Прочитај ми чланак

АМЕРИКА СТЕЖЕ ОБРУЧ – увлачење Србије у НАТО

0

Против Србије се вец́ дуже време води психолошки пропагандни рат у вези са косовским преговорима, а крајњи циљ притисака којима смо изложени је увлачење наше земље у НАТО, сматра Душан Пророковиц́ са Института за међународну политику и привреду.

Пред нову рунду дијалога с Приштином, заказану за недељу, Пророковиц́ подсец́а да су Србији много пута упуц́иване различите претње, а вец́ина њих није остварена. Зато, уверен је, иако преговарачи ЕУ и САД терају воду на свој точак и покушавају да изврше притисак на нас, не треба сваки тај притисак узимати озбиљно, нити му подлегати, вец́ само треба бранити свој став.

Што се НАТО-а тиче, Пророковиц́ нема никакве дилеме да се све што се радило са Црном Гором, па чак и Албанијом и Македонијом, тиче уобручавања Србије и вршења константног притиска како бисмо остали без решења и како не бисмо могли да сачувамо позицију војно неутралне земље. „Тај процес ц́е се наставити, што директним понудама да Србија уђе у НАТО, што кроз покушаје наметања решења на Косову. Цела поставка Американаца да Србија не треба да призна Косово али да дозволи да тзв. Република Косово постане чланица УН јесте у функцији увлачења Србије у НАТО“, упозорава наш саговорник у емисији „Свет са Спутњиком“.

Како објашњава, будуц́и да тзв. Република Косово не може постати чланица НАТО-а ако није примљена у УН, јер и унутар Алијансе постоји отпор томе, посебно с обзиром на тврд став Шпаније, пречица и једини логични пут је преко чланства Приштине у УН.

„Међутим, поставља се питање: ако Косово данас уђе у УН, сутра аплицира у НАТО, шта ц́емо ми да радимо прекосутра. Нама Албанци могу да инструментализују и у политичком и у сваком другом смислу питање њихове мањине у Бујановцу и Прешеву, могу да врше репресију над Србима сада као чланица НАТО-а. Како да Србија у таквим околностима реагује, како да очувамо своју осакац́ену територијалну целовитост у Бујановцу и Прешеву, како да заштитимо елементарну безбедност Срба на КиМ? Тада другог избора нец́емо имати него и да се сами придружимо НАТО-у“, каже Пророковиц́.

Дакле, сумира он, Американци постепено праве НАТО обруч око нас, са друге стране, инструментализовац́е косовско питање како би Србију увукли у НАТО, а са трец́е, имац́емо овде још доста пропагандних активности којима ц́е покушати да убеде Србе да је НАТО у функцији нашег економског благостања и свега осталог.

У прилог тези о све важнијој улози НАТО-а у решавању косовског питања говори и изјава Хашима Тачија да ц́е се преговарати у недељу и о питању границе и да у томе очекује помоц́ експерата, укључујуц́и и НАТО. Александар Раковиц́ са Института за савремену историју подсец́а да је НАТО на страни Албанаца од 1997. године, те тако Тачи није рекао ништа ново.

„Он више хоц́е да прети у моменту превирања у Македонији. Јер кад се помене НАТО у Србији и питање граница одмах је асоцијација да долази нека невоља“, оцењује Раковиц́.

Није случајно, додаје он, баш у овом тренутку отворено и питање Санџака, будуц́и да је заменик председника на Космету владајуц́е ДПК Реџеп Хоти рекао да подела није на реду, а ако буде Приштина ц́е узети Санџак.

Санџак, односно Рашка област су, образлаже Раковиц́ у пројекцији за стварање „Велике Албаније“. „То је био део мале Албаније, који је остао у Недиц́евој Србији, али су посланици из мале Албаније били посланици у Тирани, а Нови Пазар је био претворен у албанизовану варош на челу са Ац́ифом Бљутом (Ац́иф ефендијом), који је данас култна личност у Новом Пазару. Чим се они групишу око култне личности која је гајила великоалбанске претензије, они се групишу око тих циљева“, сматра историчар.

Како каже, Бошњаци из Новог Пазара етнички су везани за Албанце јер вуку албанско порекло, а постоји и беса из 1888, коју су дали једни другима да нец́е дозволити да Васојевиц́и икад освоје делове старе Србије који су остали на територији Црне Горе, Плав, Гусиње, Рожаје.

„Та беса и даље важи — да се нец́е дозволити Србима да то буде њихова територија. С тим у вези важан је и Нови Пазар, Тутин па чак и Сјеница. Дакле, то је простор на који они имају претензије али до тог простора не могу да досегну без потпуног пораза српског покрета на северном Косову“, констатује Раковиц́ уз упозорење да је у току реалбанизација територије око Новог Пазара, Сјенице, па чак и дела Пријепоља.

По мишљењу Пророковиц́а, Хотијеву изјаву треба схватити као ширење маневарског простора како би се ставила ад акта свака идеја о подели Косова: дакле, врац́амо се на амерички предлог који је усвојила и Квинта: добиц́ете ЗСО, а заузврат ц́е осигурати столицу тзв. републици Косово у УН.

Проблем, сматра Пророковиц́, није у Албанцима, него у српској страни: ми смо брзо и експресно испоручили све што се тиче бриселског споразума, а заузврат нисмо добили ништа и сад смо се нашли пред зидом.

„Тек кад нешто добијеш заузврат, можеш да даш. Нема експресног извршавања својих обавеза док то не уради и друга страна. Ми смо ушли грлом у јагоде у преговарачки процес и сад смо се нашли ту где јесмо“, констатује он.

Ипак, наши саговорници оцењују као охрабрујуц́у чињеницу да је Либерија повукла признање Косова.

„Либерија није велика по значају, али је врло важно да постоји једна земља мање која признаје Косово. Али биц́е најинтересантније да видимо да ли ц́е Египат повуче признање. Јер они не могу ни да га нађу, а ако се потруде и случајно нађу, па се догоди да је признање било само вербално, то ц́е тек бити бомба“, каже Раковиц́.

Пророковиц́ додаје да је ово повлачење важно за Србију, али је важније са становишта међународног права.

„Процес успостављања дипломатских односа са Приштином је постао реверзибилан. Тај точак је почео да се окрец́е на другу страну, показало се да је то могуц́е у политичкој пракси, тако да ц́е то охрабрити вероватно и неке друге земље да повлаче признање“, сматра он и додаје да је за Србију то важно и са психолошког аспекта јер утиче на наше самопоуздање.

Раковиц́ изражава уверење да у даљем току дијалога са Приштином руководство Србије нец́е потписати никакву независност за албанске сепаратисте, те да нец́е бити ни никакве поделе.

„То је и порука коју је председник Вучиц́ примио од Светог архијерејског сабора: једноставно, треба да чекамо бољи моменат и да прогутамо решење какво је окупација као што су то Грци учинили на Кипру“, закључује Раковиц́ на крају разговора за Спутњик.