Прочитај ми чланак
Ослобађајућа пресуда МКТЈ,хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу изазвала је велико интересовање на просторима бивше СФРЈ.
У Хрватској еуфорија, славље на улицама, у школама и државним институцијама. Стотине хиљада људи одушевљено поздрављају пресуду.
У Србији неверица.Читам многе коментаре у електронским медијима. Оглашавају се сви од Председника Србије, Премијера, министара, тужиоца за ратне злочине до обичних грађана. Сви осуђују овакву пресуду као”скандалозну, нечувену”. Сви изненађени.
Мени баш изгледају као да су пали с Марса!
Оваква пресуда се могла очекивати.Само мало подобнијом анализом циља оснивања ове политичко-правне институције, њеног статута, начина рада,финансирања,избора судија, могло се дођи до одговора какву ће пресуду добити хрватски генерали. Исту ону коју су добили и Сефер Халиловић, Насер Орић…
Као прво, мора се имати у виду да ова два генерала нису Срби,сто им је већ у старту олакшавајућа околност.
-Као друго, жртве њихових злочина су искључиво Срби, што је друга олакшавајућа околност са посебном тежином.
-Као треће, Хрватска је католичка земља,миљеница Ватикана, што је итекако важно, а ослобођени генерали су били на рукољубу код Папе, што је увек значило потпуну амнестију за злочине.
-Посебну тежину и снагу има чињеница да су ослобођени генерали уз себе листом имали хрватски народ и хрватску дрзжву која их ни у једном тренутку није оставила на цедилу.То је озбиљна дрзава, а не нека квази држава Србија, уствари вазална творевина која увек испуњава зеље Хага,тј.МКТЈ и његовог стварног осниваца и газде – САД.
-Важно је знати да су хрватски генерали (раније легионари, полицајци, лимари, конобари и криминалци), сви од реда богати људи. Богатство су стекли у рату и после рата.Њихова имовина иде од неколико милиона до неколико стотина милиона евра. Ни то није без значаја када је у питању Хаг.
Но, било би погрешно придавати неки значај Готовини и Маркачу са становишта Хашког трибунала.Они су за Хаг били само статистика, проценат којим је требало показати да тај ад хок трибунал “суд правде“ и да суди једнако Хрватима, Муслиманима, Шиптарима, а не само Србима.
Због тога је и првостепена пресуда од 18 и 24.година, требало да убеди и оне “неверне Томе “у хашку правду.
У другостепеном поступку,како смо то већ виђали (осим код Срба), све се ставља на своје место како је и било планирано.
Посебан значај ова пресуда има за Хрватску,која је пред вратима ЕУ. Њом се она амнестира за “Бљесак“ и “Олују “.
\Ово је чак и много горе него да није било суђења, јер се сада ставља тачка на хрватске злочине. Њих нема. То је констатовао “највиши “међународни суд на свету.
Вероватно нас ускоро очекује још један шамар из Хага пошто се крајем месеца изриче пресуда Рамушу Харадинају, зликовцу из Метохије.
Немојте да неко опет буде изненађен.
Шта је нама чинити у Србији после овакве пресуде? Тешко питање, посебно кад знамо у каквој земљи живимо. Знам да је народ огорчен. И то са правом! Али ко пита народ!
Знам да ови који данас макар привидно владају Србијом исказују своје незадовољство пресудом,износе своје судове и ставове али неискрено, више ради својих бирача и јавног мнења него свог личног убеђења, јер га они немају. Зна се чији су вазали и ови сад као и њихови предходници.Уосталом, могу ме демантовати ако предузму било какве друге мере осим вербалне осуде.
Шта би требало учинити! У првом реду треба потпуно променити однос према том суду, исказати неслагање са пресудом, прекинути даљу једнострану сарадњу са Хагом и упутити писмену представку УН.
Потребно је одмах потпуно променити однос према Србима и њиховим породицама,било да су већ осуђени или да чекају пресуду.
Сваком човеку просечних интелектуалних способности је јасно да иза ове пресуде стоје ЕУ. Ватикан и САД, па је даље срљање ка ЕУ, равно самоубиству српског народа.
Треба исказати далеко већу бригу и сарадњу са правним тимовима,институцијама у Русији, Кини и пријатељским земљама како би се помогло осуђенима и оптуженима да казне извршавају у Србији и да се у УН залажемо за гашење ове наказне институције.
Ми као народ морамо бити свесни да већ годинама имамо Владе које је “бирао народ“, а изабрали САД пројекат. Тај пројекат за уништење православних земаља, који се већ више од шездесет година води од стране САД према Србији и Русији, овде је већ прешао половину пута и постигао већину циљева.
Погледајте где нам се налазе школство, здравство, одбрана,с удство, државне институције. Погледајте где се налази и у каквом је стању наша Светосавска црква.
На свим нивоима инсталирани су појединци који уништавају институције, а самим тим и Србију.
Једину и последњу шансу за Србију видим у потпуном приближавању и стратешком парнерству са Русијом и одустајању од сулуде пароле “ЕУ нема алтернативу“.
(Божидар Делић)
