Pročitaj mi članakUkrajinska tema u Srbiji odavno je postala ne baš glavna, ali stalno prisutna pozdaniska tema u srpskim medijima i javnom životu.
Pri tome ima se u vidu ne redovno izveštavanje o samom toku ukrajinskog konflikta, koje i jeste dežurna tema svih svetskih medija još od 2014, a posebno od 2022. godine. U ovom kontekstu prva rečenica našeg današnjeg teksta bila bi ništa drugo do puka novinarska banalnost.
Ipak, ovde se misli na odnos srpskog društva i srpskih vlasti prema uzrocima samog konflikta, na podršku jednoj ili drugoj zaraćenoj strani – ko je u pravu u a ko je u krivu, na kraju krajeva, na Srbiju kao poligon u pozadini konflikta, na kojem takozvani zainteresovani strani faktori igraju svoje male ili velike igre radi dostizanja sopstvenih strateških ciljeva.
Posvađati Srbe i Ruse i učiniti da Srbija konačno učini svoj strateški zaokret bio bi jedan od prijatnih bonusa čitavog tog procesa za one koji pocesom rukovode.
Više od novca
U tom smislu jedna od najbolnijih tema u rusko-srpskim odnosima za onu drugu, rusku stranu, jeste isporuka srpskog naoružanja Ukrajini. Srpske vlasti više puta su izjavile da država ne učestvuje u izvozu naoružanja za Ukrajinu, da znaju za to da naoružanje proizvedeno u zemlji dospeva u ruke VSU preko posrednika, ali ne mogu to da spreče.
Posle brojnih primedbi sa ruske strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u junu 2025. godine da je država potpuno prekinula izvoz municije i da se sva proizvedena produkcija upućuje u srpska vojna skladišta za tekuće potrebe nacionalne vojske.
Međutim, već u novembru iste godine u intrervjuu nemačkom izdanju Cicero Vučić je izjavio da su srpska skladišta oružja puna municije, koju je zvanični Beograd spreman da ponudi Evropi na osnovu kupoprodajnih ugovora. Ogovarajući na pitanje da li kupac kasnije može da preda tu municiju Ukrajini, Vučić je rekao da kupci mogu da rade sa njom šta god požele. Kasnije se pojavila vest o netačnom citiranju predsednikovih reči, ali otprilike isti taj stav Vučić je ponovio na drugom mestu otprilike u isto vreme.
Na samitu o proširenju EU u Briselu 4. novembra 2025. godine predsednik je rekao da ne planira da prekida izvoz naoružanja, bez obzira na upozorenja od strane ruske Spoljne obaveštajne službe.
Trgovina naoružnjem je pre svega novac, ali za srpske vlasti i više od tog. To je potvrda da one učestvuju u zajedničkog politici Evropske unije u odnosu na Ukrajinu, bez obzira na to što ne uvode sankcije Rusiji. I ne samo da učestvuju postojećim kapacitetima, nego još razmišljaju kako da te kapacitete u okviru zajedničkih evropskih projekata uvećaju.
Sa druge strane, to nervira rusku stranu, zato nimalo ne čudi što se 1. maja na sajtu ruske novinske agencije TASS, jedne od najuglednijih u zemlji, pojavila vest o nastavku isporuka produkcije vojne namene iz Srbije i Bosne i Hercegovine u Ukrajinu preko trećih zemalja.
Bez obzira na to što su vlasti Srbije uvele zvaničnu zabranu izvoza i tranzita produkcije vojne namene, srpske kompanije traže nove mogućnosti da zaobiđu ta ograničenja, piše agencija pozivajući se na sopstvene izvore.
Po rečima sabesednika agencije, indikativno je da ni jedno srpsko preduzeće do sada nije bilo kažnjeno za nezakonite isporuke. „Očigledno je da oni zaključuju da ove mere nose strogo formalni karakter i da njihovo kršenje ne povlači za sobom praktične posledice“, – zaključio je on.
Izvor je takođe saopštio da se izvozna ograničenja zaobilaze tako što se izvoze delovi od kojih se kasnije u trećim zemljama sklapa finalna produkcija.
Prema saznanjima izvora, slovenačka firma IZOP-K d.o.o. pomaže srpskoj komapniji Zenitprom d.o.o. da isporuči VSU 50 hiljada raketa kalibra 122 mm za mobilni višecevni bacač „Grad“.
