Прочитај ми чланак
У Хагу влада незапамћено интересовање за ову пресуду, коју медији већ најављују као историјску и најзначајнију у досадашњем раду трибунала. Караџић је после Слободана Милошевића оптуженик највишег ранга пред тим судом. Долазак на пресуду је најавило више од 150 представника удружења жртава из Босне и Херцеговине, 200 новинара, педесетак дипломата и представника влада и 100 истраживача и представника академске заједнице. Простор око зграде суда ће на дан изрицања пресуде бити блокиран, а приступ ће контролисати холандска полиција.
Бивши лидер босанских Срба оптужен је још у јулу 1995. године истом оптужницом као и Ратко Младић, командант Војске босанских Срба. Караџић се 13 година успешно скривао, а ухапшен је у Београду 21. јула 2008. године, где је живео под лажним идентитетом доктора Драгана Давида Дабића, специјалисте природне медицине и учесника многобројних јавних трибина.
Одмах је затражио обуставу процеса због споразума о имунитету који је у јулу 1996. закључио са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, да би на крају тражио да му то буде олакшавајућа околност. Тврдио је да се повукао са функције председника Републике Српске у замену за имунитет од кривичног гоњења.
У поступку је саслушано око 600 сведочења и у спис уведено више од 11.500 доказних предмета, уз 48.000 страница транскрипта са суђења и 148.000 страница других доказа.
„Ја сам психијатар, писац и човек мира”, рекао је, поред осталог, судском већу пред којим се бранио сам. Хаг му на терет ставља најтеже могуће оптужбе: геноцид у Сребреници, Приједору и још шест општина, прогоне и етничко чишћење муслиманског становништва, артиљеријски и снајперски терор над Сарајевом, узимање особља УН за таоце… Трибунал не памти такву завршну реч каква је била реч Караџићевог тужиоца Алана Тигера.
„Он је лажов и мафијаш, у стању је да лаже са благим изразом невиности… пребацио је одговорност на друге: паравојне формације које су се отргле контроли или на Ратка Младића с којим је, наводно, био у расколу”, казао је Тигер, поред осталог.
Караџић је, по оцени Хага, био покретачка снага етничког чишћења делова Босне и Херцеговине који су Срби сматрали својима. Правилно име за то је, према Тигеру – геноцид. Тужилац је нагласио да је Караџић био најмоћнија личност у Републици Српској и играо кључну улогу у успостављању широког спектра снага, којима се користио као оруђем насиља и разарања. Под његовом командом, државни органи као што су полиција и војска претворени су у оруђе терора за муслиманско и хрватско становништво на територијама под контролом српских снага, као и за грађане Сарајева и припаднике УН узетих за таоце.
Трибунал не памти такву завршну реч каква је била реч Караџићевог тужиоца Алана Тигера: „Он је лажов и мафијаш, у стању је да лаже са благим изразом невиности…”
„Караџић је одабрао муслиманско становништво Сребренице за истребљење. Његови потчињени су мушкарцима и дечацима одузели сву имовину и исправе и смишљено и методички их побили само на основу њиховог идентитета. Његове снаге изазвале су тешке физичке и душевне патње мушкарцима који су неким чудом преживели масовне егзекуције, као и женама и деци Сребренице чији је живот тиме разорен”, оценило је тужилаштво, додајући да бивши лидер босанских Срба сада покушава да пребаци одговорност на генерале Младића, Беару, као и Главни штаб ВРС. Караџић и Младић су, нагласило је хашко тужилаштво, одговорни за смрт око 7.000 мушкараца погубљених током четири дана после пада Сребренице у руке српске војске, 11. јула 1995. године.
„Прича о Приједору је језива. За само неколико месеци, хиљаде људи је убијено, а више хиљада је заточено у логоре у нељудским условима где су били мучени и изложени сексуалном насиљу. До октобра 1992. године из општине Приједор је протерано 38.000 људи, а тај број се до маја следеће године повећао на 44.000. Реч је о сасвим јасној намери да се униште муслиманска и хрватска заједница у том граду”, рекао је тужилац и додао да је такву намеру Караџић показао и уочи рата када је, подижући прст, претио да Хрвати и муслимани „иду ка истребљењу”.
Караџић је тврдио да је за собом оставио само добра дела, да је највећи пријатељ муслимана, да му је савест чиста и да не може ни да замисли на шта би личио рат у БиХ да српско руководство није било састављено од толиког броја хуманиста – писаца, лекара, адвоката и универзитетских професора. Говорио је да не постоји ниједан документ скупштине, владе или председништва босанских Срба, нити његово наређење, говор или интервју у којима је позивао на злочине против несрпског становништва у Босни, да рат уопште није по његовом укусу и „дај боже да је последњи”. Злочина је, признао је Караџић, ипак било, али не зато што је тако наредило српско руководство, већ зато што је то било неминовно у грађанском рату.
Негирао је снајперски и артиљеријски терор над Сарајевом, да је једине жртве – на Маркалама, у редовима за воду, храну и хуманитарну помоћ – изазвала противничка страна. Његови осуђени генерали гађали су, каже, само војне мете, представници међународне заједнице су сведочили пристрасно, док су сведочења жртава – смејурије. Ипак, прихватио је моралну одговорност јер му је, тврди, жао свих жртава.
Сутрашња пресуда Караџићу неће бити коначна реч трибунала, јер је то првостепени поступак, а на одлуку суда обе стране могу да се жале. Седам дана након што изрекне ову пресуду, 31. марта трибунал ће првостепено пресудити и Војиславу Шешељу, председнику СРС. У фази суђења остали су још поступци против Ратка Младића, чија пресуда је најављена за новембар 2017. као и Горана Хаџића, коме је поступак прекинут привремено, због лошег здравља.
Извор: Политика
