Актуелно Вести дана ПОЛИТИКА СРБИЈА

Прочитај ми чланак

БИРН: Кинеска компанија која послује у Србији осумњичена за трговину људима

14:25 13.03.2024.

Истраживање БИРН-а показује да кинеска компанија CEEG TEPC доводи стране раднике по лажном основу, дајући им незаконите и експлоататорске уговоре, ангажујући их на црно, па чак и изнајмљујући их другим фирмама. БИРН открива и да је компанија серијски дужник с обзиром да је чак 25 српских правних лица тужило, а тренутно је у блокади рачуна због дуга од 4.9 милиона евра

Кинеска грађевинска компанија China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction, CEEG TEPC , у Србији послује од 2018. године и ангажована је као подизвођач на пројектима од тзв. „националног значаја“ од којих је најпознатија фабрика гума Линглонг.

Међутим, њен „пословни модел“ далеко је од узорног.

Након што је 2021. године била у центру оптужби за трговину вијетнамских држављана у сврху радне експлоатације, почетком ове године компанија је “зарадила“ још две кривичне пријаве за потенцијалну трговину људима, овог пута радника из Индије. Наиме, у фебруару и марту ове године укупно 14 радника дало је пуномоћје невладиној организацији АСТРА за подношење кривичних пријава. Радници су се жалили на тешке радне и животне услове, недостатак хране и медицинске подршке, да им компанија дугује хиљаде долара, али и да нису имали пасоше код себе већину времена.

Након писања медија и пријава полицији, CEEG TEPC је 4. фебруара исплатио дугове 11 радника и послао их у Индију. Тројица која су пријаве поднели накнадно и даље су у Србији и налазе се у државном смештају који се држи поверљиво због процеса које тужилаштво у Зрењанину води у овом случају.

Иако трговина људима тек треба да се докаже, сви докази које је прикупио БИРН – и анализирао заједно са стручњацима за радно право – указују на то да је дошло до организоване радне експлоатације индијских држављана.

Истраживање БИРН-а показује да их је кинеска компанија лажно представила као “упућене раднике“, што је и био основ за њихов улазак у Србију. Такође, након што су ушли у Србију у јуну и септембру 2022. године, упослила их је без радних дозвола, паралелно им дајући на потпис експлоататорске уговоре за које стручњаци кажу да су незаконити и у супротности са међународним стандардима.

Идентичан механизам је коришћен и са вијетнамским радницима који су такође лажно означени као „упућени радници“, а накнадно је утврђено да је Инспекција рада током 2022. пронашла 318 Вијетнамаца без радне дозволе.

Стручњаци са којима је БИРН разговарао постављају питање како српске институције већ годинама – амбасаде које издају визе, полицијска управа за странце која потврђује „боравишне дозволе“, као и Национална служба за запошљавање која издаје „радне дозволе“ – дозвољавају CEEG TEPC -у да доводи странце са неадекватном документацијом.

Истраживање БИРН-а показује и да је сам CEEG TEPC – када није било посла на њиховим пројектима – практично “изнајмљивао“ индијске раднике другим кинеским компанијама, без икакве папирологије.

Кинеска компанија већ годинама доводи стране раднике у Србији преко агенција за запошљавање

Кинеска компанија већ годинама доводи стране раднике у Србији преко агенција за запошљавање, представљајући их као упућене раднике.

И то није једина мрља у евиденцији компаније. Од отварања српске филијале пре шест година до данас, CEEG TEPC је тужило најмање 25 различитих правних лица у преко 100 спорова тражећи одштету у укупном износу од 3,3 милиона евра. До сада су судови наложили овој кинеској фирми да исплати 2,5 милиона евра, открива БИРН, а у најмање једном случају морала је да посредује и Влада Србије.

Од 4. марта ове године фирма је блокади због дуга од 4.9 милиона евра и не може да располаже рачуном, показују подаци Народне банке Србије.

