Прочитај ми чланак
Председник Србије Томислав Николић данас је у разговору са делегацијом Европског парламента са Едвардом Куканом на челу, поново истакао да за Србију Европска унија нема алтернативу, иако је Брисел већ испоставио списак неприхватљивих услова везаних за Косово и Метохију.
С друге стране, преносимо мишљење Георгија Енгелгардта, научног сарадника Института за славистику Руске академије наука и његово виђење како ће се нова Влада Србије поставити око решавања проблема на Косову и Метохији.
Као што се зна, Београд је званично посетио помоћник државног секретара САД Филип Гордон. У оквиру посете, састао се са актуалним председником Србије Томиславом Николићем. У свом обраћању господин Гордон је изјавио да ни Америка ни ЕУ не очекују да ће Србија признати независност Косова. Ипак, по његовим речима, она би требало да се помири са реалним стањем ствари. Та изјава америчког фукционера изазвала је бурну реакцију руских научних кругова?
– Као прво, нема никакве тајне да су САД доследна држава и да је за њу последњих неколико година главни приоритет на Балкану осигурање независности Косова, осигуравање одвајања Косова од Србије. И Американци улажу огормне напоре како би постигли овај циљ. Други моменат: очигледно је да без обзира на велики број признања Косова у читавом свету питање се до данас упире у једну једино главно непризнавање Београда. Без тога све остало ће бити мање важно. И очигледно да САД теже да доследним напорима изнуде то признање. И треће, то је то што смена владе која се десила после мајских избора у Србији, пружа Београду одличну могућност мирног ревидирања, анализе претходне косовске политике последње две године. Посебно политике везане за преговоре које је водио Борко Стефановић под окриљем ЕУ. Као што знамо, преговори су завршени масом врло битних уступака од стране Београда у техничким питањима који омогућавају приштинским властима да мирно функционишу. И мени се чини да сада Београд има могућност да погледа шта су донели ти уступци, да схвати зашто они доводе тек до увећања напетости у покрајини, увећања насиља у погледу косовских Срба, и ревидирају неке аспекте косовске политике претходне владе Бориса Тадића, израдивши реалистичнији курс о ковоском питању. Имам у виду уступке везане за царинска документа и техничка питања – возачка дозвола, таблице, пасоши, признавање универзитета.
Да ли ће нова влада бити у стању да промени ситуацију око уступака или ће Николић кренути истим путем као и Тадић?
– Не желим да нагађам којим путем ће кренути Николић. То је незахвални посао. Могу само да кажем да је пред њим сада отворена могућност. Ми сада видимо опозициону странку која после низа година долази на власт. Тако да могућност за критичку анализу наслеђа претходне власти и његово ревидирање код Николића и Дачића објективно постоје. Друга је ствар да ли ће они то користити или ће рећи: сви су уступци учињени пре нас, ми не можемо ништа да променимо. А пошто су те могућности сада отворене, Американци покушавају да их затворе. Тачније да изврше максималан притисак како би ојачали претходну линију Тадића и Стефановића.
Да ли ће по вашем мишљењу влада Николића и Дачића моћи да остави те могућности отвореним или ће они попустити под притиском САД?
– Мислим да то зависи од тога колико ће осећати подршку од стране великих држава, пре свега Русије и Кине. Колико ће осећати јединство ЕУ у прокосовским симпатијама или противречности разних европских земаља. Ја наравно имам у виду оне европске земље које нису склоне жестокој линији косовске независности. По мени сада је управо на три кључне личности савременог Београда – Николићу, Дачићу и Александру Вучићу највећа одговорност. И управо од њих зависи како ће они ту могућности искористити. Мислим да ће сва каснија политика у погледу Косова бити њихова политик. И они неће моћи да пребацују одговорност на претходнике. Даљи кораци су већ само њихови кораци. И сада је реални утицај у њиховим рукама.
(Глас Русије)
