су имали нечасну улогу у ратним збивањима у Крајини и када су српским страдалницима у избегличким колонама окренули леђа на најбруталнији, нељудски начин.
Дужност српске Владе није ни да глуми миротворство и ритуално поклања букете цвећа хрватским званичницима, ни да се са њима надмеће у оштрини реторике, понајмање истовремено. Дужност је српске власти да одлучно инсистира на решавању бројних отворених питања између Србије и Хрватске, од којих је велики број последица етничког чишћења спроведеног акцијом „Олуја“: непостојање услова за одржив повратак изгнаних, питање доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузетих станарских права, обнове десетине хиљада срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, повратак одузетог пољопривредног земљишта…