Стручњаци кажу да обим кршења закона говори да постоји својеврсна политичка подршка страним инвеститорима у Србији. Оба случаја кршења права страних радника десили су се на градилишту кинеског произвођача гума ЛингЛонг у Зрењанину кога држава субвенционише са преко 83 милиона евра.

„Мислим да све ово потврђује да су одређени инвеститори или послодавци фаворизовани, да државни органи нису радили свој посао и да је шема кршења закона, заправо врло јасна и транспарентна, довела до масовне експлоатације радника са много елемената који указују да су жртве трговине људима“, каже за БИРН Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за радно право.

Томоја Обоката, специјални известилац Уједињених нација за савремене облике ропства, каже за БИРН да ни CEEG TEPC ни Влада Србије нису одговорили на писмо које су он и још три специјална известиоца УН-а послали у јануару 2022, а у вези са претходним случајем вијетнамских радника.

„Свакако смо забринути, јер је првенствено Влада Србије одговорна за истрагу ових навода, процесуирање и кажњавање уколико су они тачни, као и за заштиту жртава“, наглашава Обоката, додајући да досадашњи докази указују, у најмању руку, на присилни рад у случају вијетнамских, али и индијских радника.

„У вашој земљи постоји узнемирујући тренд и на Влади Србије је да уради нешто по том питању“, децидан је он за БИРН. „Уколико српске власти то не раде, онда би требало да буду позвани на одговорност као држава и као влада за омогућавање радне експлоатације и трговине људима“.

Индијски радници: од дуга банци до експлоатације у Србији

Рафиул Букс годинама је зарађивао 300 долара месечно радећи као механичар у Индији. Овај 37-годишњак је пре Србије срећу окушао у Кувајту поправљајући клима уређаје, али је ту земљу напустио, како каже у званичној изјави полицији, због тешких услова рада.

Ипак, није одустајао од ангажмана у страним земљама са бољим стандардом, јер је морао да издржава супругу и два малолетна сина. Почетком 2022. године ступио је у контакт са запослеником „М&С Интернатионал“, агенције за запошљавање са седиштем у Њу Делхију.

Двогодишња понуда од 700 долара месечно за рад у Србији за кинеску фирму CEEG TEPC звучала је примамљиво. Није одустао ни када је сазнао да је провизија агенције 3.500 долара – у просеку девет просечних индијских плата – због чега је био принуђен да подигне кредит у банци.

„Ради одржавања породице и зараде решио сам да дођем у Србију“, објаснио је своје мотиве у изјави зрењанинској полицији.

Специјални известилац УН-а Томоја Обоката истиче да су управо велике провизије посредничких агенција често узрок за дужничко ропство мигрантских радника.

„Они у суштини не зарађују, већ исплаћују дуг. Радници то не би требало да плаћају; послодавци су ти који би требало да плате за то, а државне владе треба да прате како се то спроводи”, каже за БИРН.

Управо је један од радника, 28-огодишњи Б.П., рекао српској полицији да је упркос тешким условима, присиљавању да ради чак и када је болестан, наставио да ради за CEEG TEPC , јер му је речено да неће добити неисплаћене зараде нити новац за повратну карту.

„Ја сам све време имао на уму то да сам се задужио код куће и да морам да радим како бих отплатио те дугове”, наводи се у његовој изјави полицији у коју је БИРН имао увид.

Ипак, након што су прихватили понуду агенције за посао у Србији, ствари за Индијце не постају лакше.

Према доказима које је скупио БИРН, CEEG TEPC је нетачно класификовао Индијце као “упућене раднике”, односно запосленике неке друге компаније која је раднике послала да привремено раде у другој држави. По том основу су у јуну и септембру 2022. године ушли у Србију, иако у том тренутку нису имали уговор ни са једном другом компанијом, укључујући и CEEG TEPC . У пасошу једног од радника, у који је БИРН имао увид, наводи се да је привремени боравак издат за запошљавање по основу „уговора о пословно-техничкој сарадњи“, који се примењује само у случајевима „упућених радника“.

