Прочитај ми чланакУ споразуму од 25. августа 2015. помињу се закони Косова.
Српске власти не би требало да буду шокиране због изјаве портпаролке ЕУ Маје Коцијанчић да ће заједница српских општина бити формирана у складу са косовским законима.
Будући да се у тачки четири Бриселског споразума Београда и Приштине наводи: “у складу са овлашћењима датим Европском повељој о локалној самоуправи и косовском закону, општине које учествују имаће право да сарађују у колективном спровођењу својих овлашћења путем ЗСО”, истичу саговорници Данаса коментаришући поруку председника Србије Александра Вучића да у Бриселском споразуму не пише да ће ЗСО бити формирана на основу косовских закона и да је изненађен изјавом Коцијанчић о томе.
Дипломате и стручњаци за косовско питање такође подсећају да се у Споразуму о ЗСО, потписаном 25. августа 2015. године наводи: “Асоцијација/Заједница српских општина на Косову се успоставља као асоцијација/заједница општина на начин предвиђен Првим споразумом, Законом о ратификацији Првог споразума и законима Косова”.
Дипломатски извори Данаса незванично кажу да међутим, постоје нејасноће у првом Бриселском споразуму, потписаном пре пет година, што омогућава Београду и Приштини да различито тумаче његове одредбе, нарочито оне које се односе на успостављање заједнице српских општина. У том контексту, наводи се одредба која гласи: “законске гаранције (за успостављање ЗСО) биће обезбеђене одговарајућим законом и уставним законом”. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је у својству премијера Србије у априлу 2013. са тадашњим косовским премијером, а садашњим председником Хашимом Тачијем потписао први Бриселски споразум, није јуче желео да одговори на наше питање да ли се ради о намерној нејасноћи, односно да ли је реч о нашем закону или закону Приштине.
С друге стране, Борко Стефановић, лидер Левице Србије и бивши шеф тима Београда за преговоре са Приштином, каже за Данас да је „у питању референца на закон Косова, пошто Србија не може да прави закон који требало да се примењује на територији коју не контролише одлуком ове Владе“.
– Њима (српским властима) је, наравно, непријатно и незгодно да отворено кажу грађанима на шта су пристали. Преговори се увек воде око утицаја на одлуке Владе Косова и тако је било од 1999, наводи Стефановић, уз опаску да „у тачци 4. Бриселског споразума јасно пише да је ЗСО у оквиру косовског система“.
Никола Буразер, програмски директор Центра савремене политике, указује за Данас да се и у Бриселском споразуму и о Споразуму о ЗСО наводи да ће Заједница морати да буде успостављена у складу са косовским законом.
– Међутим, остало је отворено питање да ли су у питању важећи закони Косова или закони које ће Приштина морати да усвоји или измени да би се Заједница успоставила у складу са споразумом, објашњава Буразер.
МИРОВИЋ И ОБРАДОВИЋ: Како спречити Вучића да у твоје име призна тзв. Косово? (ВИДЕО) https://t.co/d5kUsKiMJU
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2018
Стручњаци за регионална питања напомињу се шест од 15 тачака Бриселског споразума односи на оснивање ЗСО, а пет година од потписивања Београд и Приштина и даље имају супростављена гледишта о њеним надлежностима – док Приштина тврди да то треба да буде невладина органитација која ће промовисати сарадњу међу десет општина са српском већином у областима образовања, здравствене заштите, руралног и урбаног планирања и економског развоја, али тако да не преузме надлежности од постојећих општина већ само да их допуни, Београд сматра да би ЗСО требало да постане политичко тело с овлашћењима за доношење одлука у наведеним областима.