Slovenačka firma snabdeva Zenitprom d.o.o. komponentama za proizvodnju raketa, uključujući produkciju bosanske kompanije Binas d.d. Svi delovi treba da budu poslati za Poljsku, gde će konačno biti sastavljni, objasnio je sagovornik agencije. Takođe slovenačka firma treba da obezbedi sertifikat konačnog korisnika izdat od strane Ministarstva odbrane Poljske.
Srpski dobrovoljac u ukrajinskoj uniformi
Desetak dana pre nego što su ruski mediji prilično opravdano zaključili da srpski proizvođači naoružanja nastavljaju izvoz svojih proizvoda u Ukrajinu zato što su ubeđeni da neće snositi nikakve konsekvence, izdanja u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prenela su da je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšen dvadesotogodišnji mladić zbog postojanja osnova sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini na strani ukrajinske armije.
Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležijima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju u službu u ukrajinskoj vojsci, saopštio je Blic.
Ova vest prilično je glasno odjeknula u srpskom javnom prostoru. To je, koliko znamo, prvi slučaj kada mediji za srpskom jeziku saopštavaju o učešću plaćenika iz Srbije u ratu na strani Ukrajine.
Vest su sa velikim interesovanjem prenela izdanja susednih zemalja, a portal N1 za Bosnu i Hercegovinu konstatovao je da su srpski mediji u više navrata izveštavali o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani. „Pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage“, – ističe se u publikaciji izdanja za BiH. Isti komentar preneo je i Radio Slobodna Evropa.
Po svemu sudeći, medije u regionu prvenstveno brine da li će ukrajinski plaćenik biti kažnjen isto kao i srpski dorovoljci u redovima ruske armije. Ipak, iza ove prilično šture vesti kriju se mnoga druga važnija pitanja. Ako je to prvi ukrajinski plaćenik koji je u skladu sa važećim zakonodavstvom uhapšen u Srbiji, da li je on ujedno i jedini građanin zemlje koji je učestvovao ili učestvuje u konfliktu na strani Oružanih snaga Ukrajine?
Pretpostavimo da nije. Tada se nameće pitanje kako je on dospeo tamo, ko učestvuje u vrbovanju srpskih građana s ukrajinske strane, šta srpske vlasti čine da razotrkiju kanale kojima se potencijalni ukrajinski plaćenici prebacuju na front?
„Mladi“ diplomata, a iskusni obavetšajac
Odgovore na neka od ovih pitanja verovatno zna novi ambasador Ukrajine u Srbiji Aleksandar Litvinjenko, ali ne bi bilo logično očekivati da bismo od njega mogli i da ih čujemo. To ne bi bilo u skladu ni sa jednim od dva njegova „pojavna oblika“ – ni sa trenutnom dužnošću diplomate, ni sa prethodnom dužnošću šefa Spoljne obaveštajne službe Ukrajine, koju je on obavljao od jula 2021. godine do marta 2024. godine.
U martu 2024. godine Litvinjenko je imenovan za sekretara Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine i na tom mestu nalazio se do jula 2025. godine, tačnije do prelaska u diplomatsku službu.
Novi ambasador Ukrajine u Srbiju je stigao na velika vrata – lokalni mediji su mu poklonili neobično veliku pažnju. Zvanični i prozapadni mediji da li su mu veliki prostor da se iskaže, patriotski mediji su se istog trenutka zapitali zašto je baš on poslat u Srbiju i koja će biti njegova glavna uloga za vreme diplomatskog mandata.
Aleksandar Litvinjenko do sada je dao brojne intervjue, ali prilično jednolične sa tačke gledišta sadržaja. Po njegovim rečima, glavni zadatak koji je on dobio od rukovodstva zemlje pred put u Srbiju je da doprinese razvoju odnosa između dve zemlje u ekonomskoj i humanitarnoj sferi.
Litvinjenko priznaje da je Srbija veliki izazov za njega kao diplomatu zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, „bez obzira na sopstvenu želju za evrointegracijom“. Pri tome u intervjuu za „Evronjuz Srbija“, objavljenom 19. aprila, istakao je da bi Ukrajina želela da srpska vlada u budućnosti promeni svoju politiku po tom pitanju.
U svojim javnim nastupima ambasador Ukrajine stavlja akcenat na kulturne veze koje, po njegovim rečima, između Srba i Ukrajinaca postoje još od XVII i XVIII veka. Pri tome on tvrdi da Srbi „koriste ruske naočare kako bi gledali Ukrajinu“, što bi moglo da se protumači kao izjava da su Srbi zapravo u zabludi kada je reč o Ukrajincima.
