ЧЕДОМИР АНТИЋ: Отворено писмо г. Владимиру Павићевићу

08:45 25.06.2019.

Да ли разумијете да лицемјерним и неправедним понашањем изазивате револт који није добар нити за једног актера политике у Србији

Уважени гоподине Павићевићу

Фото: Медија центар

Пишем Вам отворено писмо зато што вјерујем да јавност Србије треба да зна. Ви сте господине Павићевићу током претходних дана наступали у српској јавности. Упркос чињеници да сте на челу партије, која је свој програм и идеологију сабрала у свом називу „Црногорска“, нисте се одредили према прогону и сваковрсном обесправљивању српског народа у Црној Гори.

Господине Павићевићу, да се не одредите према очигледној неправди Ваш је избор и право. Међутим, лицемјерно је да тако поступите баш Ви. Тврдити да је кривица на обије стране и наставити са грађанистичким и мондијалистичким мантрама које сте заступали када сте живјели у Београду, представља изнад свега исмијевање грађана Србије. Ви сте, господине Павићевићу, у тој „националистичкој“, „ратнозлочиначкој“ и „ксенофобној“ Србији као странац туђе, на рушевинама Његошеве капеле на Ловћену изграђене, нације, за само десетак година постигли максимум каријерних могућности једног човјека. Стекли сте држављанство, завршили факултет – колико се сјећам бесплатно – постали сте универзитетски професор, дошли сте на чело једне угледне и богате невладине организације, скућили сте се, изабрани сте у Народну скупштину Републике Србије. Ви данас тврдите како сте спона двије државе, будући да имате и држављанство Црне Горе и држављанство Србије.

У младости сам се борио против оних који су на Факултету политичких наука у Београду основали удружење које је између осталог пребрајало ваше сународнике који су се домогли професорских мјеста. Била је то моја грађанска дужност. Да ли је Ваша грађанска дужност да данас – када сматрате за добро и згодно да нас савјетујете да разговарамо са човјеком чије силеџије батинају опозиционаре и пале куће новинара и када нам говорите о везама Србије и Црне Горе – подигнете и свој глас зато што на Универзитету Црне Горе практично нема Срба? Зато што у Вашој држави Црногорац има шест пута више могућности да се запосли него Србин. Да ли Вам пада на памет да се распитате има ли особе као што сте Ви у црногорској науци? Отиђите до Историјског института у Подгорици па питајте за историчарку која је удата за Црногорца и има и држављанство и докторат, а нема ни дио могућности које сте Ви овде остварили. Србе из Србије, код Вас у Црној Гори, интегришу само ако желе да грде своју земљу. Да ли саосјећате са професором Богољубом Шијаковишћем кога су избацили са Универзитета Црне Горе? Да ли сте осудили прогон средњошколских професора у Никшићу? Да ли Вам је жао Александра Брашанца, који је поријеклом из Црне Горе, жена му је држављанка исте, петоро њихове дјеце су држављани, а власт чији сте приљепак и изданак хоће да га прогна из Црне Горе? Да ли црква мог народа, без обзира што нисте њен члан, заслужује било шта осим Вашег подсмјеха? Да ли сте се солидарисали са посланицима Србима које је режим Мила Ђукановића осудио на вишегодишњу робију? Да ли сте устали против кампањи мржње према Србима, чији је циљ њихово затирање и асимилација?

Хвалите се да имате два држављанства? Да ли знате професоре, да је слична похвала коштала Предрага Поповића, посланика у Скупштини Црне Горе и рођеног Баранина, црногорског држављанства? Зашто велики грађанине и демократо не одете сада до црногорксих власти да се сами пријавите, пошто је очигледно да у земљи националне сегрегације за Вас Црногорца и за тамошње Србе не важе исти закони?

Нисте, наравно. Вама и Вашим санационалистима са Факултета политичких наука исти су они који су у Вашој земљи успоставили апартхејд над Србима и сви ми који се на то само жалимо.

Да ли разумијете да се ближе дани када разговора више неће бити? Ја сам професор универзитета као и Ви и по чињеници да се за Вас, послије невјероватних успјеха које сте у Србији постигли, нису отимали ни Британија, ни Њемачка, па ако мало размислимо, ни Ваша Црна Гора, схватам разлоге Вашег успјеха у мојој несрећној, пониженој, однарођеној и окупираној отаџбини. Желите ли да се ова наша кукњава и жалбе претворе у пасиван отпор? Да Вам у будућности у Београду, поред обожавања аутошовинистичких кругова, неправдом огорчена већина добацује на улици, да Вам келнери проливају кафе на крило и пљују у јело, да дјецу шаљу да Вас ударају у цјеваницу, а псе пујдају да Вас уједу у идентитетски најважнији дио Вашег тијела?

Да ли разумијете да лицемјерним и неправедним понашањем изазивате револт који није добар нити за једног актера политике у Србији?

Поздрављам Вас. Желим Вам да се освијестите и пригрлите правду, или да, макар из пристојности, неко вријеме заћутите.

Чедомир Антић