Прочитај ми чланак

Црна Гора кључа, а Мило и Вучић као “близанци”

0

Црна Гора је почетком године усвојила Закон о слободи вероиспосвести, што је покренуло питање имовине Српске правослевне цркве и подигло националне тензије. Сукоби, протести, хапшења и атмосфера која се често описује као "на граници грађанског рата". Све то, чини се, као да не ремети односе двојице лидера - Александра Вучића и Мила Ђукановића. Саговорници Нова.рс примећују да је реч о "близаначким" режимима који су успоставили неку врсту "мировне коегзистенције".

“Опште је познато да су Вучић и Ђукановић веома блиски полтички пријатељи. Постоји теорија да је њих повезао посао и Станко Суботић Цане, да су у ствари, Цанетов новац и Ђукановић помогли Вучићевој напредној странци да дође на власт у Србији и смени Бориса Тадића. Много је прича о политичким и пословним везама ове двојице, они имају неке заједничке пословне партнере који су веома угледни и у Србији и у Црној Гори. Очито да је та спрега политике и бизниса веома јака код њих”, констатује Милка Тадић Мијовић из Центра за истраживачко новинарсво у Црној Гори.

Она истиче и да су два политичка режима веома слична, па, како каже, Вучић и Ђукановић владају на исти начин – опресијом према медијима и политичким опонентима, монополима у економији и контролом великог бизниса.

“То су по мом суду близаначки режими, а то се види и по извештајима које о ове две земље праве релевантне организације и институције од ЕУ до Фридом хауса који је обе земље сврстао у хибридна друштва”, указује наша саговорница.

Тадић Мијовић сматра да су то ауторитарни режими и оцењује да постоје забрињавајући трендови и у једној и у другој земљи.

Ипак, примећује и поједине разлике.

“У Црној Гори није било демократске смене власти, а Србија је то искусила неколико пута од слома Берлинског зида. У Србији, ипак, постоје некакви механизми да се власт смени, или су макар постојали, а у Црној Гори томе се тек надамо. Ђукановић је овде на власти већ три деценије”, каже Тадић Мијовић.

Она, ипак, констатује да се и у Србији и у Црној Гори, пажња, уместо кључних проблема као што су економија, владавина права, борба против корупције, сада пребацује на теме и наратив који одговара и једном и другом, и Вучићу и Ђукановићу.

“Ми смо се на неки начин вратили у предреферендумску Црну Гору у којој је главно било питаје идентитета и односа са црквом, уместо да се бавимо кључним питањима. Вучић, са друге стране, покушава да изиграва неког заштитника Срба у Црној Гори, притом пазећи на Ђукановића, то, такође, није добро. Мислим и да и једни и други треба да се окренемо споственим проблемима, да Вучић не може да штити Србе у Црној Гори, да то једино могу да раде они сами скупа са свим осталима и да ова земља треба да буде земља свих, а не да је неко чува из Србије”, поручује црногорска новинарка.

Она позива на смиривање тензија и апелује да се свака земља посвети решавању својих проблема.

“Не треба да изигравамо патерналисте, као што Вучић покушава да изиграва. Иако је он нежнији према Ђукановићу, он, ипак, покушава да штити Србе у Црној Гори а изиграо их је кад год је то било могуће”, закључује Милка Тадић Мијовић.

Јакшић: Лични однос Вучића и Ђукановића обавијен мистеријом

И спољнополтички коментатор Бошко Јакшић примећује да је реч о лидерима две “хибридне државе” на Западном Балкану, челним људима две земље које су на најнижем степену демократског развоја. Констатује и да постоји мистерија која обавија лични однос Вучића и Ђукановића.

“Искључиво објашњење је да се ради о двојици аутократских лидера са јаким националистичким набојем. Вучић је тај набој имао раније, Ђукановић га је стекао покушавајући да ојача сопствену државу”, анализира Јакшић.

У изјави за наш портал он запажа и да Вучић и Ђукановић, током тензије која траје месецима, избегавају да се оштрије огласе.

“Вучић је баражну ватру препустио таблоидима и телевизјама са националним фреквенцијама, неким својим политичким јуришницима. Ђукановић се мало оглашава, премијер Душко Марковић углавном реагује на изјаве Вулина или Дачића. Постоји један део мистерије који обавија лични однос Ђукановића и Вучића у овом тренутку. Да ли је то респект двојице ауторитараца који се добро познају, имају исту природу и модел политичке владавине, иста средства користе и онда знају да им се не исплати да уђу у ту врсту конфликта, јер увек ће друга страна открити ово што прва страна не би волела и обрнуто?”, пита се наш саговорник.

“Мислим да су они успоставили неку врсту личне мировне коегзистенције, препуштајући својим сарадницима да вој војују”, закључује Јакшић.

Састанак са Србима из Црне Горе: Дипломатске поруке

О Вучићевом политичком балансирању, може да сведочи и данашњи састанак са представницима Срба у Црној Гори који је одржан путем конференцијске везе. У порукама након тог разговора, Вучић се обратио дипломатском тоном, а Ђукановића је поменуо кратко, када је рекао “да може да преговара са председником Црне Горе, али се плаши да другачије разумеју позиције државе и (српског) народа”.

“Србија поштује Црну Гору као државу, али мора да буде уз свој народ и цркву и не може да занеми и да ћути због свега што се дешава њеним људима, изјавио је између осталог председник Србије Александар Вучић о дешавањима у Црној Гори.

Председник је, како наводи, у разговору рекао, да је обавеза Србије да помогне у очувању националног и верског идентиета и очувању језика Срба у Црној Гори.

“Наставићемо са разговорима и ускоро ћемо се видети у Београду” најавио је Вучић. Додао је да ће до тог састанка доћи кад се укину мере у вези са коронавирусом, а сусрету ће присуствовати патријарх Иринеј, као и званичници Републике Српске Милорад Додик и Жељка Цвијановић

Председник је рекао и да су му саговорници из Црне Горе пренели бојазан у погледу будућности српског народа у тој држави:

“У том разговору чуо сам чак и страх да неко може да планира да решава проблем са нашим народом на исти начин као што је решавано у другим деловима Југославије. Не верујем, нити желим да верујем да се то планира, али сам забирнут као председник Србије”, рекао је Вучић и указао да у Црној Гори, на пример, предстоји попис становништва, у којем се може догодити да “нестане” Срба.