Према члану 19. Закона о запошљавању странаца, да би Индијци уопште били упућени радници, требало је најмање годину дана пре доласка у Србију да раде за компанију која их упућује, што није случај.

Након што је овај маневар прошао и радници ушли у земљу, кинеска компанија је одмах упослила раднике на Линглонговом градилишту у Зрењанину, без да је за њих уопште обезбедила радне дозволе. У разговору за БИРН Букс каже да је од тренутка када је са групом од 10 радника стигао у јуну 2022. године радио на градилишту Линглонга све до августа 2023. Према подацима Националне службе за запошљавање, ниједна радна дозвола за индијске држављане није одобрена CEEG TEPC -у у 2022. години.

„Ако су ти радници почели да раде пре него што су добили ‘радне дозволе’, то је незаконито и то Инспекција рада треба да испита”, наводи за БИРН Стефан Пекић, адвокат специјализован за корпоративно и радно право у вези са мигрантским радницима.

Ово није први пут да CEEG TEPC упошљава стране раднике практично „на црно“. У јануару 2022. године Инспекција рада је поднела прекршајну пријаву против компаније након што је пронашла 318 Вијетнамаца без радних дозвола.

„То значи да ово није изолован инцидент, већ модус операнди”, наглашава Марио Рељановић.

У 2023. години CEEG TEPC је исходовао радне дозволе, али за само шест индијских радника, и то опет по основу “упућености“. Остаје нејасно и колико је уопште Индијских радника дошло у Србију и радило на црно, јер Букс наводи да је „око 70 других Индијаца већ радило на локацији Линглонга када је он дошао“.

Рељановић сматра да постоји основа да се истражи могућа корупција, јер се све време фингира статус „упућених радника“ како би се исходовале дозволе.

„Поставља се питање – ко је прегледао документацију и дао сагласност за издавање тих радних дозвола када очигледно за то нису били испуњени услови? То је иста лажна (преварантска) шема која је укључивала некога из Националне службе за запошљавање, идентична оној за вијетнамске раднике”.

Амбасада Србије у Индији није одговорила на питања БИРН-а о томе како су одобрене визе за „упућене“ индијске раднике, када они формално не могу да имају тај статус. Коментар нисмо добили ни из Управе за странце МУП-а Србије који одобрава и продужава боравишне дозволе, као ни из Националне службе за запошљавање која је у то време била задужена за радне дозволе.

У уговорима тешко наћи закониту одредбу

Једини уговор који су радници потписали јесте онај који им је кинеска компанија дала након што су дошли у Србију. То је још један доказ да није реч о упућеним радницима, јер радници у том статусу не потписују уговор са фирмом у коју се упућују, већ им важи онај који су до тад имали са матичном компанијом.

Међутим, према тврдњама стручњака, не само да је њихов статус „упућености“ фиктиван, већ и сам уговор.

„Незаконитости у уговору о раду су такве да је лакше избројати шта је по закону него оно што није“, каже Рељановић за БИРН.

Двогодишњи уговор предвиђа да Индијци раде 10 сати дневно, 26 дана у месецу, што износи 260 сати месечно, односно 68 сати више од оног што дозвољава Закон о раду, и то укључујући прековремени рад.

„То је и са прековременим сатима превише. А то се чак ни не води као прековремени рад, то је у уговору означено као редовно радно време”, истиче Рељановић.

У уговору се наводи да ће сваки прековремени рад – изнад 10 сати „редовног“ дневног рада – бити надокнађен по размери 1:1, што је такође незаконито јер српски закон предвиђа бонус од 26 одсто за сваки прековремени сат.

Уговором је предвиђен и пробни рад од два месеца након којег послодавац, уколико није задовољан радником, може да му смањи плату, што је такође недозвољено по српском законодавству. Тачка 6. уговора предвиђа и да ће CEEG TEPC задржати прву плату као депозит који се враћа тек на крају уговора, што је такође незаконито, наводи Рељановић за БИРН.

