Прочитај ми чланак
Данас живимо у републичком систему. Руски Императорски Дом је апсолутно лојалан према таквом народном избору, Уставу и државној власти. И ја и мој син смо грађани Русије покорни њеним законима. Али, уверени смо да ће идеја легитимне монархије бити потребна у будућности. Наш задатак је – да не допустимо да се угаси историјска династија и духовне вредности које она остварује, веза савремености са историјом.
Са сином Георгијем и С. Медведевом на освећењу православне цркве у Шпанији
Данас је постало правило оно што је било незамисливо пре сто година, а бракови наследника круне са представницима обичних слојева дају нов животни импулс многим династијама. Не умањује ли то статус монархија?
– Уистину, већина краљевских кућа, укључујући и владајуће, одрекла се од захтева родне припадности бракова. Код Романових он за сада остаје на снази. Можда ће се он и код нас некад променити. Сваки закон је условљен одређеним историјским околностима и може еволуирати. Најважније је да се очува опште поштовање права, да се не нарушавају постојећи закони док се не промене на легалан начин.
Ја не видим никакво понижење монархистичког принципа у браковима са „нецарским“ особама. У Русији је захтев за родну припадност бракова за чланове императорског дома увео тек у XIX веку император Александар I. А то уопште не значи да су у претходним периодима руски цареви били у нечему лошији.
У многим славним династијама забрана за бракове без родне припадности уопште никад није постојала, као например у Великој Британији. И сви Романови су – потомци императора Петра I Великог и Јекатерине I, жене најобичнијег, чак не племићког порекла.
Као прво, Александар I је донео анекс уз закон о наслеђивању престола и ограничио права супруга без родне припадности и потомства у условима и представама о животу, који су другачији од данашњих. Друго, стране принцезе које су од детињства васпитаване у традицији других народа, улазећи у брак са члановима дома Романових и долазећи у Русију имале су могућност да се прилагоде новој Отаџбини и да се у потпуности сроде с њеним интересима.
Данас када је Руски Императорски Дом био приморан да, због разлога који не зависе од њега, проведе неколико деценија у изгнанству било би важно да нове генерације династије нађу животне сапутнице у родној земљи. Ми никада нисмо прекидали духовне и културне везе са Отаџбином, али дуготрајни боравак у иностранству неизбежно оставља свој траг. Могуће је да би било пожељно појављивање супруга – сународница способних да помогну свеобухватној интеграцији у савремени руски живот у садашњој историјској ситуацији. Још 20.-их и 30.-их година прошлога века о томе је писао верни пријатељ и духовник наше породице, данас канонизовани Црквени светитељ Јован Шангајски и Сан-Франциски.
Међутим, само на утврђен начин могуће је уношење измена у законодавство династије. Ми смо верском заклетвом обавезани да поштујемо породичне смернице и зато је за реформу брачног законодавства Руског Императорског Дома, сем воље домаћина, потребан и благослов Цркве.
(Следи наставак)
Превела Ксенија Трајковић
(Факти)
