Прочитај ми чланак
Други дан Београдског безбедносног форума почео је расправом на тему „Да ли је Балкан коначно успешна прича?“, а представници Владе Србије су, истичући жељу Београда да буде препознат као фактор регионалне сарадње и стабилности, упозорили да је Косово и даље највећи изазов за безбедност Западног Балкана.
Премијер Ивица Дачић је изјавио да ће Влада Србије настојати „да нађе решења за сва спорна питања и изгради нове мостове са земљама у региону и са институцијама у Приштини“.
Дачић је рекао да ће разговори са Приштином бити настављени ради проналажења решења за проблеме грађана, и истакао да је војно и цивилно присуство на Косову и даље гарант мира.
Председник Владе Србије изјавио је да у региону Западног Балкана не постоји дефинитаван епилог недавно завршених ратова, али да се препознаје тенденција мирног решавања спорних питања.
– Српском народу је доста сукоба, ратова и жртава, потребно је водити рационалну политику која ће уважавати легитимне интересе свих народа који живе на Балкану – рекао је Дачић.
Један од елемената помирења и сарадње у региону је, како је објаснио, процесуирање ратних злочинаца.
– Србија сматра да у случају свих злочина треба утврдити истину и допринети трајном миру и стабилности. Све жртве захтевају да се казне починиоци злочина, а то заслужују и српске жртве. То укључује и истрагу о трговини људским органима што је један од најмонструознијих злочина у историји – објаснио је Дачић.
Потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић изјавио је данас да Србија „веома високо цени допринос НАТО-а и Кфора у стварању мирног окружења на Косову“, али и сматра да је неприхватљива улога Кфора у формирању и обуци косовских безбедносних снага.
Како је навео, Србија као војно неутрална земља остаје привржена сарадњи с државама чланицама ЕУ и европским институцијама на плану заједничке безбедносне и одбрамбене политике.
– Учешће припадника Министарства одбране у мисијама ЕУ показатељ је политичке воље и спремности наше државе и војске да преузмемо најсложеније задатке у супротстављању савременим безбедносним изазовима. Наш циљ је да у тесној сарадњи с партнерима из ЕУ доприносимо регионалној, еворпској и глобалној безбедности – поручио је Вучић.
Министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак поручио је да нема боље и позитивније перспекитиве за земље Западног Балкана од чланства у ЕУ и НАТО, ако то желе.
– Чека вас празна столица у ЕУ. Претворите визију што пре у реалност – поручио је Лајчак, и објаснио да не треба бити опседнут датумима, већ да се треба усредсредити на суштину – а то је изградња европске реалности у региону.
Према његовим речима, интеграција у ЕУ је сложен процес, будући да је и сама ЕУ постала „покретна мета“ и да пролази кроз унутрашњи процес интеграције.
Заменица министра спољних послова БиХ Ана Тришић-Бабић рекла је да су врата ЕУ и НАТО отворена за Западни Балкан, али да саме државе региона морају да покажу више жеље.
Према њеном мишљењу, једна од најважнијих ствари је да се регион повеже и да евроинтеграције буду заједнички циљ.
Подсетивши да је регион пре две деценије „прошао кроз ноћну мору“, она је оценила да данас државе Западног Балкана ипак треба да буду задовољне постигнутим.
За БиХ, према њеним речима, постоје два приоритета – чланство у ЕУ и НАТО, иако Република Српска сматра да треба одржати референдум о придружењу НАТО.
Заменик министра спољних послова Чешке Јиржи Шнајдер говорио је о искуствима Вишеградске групе као моделу сарадње више земаља на путу ка ЕУ, и према његовом мишљењу, веома је важно да се подударе национални интереси и интереси за чланство у ЕУ.
Он је, настојећи да објасни предност таквог модела сарадње и препоручујући да он буде употребљен и на Западном Балкану, Шнајдер је рекао да бенефит таквих регионалних односа није само убрзање процеса евроинтеграција, већ и напредак сваке државе чланице иницијативе.
Директор Центра за контролу (ДЦАФ) Теодор Винклер истакао је да је за регион Западног Балкана сарадња у безбедносном сектору од суштинског значаја и да без помирења не може бити ни трајне регионалне стабилности.
Према његовим речима, борба против корупције и организованог криминала још дуго ће бити у центру пажње, упркос постигнутом напретку, јер то је веома комплексан проблем.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност, поздрављајући учеснике скупа у име организатора, оценила је да Србија и Балкан имају потенцијал да постану извозници, уместо увозници безбедности.
Европа па и регион Западног Балкана суочавају се са најозбиљнијим безбедносним изазовима, јер свет постаје глобално село у којем једна вест или филм могу да проузрокују насилне и опасне реакције.
– Прети нам и криза која ће довести у питње наш начин живота, угрозити наше институције и социјалну правду, јер расте јаз између оних који имају и оних који немају. Док неки живе у изобиљу, многи немају ни храну ни воду, дакле живимо у свету пуном безбедносних изазова и ако направимо мали корак унапред да решимо било које од питања која нас оптерећују, учинили смо много – казала је Лихт.
Други Београдски безбедносни форум, који су заједнички организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику, окупио је око 70 светских и домаћих званичника, независних експерата који се баве безбедносним, спољнополитичким и економским темама од регионалног и глобалног значаја.
Тема овогодишњег форума је „Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност – а на данашњим панелима ће, говорити и потпредседница Владе Србије за евроинтеграције Сузана Грубјешић и заштитник грађана Саша Јанковић.
( Танјуг )
