Изјава римокатоличког свештеника и хрватског историчара Стјепана Разума да у концентрационом логору Јасеновац није било геноцида изазвала је бурне реакције, унутар и ван граница Хрватске.

Разум је у интервјуу задарском „Хрватском листу” рекао да су страдања Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација и националности преувеличана и да представљају „српског мит”.

Међу првима је реаговао амбасадор Републике Србије у Загребу Станимир Вукићевић. „Амбасада се обратила Министарству вањских и европских послова Републике Хрватске и затражила званичан став и коментар хрватских власти поводом изјаве хрватског историчара и католичког свештеника Стјепана Разума”, обавестио је „Политику” аташе Душан Вујовић.

Председник Израелитске културне заједнице аустријских Јевреја Оскар Дојч оштро је осудио нови у низу покушаја порицања холокауста. „Хрватска није једина европска држава у којој је евидентан наставак монструозне праксе да се у складу са популистичким потребама доводи у питање постојање најјезивијег геноцида у историји човечанства”, рекао је Дојч за „Политику”.

Од изјаве Разума оградила се и Загребачка надбискупија. Шеф за односе са јавношћу Звонко Франц нагласио је у телефонском разговору за „Политику” да је сваки злочин, посебно геноцид, за осуду. При том је истакао да је надлежност његове надбискупије у овом случају ограничена.

„Стјепан Разум није дао интервју као свештеник надбискупије, већ као историчар”, рекао је Франц не коментаришући што је Разум начелник Надбискупијског (историјског) архива у Хрватском државном архиву и што је именован уз сагласност надбискупа.

„Злочини у Јасеновцу, као и онај у Овчари, јесу за жаљење”, лаконски је прокоментарисао Франц.

У бечком Визентал институту за студије холокауста, истиче се да је широм света у порасту број „покушаја категоризације холокауста”. Та процедура заснива се на покушају да се „парцијалним фактима” укаже да су патње и број жртава преувеличани.

Тако се намеће закључак да је истина о холокаусту политички мотивисани мит победника, савезника у Другом светском рату.

Требало би, истини на вољу, поменути да је такозваној ревизији обима злочина у Јасеновцу, „хрватском Аушвицу”, допринео Симон Визентал чије име бечки институт носи.

Визентал је био аутор студије о Јасеновцу и коаутор још три студије у којима је број жртава у том логору смрти између 77.000 и 93.000 Срба, Јевреја и припадника других нација и националности.

Основа за различите процене били су спискови познатих и незнаних жртава у Јасеновцу. Број жртава чија су имена и презимена сачувана у црној књизи историје износи 82.193 особе.

Међутим, на закључак да укупан број озбиљно премашује ове податке упућује извештај Хитлеровог генерала у Загребу, Глеза фон Хорстенауа, за први квартал 1944. године. Аустријски ратни злочинац Хорстенау је написао: „Не може се утврдити тачан број особа које су у Јасеновцу приведене у поступку коначног решења јеврејског питања и расног пречишћавања. На основу података којима располаже Гестапо и на основу разговора са оперативцима Абвера (војно обавештајна служба Трећег рајха), поуздано тврдим да број није мањи од 300.000 људу, ни већи од 400.000.”

Покушаји умањивања обима хрватског геноцида у Јасеновцу у новијој историји добили су на динамици крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века. Уочи и после проглашења независности данашње Хрватске, појавио се низ публикација о јасеновачкој „истини”.

На најоштрију критику наишла је књига Фрање Туђмана „Беспућа повјесне збиљности” у којој је наведен број јасеновачких жртава – само 30.000. Туђман је, касније, кориговао овај број надоле и говорио о „свега” двадесетак хиљада жртава.

У званичном „допису повјесничарима” Хрватског државног архива недавно је „утврђен” и стварни број страдалих – наводно, 15.792 особе.

Реакција Загребачке надбискупије у изјави за „Политику” није први покушај тамошњег клера да се стави на страну историчара који умањују димензије јасеновачког геноцида.

Познаваоци материје доводе овакво постављање хрватских црквених званичника у везу са чињеницом да су управо католички свештеници били челници Јасеновца. Фрањевац Мирослав Филиповић, познатији под надимком Брат ђаво, био је управник логора од јуна до октобра 1942, а у лето 1943. команду у Јасеновцу је преузео свештеник Ивица Бркљачић.

Серију такозваних студија о Јасеновцу, пре најновијег „открића” свештеника Разума, заокружио је 1998. Адил Зулфикарпашић, оснивач „Бошњачког института” у Цириху. Он је дошао до „објективног податка” о укупном броју страдалих – 59.188.

 

(Политика)

Ознаке: Јасеновац, геноцид, мишљења, оповргавања, ревизија историје, Срби