Прочитај ми чланак
Пре 400 година на царски престо изабран је Михаил Романов који је зачео истоимену династију. Какво значење има овај историјски датум за данашњу Русију?
О томе је Људмили Глазковој говорила Велика Кнегиња Марија Владимировна, која се налази на челу Руског Императорског Дома
Ваше Височанство, шта значи тај датум за нашу државу?
– Прослављамо четворовековни јубилеј општенародне победе у Смутно време у оквиру којег 400-годишњица ступања династије на престо апсолутно заузима своје праведно и достојно место. Одлука Великог црквеног и земског сабора 1613. године о позиву рода Романових на престо била је кулминација и потврда резултата национално-ослободилачке борбе. Она је обезбедила обнављање државности, законитог наслеђа и легитимности.
Како се јубилеј прославља у нашој земљи?
– У свим регионима се одржавају разне манифестације у којима учествују представници државне власти, свештенство, друштвене организације, посленици науке и културе и много сународника најразличитијих погледа и уверења. Та делатност показује да људи високо цене своју историју, имају осећај припадности сећањима на догађаје који су у будућим вековима одредили судбину Русије.
Али, замолила бих сваког да се не заноси забавом, концертима, банкетима и подизањем споменика. Наравно, то је такође потребно, али умерено и скромно да би се подигли дух и расположење. Ипак, главно место треба да има социјална и образовна активност.
Многи наши суграђани не живе лако. Код њих ће помпезне манифестације изазвати разочарење. Прослављање светитеља и хероја из прошлости првенствено треба да се оваплоти у доброчинствима и милосрђу посвећеним сећању на њих. Дајте да истакнутим прецима подигнемо споменике не само и не толико на трговима колико, пре свега, у нашим срцима.
У време владавине Романових, Русија је постала једна од најмоћнијих и најутицајнијих држава у свету. Али, неоспорно је и да су грешке Руског царског дома довеле до револуције 1917. године, која је срушила империју. Сматрате ли да су историчари и политичари урадили исцрпну анализу тих грешака, и ако јесу, онда у чему се оне састоје?
– У свету нема ничег апсолутно беспрекорног и савршеног. Ако желимо да смањимо број својих грешака, морамо константно да анализирамо искуство предака и свој сопствени живот. Сем тога треба умети праштати и молити за опроштај својих грехова и мана.
Ми имамо чиме да се поносимо, а имамо због чега и да се кајемо. О грешкама и достигнућима наше династије може се бесконачно говорити. Та анализа никада неће бити исцрпљена. У историји се ретко нешто дешава линијски. Неке победе се касније преобразе у страшне поразе, а некад низ неуспеха на крају доведе до позитивног финала. То постаје јасно много година касније, а понекад и по протеку векова.
Биће праведније да не разматрамо поједине промашаје већ да кажемо најпринципијелнију ствар: и дом Романових и друге династије и сви владари, без изузетка, учинили су своје најжалосније грешке онда када су се због ових или оних разлога удаљавали од свог народа и престајали да разумевају његове наде и очекивања. А сва велика остварења била су плод јединства власти и народа.
Према дијалектичком материјализму, историја се спирално развија. Нисам сигурна да ви делите такав став. Али ипак, реалност је да се европске монархије чак и у 21. веку добро осећају и да су се адаптирале у духу времена…
– Схватање историје као развоја по спирали уопште је својствено дијалектици и не само њеном материјалистичком правцу.
У свету постоје вечни принципи који се у сваком новом добу оваплоћују у обновљеним формама. Идеја монархије – државе-породице на челу са наследним царем или царицом, као оцем или мајком нације – такође је вечна. Она је много пута преживљавала периоде успона и пада, али никада није умирала и неће умрети док човечанство постоји. Например, у Римској држави република је својевремено заменила монархију за читавих петсто година Затим је у време Јулија Цезар почео процес обнављања монархистичког начела.
У Средњем веку у Европи се римска монархистичка традиција поново отелотворила у Светој Римској империји коју је основао Карло Велики. Ипак, на територији подељене Италије монархије су вековима биле у суседству са републикама. Уједињење Италије у XIX веку десило се на монархистичкој основи. После Другог светског рата народ се на референдуму определио за републику. Ко зна како ће бити у будућности?
Од оснивања државе, током више од хиљаду година, Русија је непрекидно следила углавном монархистичке идеале. Истовремено су у њеним границама неколико векова постојале Новгородска и Псковска република.