У Министарству за рад под чијим окриљем функционише надлежни Инспекторат рада нису одговорили на питања БИРН-а поводом случаја индијских радника, а која се тичу њихових уговора и радних дозвола.

Кад није било посла – изнајмљивали раднике другим фирмама

Према тврдњама самих радника, када на градилишту Линглонга није било посла, CEEG TEPC је индијске раднике „изнајмљивао“ другим кинеским компанијама које послују у Србији, што такође није дозвољено, јер су радници визу и боравишну дозволу добили искључиво да би радили за CEEG TEPC .

Према изјавама датим полицији, кинеска компанија је у августу прошле године најмање осам Индијаца – међу којима су били и Букс и Б.П. – послала у Суботицу да раде на изградњи брзе железничке пруге између Новог Сада и Суботице. Б.П. је полицији изјавио да је радио за China Railway International, ЦРИ, водећу компанију која спроводи тај пројекат од националног значаја, а који је део међународног пројекта изградње пруге Београд – Будимпешта.

Б.П је у изјави полицији рекао да је радио и у Суботици и у Новом Саду на том пројекту, а да су неки од Индијаца слати и у Врбас.

Ситуација је постала још чуднија када су 31. јануара 2023. менаџери CEEG TEPC -а захтевали од радника да потпишу документ у којем се наводи да су они у Суботици заправо били запослени од стране фирме ЛYQ д.о.о, као и да су им плате у потпуности исплаћене, а уговори званично раскинути. Индијци су то одбили и полицији следећи дан пријавили физички напад.

Букс наводи да је CEEG TEPC тиме покушао да избегне одговорност за то што их је слао да раде на железничкој прузи у Суботици.

„China Energy је од нас тражила да потпишемо овај папир како би избегли проблеме”, каже он за БИРН.

CEEG TEPC и LYQ doo су повезане фирме, показује истраживање БИРН-а.

LYQ d.o.o. је у јануару 2023. основао кинески држављанин Тенг Хенжен. Првобитни назив фирме је био „LYQ doo Зрењанин“, а била је регистрована на истој адреси на којој су били пријављени радници из Индије и Вијетнама.

У изјави полицији, Букс спомиње кинеског шефа, „старог 45 или 50 година”, којег је именовао као „мистер Гај“ наводећи да је био задужен за раднике. Букс наводи да је „мистер Гај“ игнорисао њихове жалбе на услове у којима су живели, он је био тај који их је одвезао на рад у Суботицу, као и био у поседу Буксовог пасоша од новембра 2023. до 4. фебруара, када се Букс коначно авионом вратио у Индију.

Провером података у АПР-у, БИРН је утврдио да је број телефона господина Гаја који су полицији дали индијски радници идентичан броју који је фирма LYQ doo навела као контакт број за Пореску управу.

Када смо позвали број, он није био у функцији.

Невладина организација АСТРА која заступа раднике поднела је пријаву Адвокатској комори Београда против београдског адвоката Дејана Грујића за кога тврде да прекршио етички кодекс, тако што је почетком фебруара вршио притисак на Индијце да потпишу пуномоћје на српском језику, рекавши да ће им заузврат бити исплаћен новац који им се дугује. Други услов је био да прекину сваки контакт са медијима и невладиним организацијама.

Провером привредног регистра БИРН је утврдио да је Грујић заступник управо LYQ d.o.o. Адвокат није желео да даје званичне изјаве, тврдећи да би откривање било каквих информација представљало кршење етичког кодекса.

Ако су Индијци заиста били “изнајмљени” другим компанијама, то је још један знак „робовласничког понашања“, истиче Рељановић.

„Ако су послати у Србију (као упућени радници) да привремено раде код одређеног послодавца (CEEG TEPC ), не могу бити пребачени код других послодаваца“, каже он. „За мене је то само још један показатељ положаја сличног ропству, а не понашања које је у складу са законом”.