Verovatno svestan svoje slave glavnog obaveštajca Ukrajine koja je u Srbiju stigao pre nego on sam, Litvinjenko voli da kaže da on ne boravi u zemlji kao penzionisani general, nego kao mlad diplomata.
U svojim nastupima kao mlad diplomata on govori da bi voleo da promeni sliku koju Srbi imaju o Ukrajini i da što više ojača veze između dva naroda. Međutim, penzionisani general kao da ne veruje preterano u tu misiju, pa ambasador ne deluje baš previše ubedljivo. Možda i zato što još uvek ne govori srpski, pa se obraća domaćoj javnosti na engleskom.
Zbog svega toga u javnosti se prirodno nameće pitanje koja je istinska misija Aleksandra Litvinjenka u Srbiji. Da li pod ekonomskom saradnjom on ima u vidu izemđu ostalog i one pogone za proizvodnju municije koje je Vladimir Zelenski na samitima „EU- Jugoistočna Evropa“ predlagao zemljama Zapadnog Balkana da otvore u sveopštoj kooperaciji? Ili je to možda želja da se bude bliže partnerima iz raznih zapadnih službi, koji, prema ranijim izjavama vrhova srpske vlasti pretvoriše Beograd u Kazablanku?
„Patriote i provokatori“
A šta kažu Srbi? Verovatno ne treba posebno podsećati da je Beograd bio prva evropska prestonica koja je u proleće 2022. godine podržala rusko delovanje u Ukrajini spontanim mitingom.
U ruskim medijima do dana današnjeg se vesti iz Srbije često ilustruju slikom ogromne ruske zastave koju su učesnici jedne od ovakvim manifestacija proneli od Terazija do abmasade Ruske Federacije na Slaviji.
Međutim, od početka ruske specijalne vojne operacije u Beogradu takođe deluje i snažan proukrajinski lobi, koji redovno organizuje ulične acije podrške Ukrajini. Otprilike kao „Žene u crnom“, samo u ovom slučaju reč je o ljudima sa žuto-plavim obeležjima koji se s vremena na vreme pojavljuju na ulicama. Zanimljivo je da ove akcije podržavaju i neke grupe takozvanih ruskih relokanata, koji su 2022. godine napustili zemlju zbog neslaganja sa vlastima. Manifestacije koje se deklarišu isključivo kao humanitarne, samim tim poprimaju i određenu ideološku i političku obojenost, koja se potom prelama i na samo srpsko društvo.
Poslednja ovakva akcija održana je u Beogradu u martu 2026. godine, na četvrtu godišnjicu ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Kada se na Trgu republike okupio izvestan broj ukrajinskih aktivista i aktivista, njima u susret je izašla grupa srpskih patriota da održi miting u podršku Rusiji.
„Patriote i provokatori sastaće se u Beogradu. Sutra će se na Trgu republike u Beogradu okupiti srpski patrioti na miting u podršku Rusiji u vezi sa godišnjicom početka SVO (…) Ali to nije sve. U isto vreme i na istom mestu svoju akciju planira sveže stigao „diplomata“ i honorarno bivši šef SBU Aleksandar Litvinjenko“, – tako je portal balkan.news-pravda najavio obe manifestacije.
Pri tome autori publikacije istakli su da su partneri ukrajinskog ambasadora u organizaciji ove akcije nevladina organizacija CRTA – korisnik zapadnih grantova, kao i „neki ruski i ukrajinski relokanti“.
Susret učesnika dve akcije na kraju se završio intervencijom policije, koje je na Trgu republike bilo više nego ukrajinskih aktivista. Pri tome bili su privedeni uglavnom učesnici mitinga u podršku Rusiji.
Očigledno je da pitanje podrške Rusiji u odnosu prema rusko-ukrajinskom sukobu deo nacionalno orijentisanih građana razmatra kao jedno od pitanja određujućih za budući politički kurs Srbije, kao, na primer, pitanje priznanja nezavisnosti albanske separatističke tvorevine na Kosovu i Metohiji.
Ako uzmemo u obzir da se u srpskom društvu već godinama forsira atmosfera podela i da Srbiji predstoje u mnogome odlučujući parlamentarni izbori, bili oni vanredni ili redovni, ukrajinska tema mogla bi da odigra izvesnu ulogu u produbljivanju tih podela.