Уносни уговори и на државним пословима

Према подацима из финансијских извештаја, поред изградње фабрике гума Линглонг, CEEG TEPC је 2022. године добио и уговор вредан 158 милиона евра за изградњу брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац којом се Ваљево повезује са ауто-путем Милош Велики.

У 2021. је ангажован на изградњи електране у Панчеву – уговор вредан 23 милиона евра, као и на изградњи рудника бакра и злата „Чукару Пеки“ – уговор вредан 2.1 милион евра.

Министарство грађевинарства није одговорило на захтев о достављању списка свих пројеката на којима је CEEG TEPC ангажован.

Дугови, спорови и блокада рачуна

Кинеска компанија је годинама правила вишемилионске приходе – рекордне 2021. године чак 111 милиона евра. Ипак, ретко када су пријављивали профит.

У последњем доступном финансијском извештају, за 2022. годину, ревизори су навели да је компанија изложена кредитном, тржишном и ризику ликвидности. Такође су рекли да нису у могућности да гарантују за тачност одређених података које им је доставио CEEG TEPC .

Поред оптужби радника, фирму је од 2018. до данас тужило најмање 25 српских фирми за неплаћене услуге у укупном износу од 3,3 милиона евра, показују подаци судова које је прикупио Checkpoint, пословни портал који прикупља званичне податке о привредним субјектима.

У августу 2022. Влада Србије је морала да посредује између CEEG TEPC и српске фирме Alpha Technics која је тврдила да им се дугује 5,5 милиона евра. Према писању медија, састанку је присуствовао и саветник председника Србије Данило Цицмил.

Ни у Влади ни у Alpha Technics нису одговорили на питање о томе како је спор решен.
Међутим, многе друге фирме потврдиле су спорове са кинеском компанијом.

Представник фирме ToiToi рекао је за БИРН да је CEEG TEPC каснио са плаћањем санитарних контејнера за раднике и мобилних тоалета који су им обезбеђени „за локацију у Зрењанину“.

Представник Електроисток-изградње д.о.о., који није желео да му се помиње име, рекао је да је компанија имала проблема да наплати „стручну испомоћ“ коју је пружила CEEG TEPC -а у вези са пројектом у Бору.

„Након тог искуства престали смо да радимо са њима”.

Компанија Опстанак плус из Бора тужила је CEEG TEPC због неплаћања „испоруке бетона и механизације“.

„Ако ти човек уради посао онда је ред и да га платиш“, закључио је представник фирме за БИРН.

Проблеми CEEG TEPC са дуговима кулминирао је 4. марта ове године од када је фирма званично у блокади због дуга од 4.9 милиона евра и не може да располаже рачуном.

БИРН је CEEG TEPC -у послао питања у вези са тврдњама из текста на званичну адресу за пријем електронске поште, али испоставило се да адреса није у функцији. Нису били доступни ни бројеви телефона наведени у АПР-у, а два дана заредом нико се није јављао ни на интерфон у вили коју та компанија изнајмљује на Дедињу. Службена адреса фирме у Земуну, испоставиће се, била је адреса њихове књиговодствене агенције.

Однос Линглонга и његовог подизвођача

Кинеска фирма ЛингЛонг негирала је да има било какве везе с индијским радницима, истичући да је њихов уговор са CEEG TEPC истекао у септембру 2022.

Међутим, радници су доставили снимке на којим се види да раде на крову фабрике 2023. а поједини имају и легитимације за улазак на градилиште које се односе на исту годину.

Линглонг је покренуо арбитражни поступак у Привредној комори Србије против CEEG TEPC захтевајући одштету од 33,6 милиона евра. У ПКС су одбили захтев БИРН-а да објасне о чему је сукоб и како је решен, тврдећи да је то поверљив податак чији би откривање потенцијално угрозило репутацију актера.